Tokom leta pokupim iz izloga u biblioteci knjigu „Omega” autora Nenada Cvetičanina. I, naravno, ne stignem odmah da je   pročitam ali je pročita par osoba u čiji ukus, bar kad su knjige u pitanju, imam poverenja. Dobijem sve preporuke: interesantna, puno podataka, treba je pročitati… U nekom trenutku stigne ova knjiga na red, ja puna poleta posle dve-tri potpuno promašene i teško se razočaram :-/ Velika očekivanja, šta li?

Ne bih da dajem sud o tome kako piše Nenad Cvetičanin jer je mene u nekom trenutku umorila čitava priča… U ovom romanu je opisana još jedna potraga za izgubljenim relikvijama Srpske pravoslavne crkve i teoriji zavere koja uvek prati takav poduhvat. A ja sam malo umorna od sličnih tema, još od „Da Vinčijevog koda” pa na ovamo.
Ima puno podataka, isečaka iz novina, vesti i to daje dozu verodostojnosti ali ja jednostavno nisam publika za ovakvo štivo.