Pećina Risovača

Ovih dana, trenutno stanje.

Aranđelovac, jako lep gradić u Šumadiji, moje rodno mesto, ima veliki turistički potencijal. Posle dvadesetak godina stagnacije, uslovljene krizom i ratovima, turizam se lagano budi, ali proći će još mnogo vremena i još mnogo stranačkih kadrova kroz organizacije i ustanove bitne za razvoj turizma, pre nego što tu dođe do ozbiljnih pomaka. Evo i primera:

Pećina Risovača, kako sam i opisala, je kao arheološko nalazište jedinstvena u banjskim oblastima Srbije, pa je samim tim (pored toga što je spomenik prirode i kulturno dobro od izuzetnog značaja) nezaobilazna tačka na turističkoj mapi, prvenstveno Aranđelovca, a zatim i Srbije. Posle dugog perioda stagnacije, procvat je doživela u periodu 2008-2010. kada je uređena unutrašnjost, osvetljene staze, urađeni info panoi, sređen prilaz. I onda, opet…

Pre desetak dana u gostima su nam bili kumovi iz Crne Gore. Pošto su do sada klinceze bile suviše male za takav obilazak, ove godine sam ih odvela da vide pećinu. Prethodnog dana proverim (tek da utvridm gradivo) radno vreme (subotom od 9 do 17h) i negde oko 11h se nađemo sa jednom prijateljicom i krenemo u pohod. Iiiiii… sačeka nas zaključana biletarnica iliti info pult!?! Nigde nikog, nigde obaveštenja o terminima obilazaka, ništa. Kaže ta prijateljica da je već dolazila i zatekla identičnu situaciju posle koje je odustala od obilaska. Ali, igrom slučaja, ja znam gde je kvaka 😉 – subotom i nedeljom, uglavnom radi po JEDAN vodič i pretpostavim da je u tom trenutku, najverovatnije u pećini. Tako je i bilo. Sačekale smo da se završi obilazak, ljubazni vodič nas je odmah poveo unutra, jako se trudio da sve lepo objasni, čak i da animira devojčice (bravo, Marko) i moje gošće su izašle iz pećine vrlo zadovoljne. Dok smo kupovale suvenire, stigao je autobus sa novim posetiocima i Marko je krenuo da ih sačeka – što znači da je odmah (opet) zaključao info pult i otišao u pećinu.

Eto – ilustracija loše organizacije. Pitanje koje se postavlja je – šta sa svim onim posetiocima koji dođu u radno vreme a ne znaju da je, ukoliko je zaključan info pult, vodič u pećini?! Po meni je nedopustivo da u takvom objektu, gde je ulaz u pećinu na uzvišenju i udaljen stotinak metara od info pulta, radi samo jedna osoba, te da je tokom trajanja obilaska info pult zaključan. Ili, ako već radi jedan vodič treba da postoji raspored obilazaka, tako da bi svi oni koji dođu dok jedna tura traje, znali koliko treba da čekaju do sledeće. U svim pećinama koje sam obilazila je primenjen jedan od ta dva načina a u Postojinskoj jami, na primer, oba.

Narodni muzej u Aranđelovcu se stara o pećini i ne ulazim uopšte u njihovu sistematizaciju rada, broj radnika, raspored… ali mi se čini da postoji problem u organizaciji. Na kraju, ako je pećina deo Muzeja, o njoj (kao delu koji donosi najveće prihode – prošle godine je bilo preko 20.000 posetilaca) treba da brinu svi zaposleni.

Evo nekoliko fotografija koje sam (krišom) ali bez blica 😉 napravila u Risovačkoj pećini, tek da vidite delić njene raskoši i lepote (link je ka sajtu TO Aranđelovac, jer sajt Muzeja ne radi 🙄 )

Noć muzeja u Aranđelovcu

Biblioteka i Muzej.

Večeras su se  u Aranđelovcu događaji u okviru  već pominjane devete po redu Noći muzeja u Srbiji, odigravali na dve lokacije: u Narodnom muzeju i u Narodnoj biblioteci “Sveti Sava” . Ovo je četvrta godina u kojoj Muzej učestvuje u ovoj manifestaciji a prva u kojoj se uključila i Biblioteka.

Pored uobičajenog subotnjeg radnog vremena (od 8 do 13h), Biblioteka je večeras od 18 do 23 sata radila sa korisnicima. U isto vreme prolaznici (i oni koji su ciljano došli 😉 ) su mogli videti dve izložbe istog autora, Dušana Milovanovića – u izlogu Biblioteke radove (slike i skulpture) a na platou ispred ulaza i centralni događaj, postavku “Čuvajmo prirodu lepotom”. Dušan je izložio haljine od recikliranih materijala (otud takav naziv), tri od kartona, presvučene različitim materijalima i jednu od delova limenki sokova. Na fotografiji desno se vidi kako je to izgledalo oko 18h (foto maznula sa FB profila Biblioteke).

U Muzeju je u 20 i 30 otvorena izložba “Žensko odevanje u 19. veku” Muzeja grada Beograda. Bilo je tu nekoliko haljina i još nekoliko delova nekadašnje nošnje, što na lutkama što na zidu. Sve u svemu, meni nekako malo za onaj prostor. Verujem da svi eksponati imaju veliku vrednost zbog starosti i originalnosti ali volela bih da ih je bilo više.

U 21h kustos etnolog Lila Drobac-Krstić održala je prezentaciju “Od terzije do modnog žurnala” u kojoj je prikazala razvoj mode u Srbiji od početka XIX veka do 1960. Tema je opširna i ima mnogo toga da se ispriča i pokaže (npr. jelek od srme – nešto fenomenalno) pa je prezentacija trajala više od 45 minuta. Program koji je sledio (moda šezdesetih u organizaciji i viđenju aranđelovačkih srednjoškolaca) nisam videla jer sam se vratila u Biblioteku.

A ovako je izgledala izložba (i Dušan :-)) kad je pao mrak:

 

“U svetu keramike” u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu

Izložba savremene umetničke keramike Narodnog muzeja iz Aranđelovca

U četvrtak 4. avgusta u 19 sati u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu otvorena je Retrospektivna izložba umetničke keramike iz kolekcije Narodnog muzeja u Aranđelovcu pod nazivom “U svetu keramike”. Autor izložbe i kataloga je Tanja Vićentić, istoričar umetnosti. Ovim poduhvatom (svaka čast za ideju i realizaciju) se nastavlja višegodišnja saradnja našeg Muzeja sa muzejima u prestonici kao i prikazivanje umetničkih dela nastalih u Aranđelovcu u beogradskim galerijama.

U Aranđelovcu se od 1974. godine a u okviru Smotre umetnosti “Mermer i zvuci” održava Simpozijum Svet Keramike (namerno naglašavam ovaj podatak jer se samo na par mesta to može pročitati/čuti a javnost van Aranđelovca verovatno ne povezuje Simpozijum sa Smotrom). Od 1983. godine Narodni muzej u Aranđelovcu preuzima brigu o umetničkim delima koja nastaju na ovom Simpozijumu, od čega počinje da se formira zbirka. Ljubica Ranković, istoričar umetnosti (sada u penziji) je godinama vodila računa o ovoj zbirci (obeležavanje, fotografisanje, katalogizacija, smeštaj i šta sve već spada u taj deo posla) a Tanja Vićentić je odabirom umetničkih dela prikazala promenu i/ili razvoj umetničkih izraza u oblasti keramike.

Moji favoriti sa ove izložbe su Stabla Olgice Jelić-Kucina iz 1988. godine i Kanjon Tijane Dujović, iz 1990. a kao potpuni laik na ovom polju, mogu samo da kažem da izložbu treba videti (kao šta ja uradih u petak) i poneti sopstvene utiske. Izložba traje do 25. avgusta 2011. (Fotografiju sam uzela iz albuma sa FB profila Muzeja)

Duo Moderato, koncert u AR-u

Uprkos vrućini sa puno publike.

U subotu 17. jula 2010. u 20 časova u Narodnom muzeju u Aranđelovcu koncert je održao duo Moderato, a u okviru programa 45. smotre umetnosti “Mermer i zvuci”.

Uprkos mojim očekivanjima, Duo je nastupio u malo izmenjenom sastavu, gde je umesto čelistkinje Jasmine Pajević nastupila mlada violinistkinja (stidim se, zaboravila sam ime ali ću saznati i dopisati). I, opet, uprkos mojim očekivanjima, instrumenti su bili ozvučeni iako je Muzej baš, baš akustičan i verujem da bi se lepo čulo i bez elektronike.

Sve ovo nije smetalo mnogobrojnoj publici da uživa. To što sam ja cepidlaka, to je moj problem.

Izvedene su sve one kompozicije po kojima je ovaj duo i prepoznatljiv. Između ostalih “Nizamski rastanak” (obrada),  “Svilen konac” (isto obrada), “Milkano”, čuveni “Čoček”, “Oj, devojko, dušo moja” i još mnogo toga. Fino veče uz finu muziku.

Promocija u Etnografskom muzeju

Ni vrućina nije sprečila posetioce da dođu u velikom broju.

Posle jako uspešne i fine promocije knjige “Životopis Jevrema Grujića” u Narodnom muzeju u Aranđelovcu, 31. marta 2009. , krenuli smo u osvajanje Beograda 🙂 U glavnom gradu održane su dve promocije, jedna 18. maja (međunarodni Dan Muzeja) u Studentskom gradu a jedna juče u 18h u Etnografskom muzeju. Juče je promociju, smem da kažem, kao i onu u Ar-u, ulepšao deo hora “Rastko”. Promociju je organizovala gospođa Mila Viktorović (iz Kola srpskih sestara) a učestvovali su prof dr Nikola Pavković, etnolog, dr Miloš Jagodić, istoričar, priređivač knjige Zorica Petrović, istoričar i Dejan Milanov koji je čitao odlomke iz knjige. Prisutnima su se obratili i direktorka aranđelovačkog Muzeja, gospođa Lila Drobac-Krstić i potomak Jevrema Grujića, gospodin Lazar Šećerović.

Pred punom salom, na početku promocije je prikazan film snimljen u kući Jevrema Grujića, koji je ovoga puta bio mnogo bolje vidljiv nego kod nas u Muzeju. Gosti su govorili o Jevremu Grujiću i o značaju ovakvog životopisa a nas sedmoro iz  hora je otpevalo tri kompozicije tek da govornicima damo vremena da dođu do daha u priličnoj vrelini koja nas je čekala u muzeju. U jako akustičnoj sali, kakva je ona u kojoj smo nastupali, činilo se da peva nas dvadesetak (“Četa mala ali odabrana” 😉 ), pa mi je posebno žao što nismo napravili ni jedan tonski zapis.

Posle promocije zadržani smo na koktelu a kasnije na večeri u Klubu književnika, tako da je celo veče bilo baš, baš lepo. Uživancija 🙂 Ko nije bio ne zna šta je propustio. Domaćinima hvala još jednom napozivu i gostoprimstvu 🙂