Tag: biblioteka

Andrija Terzić u Aranđelovcu

Promocija romana “Preko puta – istina”

Početi ovaj post uobičajenim: “U četvrtak 24. septembra 2015. god, pred punom čitaonicom…” značilo bi još samo jedan uobičajeni tekst. Ali pošto autor ni malo nije običan, zaslužuje drugačiji uvod. I opis večeri. Andrija & Saša

Andrija Terzić je jedan od novih likova na književnoj sceni Srbije pa i Evrope, bar naše dijaspore. Kako reče jedna gospođa: “I nije toliko mlad!” 😉 ali je mlad po vremenu koje je proveo u toj čudnoj stvaralačkoj stratosferi. Prepoznatljiv je po velikoj aktivnosti na društvenim mrežama (što ga je brzo učinilo poznatim) i po velikom broju kratkih misli i motivacionih poruka kojima su iste preplavljene, jer svako prepozna makar jednu za sebe.

Andrija je čovek koji se dugo borio sa neospornim talentom u sebi, koji se lako priklanja(o) svom nemirnom duhu koji ga je vodio daleko od domovine skoro isto onako lako kao i nekada sa časova srpskog jezika. Stalno je u pokretu, pun je energije i želje da pokaže koliko ume, koliko može i koliko je napredovao od trenutka kada je počeo da piše. I zaista, napredak je ogroman i samim tim, očigledan. Ali Andriju čeka još mnogo trnovitih staza koje je tako dobro opisao u romanu “Preko puta – istina”. On je još uvek veliki, tamni kristal koji nam je tek nagovestio svoju čistinu i vrednost brilijanta.

Autobiografski roman – prvenac “Preko puta – istina” je svojevrsni omnibus, sastavljen od osam priča, kojima glavni junak “plaća” uslugu rođaku koji ga vozi ka slovenačkoj granici. Roman je bogat rečenicama koje izviru iz najdubljih delova duše, tanane i nežne, kao i onih kojima u par reči objašnjava najtamnije ljudske prirode i porive. Od tih su rečenica iznedrene sve one poruke koje već pomenuh (guglajte malo 😉 )

Andrija je predstavio svoj roman uz pomoć dugogodišnjeg prijatelja i saradnika Aleksandra Veselinovića a čitaonica biblioteke “Sveti Sava” je stvarno bila dupke puna, zadovoljne publike, ako mogu da dodam 🙂

Radionica kreativnog pisanja Miomira Petrovića

Kreativno pisanje je pojam koji se kod nas pominje tek negde od početka ovog veka 😉 iako su u USA postulati kreativnog pisanja postavljeni još šezdesetih godina prošlog. Pošto volim da mislim o sebi kao nekome ko ima dovoljno talenta da dobro piše ali i volje i želje da uči i usavršava se, prijavila sam se na radionicu kreativnog pisanja prof. dr Miomira Petrovića, koju je organizovala NB “Sveti Sava”.  Najava za radionicu

Na radionici je bilo nas šestoro, različitih po godinama, polu ili karakteru. Mi, tako različiti, smo u svojoj raznolikosti našli zajednički jezik. Da li zbog odličnog prof. Petrovića, koji je pun znanja i pozitivne energije ili zbog naše želje da dobijemo najviše od ove radionice, svaki dan je bio ispunjen kvalitetnim radom i mnogo mi je značilo što sam bila deo tog tima.

Želim da pohvalim našeg predavača ali i da se zahvalim (sa)učesnicima 😉 što su bili jako prijemčivi i aktivni, pa je radionica, po mom mišljenju, baš uspela. Kao rezultat, već su počela da se pojavljuju početna poglavlja zbirke priča, koju očekujemo do kraja godine. Bićete u toku 😉

Teorija i praksa

Ili: Zašto nam još dugo, dugo, neće biti bolje.

Profesionalno usavršavanje zdušno podržavam i verujem da nije dovoljno ono što sami (ako sami) svakodnevno učimo o svom poslu, već da tu treba da upletu svoje prste i nadležne, uglavnom nacionalne institucije – ovde mislim na Ministarstvo kulture, Narodnu biblioteku Srbije (kao najviše instance u bibliotekarstvu) kao i na odgovarajuće institucije za druge oblasti kulture, obrazovanja, medicine i uopšte svih oblasti u životu.

Juče smo koleginica i ja otišle na seminar koji su organizovale kolege iz NB “Vuk Karadžić”  pod nazivom “Razvojna biblioterapija kao vid promovisanja kreativnog čitanja i njena primena u biblioteci”. Biblioterapija je relativno nova oblast, koja se primenjuje u nekim u svakom pogledu dalekim i naprednijim zemljama od naše i koja zahteva izuzetnu spregu i saradnju bibliotekarstva,  psihijatrije i psihologije, čak i pedagogije, kada se radi sa decom. Čitava ideja je dobra, jer verujem da svaka knjiga ostavi trag u nama i da je jako važno kada se određena knjiga čita, kao i da razmišljanja, teze i zaključci koje izvedemo tokom čitanja mogu da nas promene, pa čak i izleče.

E, sad, šta tu ne valja – To što su nam teorija i praksa u jezivom raskoraku!

Teorija i praksa Iako se koleginica Jelena Mitrović iz Narodne biblioteke, koja je držala seminar, zaista trudila da nam približi ovaj pojam i celu oblast, nemam utisak da sam juče korisno provela ta četiri sata. Zašto?

Za početak, veliki broj biblioteka u Srbiji bira seminare koje može da PLATI a ne znanja koja može da PRIMENI. Tako je bilo i sa ovim seminarom. U vreme kada veliki broj biblioteka u Srbiji nema osnovne uslove za rad, kao što su adekvatan prostor, dovoljan broj stručnih kadrova, da ne pominjem broj knjiga i tehničku opremljenost, mi idemo na seminar o terapiji knjigama! za koju su potrebni posebni uslovi i još mnogo više od onoga što sam maločas nabrojala.

I u vreme kada u našu biblioteku dolazi minoran broj medicinskih radnika, mi slušamo o oblasti u kojoj treba da sarađuju i da se upotpunjuju bibliotekarstvo i medicina!

Uz dužno poštovanje kolegama iz NB, oni su teoretičari koji rade u mnogo boljim uslovima nego mi, obični smrtnici i čak i nadzor koji sporovode nad našim radom nije dovoljan da okuse kako izgleda realni, svakodnevni život u bibliotekama.

Tako je u zdravstvu, obrazovanju i verovatno u svim oblastima života – teorija se stvara daleko od praktičnog rada, prepisuju se modeli iz znatno naprednijih društava, nema tesne saradnje između onih koji rade i onih koji upravljaju i zato će nam, sve dok  se u tu teoriju i unapređivanje ne uključe i ljudi koji su na “prvoj liniji fronta” ili bar njihove sugestije i predlozi, biti ovako kako jeste – stalno ćemo imati neke reforme, pa reforme tih reformi, pa ko zna šta još, a u suštini ne da ćemo tapkati u mestu, već ćemo se vraćati unazad.

Tri Ptujska dana

Utisci, mesec dana kasnije.

Ptuj je jedan od 5 bratskih gradova mog rodnog grada. Ove godine je Ptuj partnersko mesto Mariboru, koji je Evropska prestonica kulture 2012. Zahvaljujući sjajnoj ideji direktora Ptujske biblioteke (zvaničan naziv Knjižnica Ivana Potrča) u okviru aktivnosti kojima se obeležava ova važna godina kulture u 6 slovenačkih gradova, realizovan je projekat “Biblioteke bratskih gradova i njihova međukulturna saradnja”. I eto mene u Ptuju. Poslovni deo možete da vidite ovde a evo i ličnih utisaka:

Davne 1988. sam prvi put išla u SLOveniju. Vozom.  I bila mi je jako upečatljiva razlika između izgleda puteva, dvorišta, livada i uopšteno krajolika između Srbije, Hrvatske i Slovenije (nesređeno-nesređeno-sređeno). To je i sada bio moj prvi utisak. Sve je pod konac. Ne kažem da ne bih imala zamerki da tamo duže živim, ali prvi utisak je takav.

Putovali smo nekih 7 sati, udobno, bez većih trzavica osim što je Tetka (GPS) uporno pokušavala da nas odvede do apartmana Šilak preko pešačkog mosta 🙂 Apartmani su baš ok, udobni, čisti i klopa je baš fina.

 Ptuj nije veliki ali je jako lep gradić. Drava je neočekivano široka i mirna a ceo gradić je kao nagnut ka njenoj obali. Najupečetljivija građevina koja se vidi iz daleka je Ptujski Grad (zamak) i sama biblioteka koja je smeštena u Mali Grad iliti mali zamak. Najvažnije građevine i turističke zanimiljivosti mogu se obići peške, kroz kamene uličice. Pored svega onoga što smo obilazili posla radi, posetili smo i Ptujsku klet, i bili na degustaciji vina 🙂 I jedna zanimiljivost iz prospekta vinarije: Slovenija ima najstarije vino u svetu, Ptujski vinski podrum, najstarije vino u Sloveniji. Od 5 vrsta vina koje smo probali (naravno kreće se od najsuvljih, ka mekšim i slađim) najviše mi se dopalo vino Pullus G Cuvee Sweet, dezertno i jako slatko 🙂 Verovatno nije zgodno kad se popije puno, ali umesto kolača posle dobrog ručka, super 😉

U subotu smo obilazili centar grada, susreli se sa županom, prisustvovali skupu bibliobusa i posle ručka krenuli u obilazak okoline – muzej Jozefa Puha i vinarije Herberštajn. Opet degustacija, prekidana zalogajima sira, oraha i neke domaće pogače koja podseća na naše pogačice sa čvarcima (samo je još masnija). Više su mi se dopala vina iz Ptujske kleti, manje su opora. Još malo pa sams turčnjak 😉 I tako prođe još jedan dan u druženju, prikupljanju gomile novih informacija i kontakata.

Nedelja – radni doručak (kao i svi ostali obroci tokom boravka u sjajnom restoranu Amadeus, uh što im je ukusna štrudla sa jabukammmmma…) posle koga smo krenuli nazad, sa punim koferima suvenira i mislima lepih trenutaka. Eto, kad se spoji lepo i korisno.

Noć muzeja u Aranđelovcu

Biblioteka i Muzej.

Večeras su se  u Aranđelovcu događaji u okviru  već pominjane devete po redu Noći muzeja u Srbiji, odigravali na dve lokacije: u Narodnom muzeju i u Narodnoj biblioteci “Sveti Sava” . Ovo je četvrta godina u kojoj Muzej učestvuje u ovoj manifestaciji a prva u kojoj se uključila i Biblioteka.

Pored uobičajenog subotnjeg radnog vremena (od 8 do 13h), Biblioteka je večeras od 18 do 23 sata radila sa korisnicima. U isto vreme prolaznici (i oni koji su ciljano došli 😉 ) su mogli videti dve izložbe istog autora, Dušana Milovanovića – u izlogu Biblioteke radove (slike i skulpture) a na platou ispred ulaza i centralni događaj, postavku “Čuvajmo prirodu lepotom”. Dušan je izložio haljine od recikliranih materijala (otud takav naziv), tri od kartona, presvučene različitim materijalima i jednu od delova limenki sokova. Na fotografiji desno se vidi kako je to izgledalo oko 18h (foto maznula sa FB profila Biblioteke).

U Muzeju je u 20 i 30 otvorena izložba “Žensko odevanje u 19. veku” Muzeja grada Beograda. Bilo je tu nekoliko haljina i još nekoliko delova nekadašnje nošnje, što na lutkama što na zidu. Sve u svemu, meni nekako malo za onaj prostor. Verujem da svi eksponati imaju veliku vrednost zbog starosti i originalnosti ali volela bih da ih je bilo više.

U 21h kustos etnolog Lila Drobac-Krstić održala je prezentaciju “Od terzije do modnog žurnala” u kojoj je prikazala razvoj mode u Srbiji od početka XIX veka do 1960. Tema je opširna i ima mnogo toga da se ispriča i pokaže (npr. jelek od srme – nešto fenomenalno) pa je prezentacija trajala više od 45 minuta. Program koji je sledio (moda šezdesetih u organizaciji i viđenju aranđelovačkih srednjoškolaca) nisam videla jer sam se vratila u Biblioteku.

A ovako je izgledala izložba (i Dušan :-)) kad je pao mrak: