Početi ovaj post uobičajenim: “U četvrtak 24. septembra 2015. god, pred punom čitaonicom…” značilo bi još samo jedan uobičajeni tekst. Ali pošto autor ni malo nije običan, zaslužuje drugačiji uvod. I opis večeri.

Andrija Terzić je jedan od novih likova na književnoj sceni Srbije pa i Evrope, bar naše dijaspore. Kako reče jedna gospođa: “I nije toliko mlad!” 😉 ali je mlad po vremenu koje je proveo u toj čudnoj stvaralačkoj stratosferi. Prepoznatljiv je po velikoj aktivnosti na društvenim mrežama (što ga je brzo učinilo poznatim) i po velikom broju kratkih misli i motivacionih poruka kojima su iste preplavljene, jer svako prepozna makar jednu za sebe.

Andrija je čovek koji se dugo borio sa neospornim talentom u sebi, koji se lako priklanja(o) svom nemirnom duhu koji ga je vodio daleko od domovine skoro isto onako lako kao i nekada sa časova srpskog jezika. Stalno je u pokretu, pun je energije i želje da pokaže koliko ume, koliko može i koliko je napredovao od trenutka kada je počeo da piše. I zaista, napredak je ogroman i samim tim, očigledan. Ali Andriju čeka još mnogo trnovitih staza koje je tako dobro opisao u romanu “Preko puta – istina”. On je još uvek veliki, tamni kristal koji nam je tek nagovestio svoju čistinu i vrednost brilijanta.

Autobiografski roman – prvenac “Preko puta – istina” je svojevrsni omnibus, sastavljen od osam priča, kojima glavni junak “plaća” uslugu rođaku koji ga vozi ka slovenačkoj granici. Roman je bogat rečenicama koje izviru iz najdubljih delova duše, tanane i nežne, kao i onih kojima u par reči objašnjava najtamnije ljudske prirode i porive. Od tih su rečenica iznedrene sve one poruke koje već pomenuh (guglajte malo 😉 )

Andrija je predstavio svoj roman uz pomoć dugogodišnjeg prijatelja i saradnika Aleksandra Veselinovića a čitaonica biblioteke “Sveti Sava” je stvarno bila dupke puna, zadovoljne publike, ako mogu da dodam 🙂