Apel upozorenja demokratskoj javnosti

Mole se pametniji da više ne popuštaju, kritično je!

Jutros sam potpisala Apel upozorenja demokratskoj javnosti i nadam se da sam tim činom bar malo podigla glas protiv svega što nam se dešava a što je svakoga dana sve dalje od demokratije, koja se često pominje i u čije se ciljeve kunu i oni koji i ne znaju šta to znači.

Za one koji nisu u toku a još nisu pročitali linkovani tekst: započeta je hajka na zaštitnika građana, Sašu Jankovića (na twiteru @kihot_ex_of) jer časno i pošteno obavlja svoj posao. Naravno, najprljavije i najniže, objavljivanjem i blaćenjem u najžućoj verziji novina koja kod nas postoji.

Prenosim i ceo tekst Apela i nadam se da ću uspeti da prenesem i sam obrazac za potpisivanje.

Svi koji žele da potpišu Apel treba da pošalju mejl na office@policycenter.info ili popune polja na dnu strane.

Pozivamo demokratsku javnost da se svim demokratskim i legalnim sredstvima suprotstavi autoritarnim tendencijama u državi i da se angažuje na sprečavanju daljeg urušavanja nezavisnih institucija, vladavine prava i demokratije u Srbiji.

Predstavnici vlasti nastavljaju hajku na Zaštitnika građana Sašu Jankovića koristeći sve grublji i sve neprimereniji jezik. Zakon o Zaštitniku građana propisuje postupak za razrešenje i predstavnici vlasti u Parlamentu uvek mogu pokrenuti taj postupak i razrešiti Sašu Jankovića. Uslov je, naravno, da prvo dokažu da Saša Janković nestručno i nesavesno obavlja svoj posao.

Pozivamo predstavnike vlasti da, ako su uvereni u nestručnost ili nesavesnost Saše Jankovića, hitno pokrenu postupak za razrešenje i pokažu javnosti Srbije kojim argumentima raspolažu. Nepokretanje ovakvog postupka nedvosmisleno znači da ocene predstavnika vlasti o Jankoviću kao „neodgovornom politikantu“, „lažovu“ i „neprijatelju Srbije“, nisu ništa više od opasnih kleveta.

Rad Zaštitnika građana nije izuzet iz kritike niti ocene javnosti, medija, pa i samog organa koji ga je izabrao – Narodne skupštine Srbije. Ali kritika i kleveta nisu isto. Predstavnici vlasti, uključujući premijera Vučića i neke od ministara, služe se neprimerenim rečnikom, teškim optužbama, uključujući i optužbe za krivična dela, kao i prostim uvredama, što sve zajedno nikakve veze nema sa kritikom rada Jankovića.

Ni druge nezavisne institucije nisu pošteđene razornih kampanja koje se svode na klevete i paušalne, ali opasne optužbe za izdaju, špijunažu ili rad protiv države, kojima inače nema mesta u demokratskoj političkoj kulturi van sudnice i krivičnog postupka. Podela na „nas“ i „njih“, patriote i izdajnike, „sluge tajkuna“ i „zdrave snage“ poništava mogućnost političke borbe, razara demokratsko uređenje i vraća društvo u predmoderno stanje. U takvoj atmosferi, vlast se ne dobija na izborima, već pritiskom, pretnjama, ucenama i korišćenjem državnih i paradržavnih resursa za nasilno negiranje volje građana što smo videli na delu ovih dana u Inđiji.

Atmosfera koja je trenutno stvorena dovešće veoma uskoro do potpune paralize rada Zaštitnika građana i drugih nezavisnih institucija i obesmišljavanja samog koncepta nezavisne kontrole vlasti. Urušavanje institucija i vladavine prava vode do urušavanja same države. Vlast vodi Srbiju ka autokratskom društvenom uređenju u kom su institucije sistema zamenjene voljom jednog čoveka i uske grupe lojalnih i povezanih ljudi. U svojoj prošlosti Srbija je već imala slična iskustva. Od takvih načina vladanja još uvek se nismo oporavili. Ponovni prekid modernizacije i uređenja Srbije kao pravne i demokratske države ostaviće trajne i nesagledive posledice.

Potpišite apel ovde:

Ime i prezime (obavezno)

Titula/Zanimanje

E-mail adresa (Obavezno)

Sending ...

Kako ste blogeri? Regionalno istraživanje.

Svaki treći web sajt na svetu je blog. Tri od četiri internet korisnika redovno čitaju blogove.

Evo jednog istraživanja koje će pomoći celokupnoj blog zajednici. Pa, da počnemo 😉

baner1_srb

Kako ste, blogeri? Regionalno istraživanje blogosfere #Blogometar15

Svaki treći web sajt na svetu je blog. Tri od četiri internet korisnika redovno čitaju blogove. Svakog dana objavi se blizu 3.000.000 blog postova. Pet od šest internet “influensera” su blogeri, a na njih najveći uticaj vrše opet drugi blogeri.

Od 2012. do danas podaci o broju blogera variraju. Uzveši u obzir sve dostupne podatke – na svetu postoji između 350 miliona i pola milijarde blogova.

Do momenta kad završite čitanje ovog teksta biće objavljeno preko 20.000 novih blog postova!

Blogosfera bivše Jugoslavije se do 2008. godine eksponencijalno razvijala. U to vreme je brojala do čak 1.000.000 blogova. Ali o blogovima u regionu danas znamo manje nego ikada. Blogeri, ne znamo kako ste, a to je važno!

Ne znamo šta blogere muči, zbog čega ne pišu češće, da li se osećaju sigurno da objave šta god žele, da li dobijaju podršku prijatelja i od koga trpe pritiske (ukoliko ih trpe), ne znamo koliko ima blogova, na kojim su platformama, da li su blogeri i blogerke upoznati sa svojim pravima, koliko često su ta njihova prava ugrožena… o blogerima i blogerkama pouzdano znamo manje nego o bilo kom drugom društvenom mediju. A dok nešto ne izmerimo, ne možemo ga ni razvijati. Dok ne saznamo kako smo, teško je blogosferu unaprediti do nivoa najznačajnijeg medija društvenog interneta što bi naša blogosfera sigurno mogla da bude!

*****************************************************************

Blogeri evo šta možete da uradite u samo 15 minuta za desetine hiljada blogera:

  1. Popunite istraživanje klikom na LINK
  2. Jednostavno napišite blog post podrške kopirajući tekst o Istraživanju (ceo tekst koji možete kopirati i objaviti na svom blogu, baner, kao i ilustracije možete preuzeti OVDE)
  3. Podelite link do #Blogometar15 na društvenim mrežama klikom na ovaj LINK

Detaljne rezultate u različitim formatima podelićemo sa svima vama, uz zadržavanje anonimnosti svakog ispitanika. Za sva pitanja pišite nam na blogometar@proceniweb.com Hvala na solidarnosti!

 

 

Mora ovako, nema druge

Otvoreno pismo Dušana Mašića.

Juče sam pročitala otvoreno pismo koje je je novinar Dušan Mašić, (menadžer poslovnog razvoja BBC WS za Bliski istok i zapadnu Aziju) napisao “novinarki” Qrira povodom slučaja Ognjanović. Malo posle, kada sam htela da pročitam tekst suprugu, ustanovim da teksta nema (evo i dokaza). Srećom, tu je uvek budna i istinoljubiva Tanja Vehovec, pa sam našla pismo na njenom blogu.

Danas pročitam ovaj tekst i rešim da, iako nemam dozvolu Dušana Mašića, ali se nadam da mi neće uzeti za zlo, prenesem pismo u potpunosti. Imam nekoliko razloga za to a najbitniji su da jako cenim ljude koji se bore za istinu i svoju profesiju  i to što u ovoj zemlji stasavaju neki mladi ljudi kojima želim da budu  (bili novinari ili ne po profesiji) kao Negoslava, Dušan i Tanja a ne oni drugi.

Mora ovako, nema druge… 
Otvoreno pismo Sanji Ilić, “novinarki“ “Kurira“
Sanja, draga,
Nemoj da ovo pismo shvataš suviše lično, jer si ti samo posledica tragedije koja je zadesila novinarstvo u Srbiji. Uzroci su mnogo dublji i plašim se da ih ne bi razumela. Želeo sam da ti pišem već posle tvog prvog „teksta“ o porodici Ognjanović i parama koje su ostale na njihovom računu posle Tijanine smrti. Međutim, to bi se verovatno svelo na lične uvrede, slične onima koje su čitaoci tvojih „novina“ u svojim komentarima upućivali na adresu porodice koja je izgubila dete pre samo nešto više od četiri meseca. Zato sam rešio da još malo pratim tvoj „istraživački“ rad, a da u isto vreme pokušam da saznam kako bi medij poput BBC-ja propratio tu priču. Na taj način, možda ćete ti i tvoje „kolege“ naučiti nešto.
Da odmah budem jasan. Ja sa ponosom ističem da sam po zanimanju novinar ( i to iz Srbije) iako se već desetak godina bavim menadžmentom u medijima, a poslednjih 6 brinem o aktivnostima i razvoju BBC-ja najpre u Evropi, a sada na Bliskom Istoku i Zapadnoj Aziji. O mom novinarskom radu možeš da se raspitaš kod (malo)starijih kolega iz drugih redakcija (jer ih u tvojoj nema), mada je većina njih odavno izgubila profesionalnu bitku zahvaljujući „novinarima“ poput tebe. Ali, nisi ti kriva. Oni su.
Takođe, imao sam tu nesreću da proživim ono što proživljava i porodica Ognjanović. Od smrti moje jednogodišnje ćerke prošlo je već 10 godina i vreme tu dokazuje svoju relativnost. Kada se iz čistog mira zaplačeš u sred Pakistana, ili u hotelu u Muskatu (Oman) shvatiš da neke stvari nikada nećeš preboleti ma gde bio i samo je pitanje kako i koliko dugo ćeš živeti sa njima. Svako od „Ognjanovića“ se nosi sa tim na svoj način. Ono što želim da kažem je da nije samo Tijana žrtva u ovoj tragediji. Ona je stavila veliku tačku na svoj mali život, ali njena porodica, rodbina i prijatelji će celog života nositi taj ožiljak na svojim srcima. Da li se razumemo? Nije baš toliko komplikovano.
Da se sad vratim na tvoju „priču“. Pitanje šta se desilo sa parama koje su prikupili gradjani Srbije i regiona u nadi da će pomoći Tijani je sasvim legitimno. U javnom interesu je da se to sazna i tu nema nikakvih dilema. Ja sam u proteklih nekoliko nedelja razgovarao sa par najuglednijih i najuticajnijih BBC urednika na tu temu, sve u želji da ti napišem šta bi BBC uradio u tvom slučaju, a ne šta ja mislim da bi uradio. Primećuješ razliku? Novinar traži relavntne i kompetentne sagovornike da bi pronašao odgovore na pitanja koja zanimaju njegovu publiku.
Pošli smo od pretpostavke da si dobila informaciju iz banke da su pare podignute i da sad treba videti šta raditi sa tim. Zadatak novinara je da, kada dobije informaciju, istu proveri, a ne samo da je prenese. To znaju čak i oni koji ne rade u BBC-ju. Ovdašnji urednici su mi rekli da bi uradili 3 stvari: 1) pronašli drugi izvor 2) tražili dokaz za te tvrdnje i 3) uverili se da u dolaženju do tog dokaza nije prekršen ni jedan zakon koji bi eventualno mogao čitavu priču da obori na sudu. U slučaju da bilo koja od ove tri stvari nije urađena informacija o povlačenju para sa računa ne bi mogla da bude objavljena.
Šta bi onda bio sledeći korak? Da li bi BBC kontaktirao roditelje koji su ostali bez deteta? Lagao bih kada bih rekao da me pozitivan odgovor na ovo pitanje nije iznenadio. Javni interes nema kalendar. Naravno, sačekali bi da prođe sahrana, dali malo vremena porodici da tuguje, ali procena je da je četiri meseca sasvim dovoljan period. Pogotovo u uslovima ako bi se pokazala tačnom tvrdnja da je novac povučen. Pokušali bi da izbegnu direktan kontakt sa roditeljima. Zvali bi njihove rodjake, advokate, ljude koji su bili oko njih tokom kampanje prikupljanja novca….ali, ako bi bili sigurni da je novac podignut, potpuno je izvesno da bi kontaktirali i roditelje direktno.
Sve ovo se radi pre nego što je i jedno slovo objavljeno ili izgovoreno. Pokušali bi potom da pronadju neku organizaciju koja se bavi sličnim problemima (lečenjem dece u inostranstvu), razgovarali bi sa roditeljima koji imaju sličan problem (bolesno dete), ali ne sa ciljem da se od Ognjanovića uzmu pare, već da bi se pronašlo sistemsko rešenje koje ne bi bilo bazirano na medisjkim kampanjama i SMS porukama.
Ukoliko bi na kraju odlučili da objave ovu priču, sve to bi prvo moralo da prođe kroz ruke advokata, a saglasnost bi se tražila od samog uređivačkog vrha.
I ovde se slažu da je u pitanju veoma komplikovan slučaj koji sa sobom nosi mnogo moralnih, etičkih, legalnih i profesionalnih dilema. Ali, novinari i služe za to da se sa svime time izbore i da u interesu javnosti prezentiraju činjenice. Ma kakve i ma koliko bolne one bile.
Sanja, draga,…. šta si od svega ovoga ti uradila? Prateći tvoj slučaj video sam među komentarima na FB da se čak i tvoj muž gadi smeća od „novina“ u kojima „radiš“. Istina, kaže da si u pravu i da tu „ima nečega“, ali ja to ne mogu da tumačim drugačije osim podrške nekome sa kim živiš.
Ono što si ti uradila, čak i da su ti namere bile najbolje, je sledeće: 1) Stavila si porodicu Ognjanović na stub srama i izložila ih najgrubljim pretnjama i uvredama, 2) Povredilila si sve koji su želeli da zadrže Tijanu u najboljoj mogućoj uspomeni i 3) Prekinula si i obesmislila svaku buduću akciju prikupljanja novca za neko bolesno dete. I sve to na osnovu, kako sada stvari stoje, potpuno POGREŠNE informacije.
Žao mi je što UNS i NUNS (čiji sam jedan od osnivača) nisu našli za shodno da povodom ovog slučaja organizuju razgovor sa urednicima medija i povedu raspravu o svim etičkim, moralnim i profesionalnim aspektima ove priče. Medjutim, kako su „novinari“ u tim „medijima“ poput tvog, novinari baš koliko su i „glumci“ u porno filmovima- glumci, onda profesionalna udruženja (ma koliko loša bila) nemaju sa kim da razgovaraju. Ja ipak radije kažem da su „Kurir“ i ostali- novine, baš koliko su Dafiment i Jugoskandik bili banke. Tako su se zvali, a radili su jedan sasvim drugi posao koji se pre ili kasnije svede na kriminal. Takvo je i ovo tvoje „novinarstvo“.
Sanja…..tvoje će ime ostati u potpisu možda najnemoralnije i najprljavije kampanje koja je vođena u tvojim „novinama“. To su, izgleda, u nekom trenutku shvatili i tvoji „urednici“, pa su krenuli da sve to potpisuju sa „Redakcija „Kurira““. U nadi da će svako od vas moći da mirno spava, (ne) svesni gluposti koju ste napravili. Ili, možda i dalje tvrdite da „ima tu nečega“?
Nadam da znaš još nešto da radiš u životu, jer ti novinar nikada nećeš biti. Možda bi i mogla, ali sada je već suviše kasno za to.
Ali, pre nego što , pre ili kasnije, odeš iz tog smeća od „novina“, probaj da preko cele naslovne strane objaviš samo dve reči: OGNJANOVIĆI- IZVINITE. Velikim slovima, što većim.
Možda ti oproste, ali te sigurno neće zaboraviti. Ni oni, ni ja, čije si ožiljke na srcu svojim pisanjem otvorila. Nikome ne treba želeti da ga nešto zadesi da bi mogao to da razume. Ne želim ni tebi.
Možda nećeš biti novinar, ali ćeš sa „OGNJANOVIĆI- IZVINITE“ pokazati da u tebi ima bar nešto malo ljudskog.
U nadi da ću i to dočekati…
Srdačno
Dušan

Drugari sa neta

Karavan Bitno u Ar-u.

Danas je u 14h u malu salu Doma omladine u Aranđelovcu stigao BITNO Karavan i to u okviru akcije upoznavanja omladine sa internetom – Šta je dobro na internetu?  Predavači su bili moji on-line (a od pre dve godine i mog prvog Blog Opena i uživo) prijatelji Suske (Suzana Janaćković – Živković, @SuskeLT), Walter (Đorđe Staniševski, @Walter030) i Deda Bor (Vladimir Stanković, @DedaBor).

Predavanja (internet, blogovi, facebook, twitter, zloupotrebe na internetu,…) su bila jasna, vrlo informativna i ne preterano duga. Iako je u publici bilo 4 srednjoškolca, jedna profesorka i ja, oni su predavali kao da nas je najmanje 5 puta više. Interakcije sa publikom je bilo malo, uglavnom jer su prisutni tinejdžeri (kao svi tinejdžeri pretpostavljam) već “znali sve to” …. brrrr, lepo mi se smrkne kad ne znaju koliko ne znaju…

Elem, Aranđelovac je najčešće vrlo nezgodno mesto za organizaciju raznih zbivanja, pa još subota i tako to, ali nema opravdanja za tako mali broj prisutnih učenika. Kancelarija za mlade ovoga puta je blago omanula sa organizacijom – prva ja se ne bih pojavila da mi Suske nije tvitnula da dolaze…

Međutim, drage ljude je uvek lepo videti pa smo posle predavanja otišli na (nekima dugo očekivanu ;-)) kafu i ručak uz koji smo pričali o svemu i svačemu i jedne druge neštedimice obasipali pozitivnom energijom – što bi rekao Dedaljubav, muzika i sve nešto lepo.

 

 

Ustupam prostor sa malim kašnjenjem – #ustupamoprostor

I vreme i sposobnosti za bolji život nekoga drugog.

Imala sam jako naporan produženi vikend – od petka po podne, pa sve do juče kad je već počeo da pada mrak. Da ne gnjavim, imam dobar razlog što sam tek jutros pročitala sve o akciji blogera #ustupamoprostor.

Jedan od spotova koje pominje Gaga Đermanović u svom postu sam videla juče na Fox Life televiziji, ali se ne sećam da sam videla bilo kakve oznake Komercijalne banke, što u ovom trenutku nije ni važno. Važno je da se ovim postom i ja pridružujem akciji u kojoj su već učestvovali Ivan (inicijalna ideja), Miloje, Zubarica, Šaputalica, Deda Bor, MahlatTetka, Peđa Milićević, Dragan Varagić, Sandra Kraviz, … valjda nikoga nisam zaboravila …

Pa da krenemo redom:

Stop trgovini decom, organizacija Astra – Anti trafficking action

Mali VEliki ljudi

Bolje da znaš

Ujedinjeni protiv droge – poruka za roditelje!!!

Osobe u razvoju – kampanja organizacije Dečije srce

I na kraju, ali ne najmanje važna, već ranije pominjana Bitka za bebe

Toliko od mene, za sada. Idemo dalje u neke nove pobede. A i svi vi koji imate medijski prostor, možete da se priključite akciji – u naslovu naglasite da ustupate prostor, postavite linkove ili video-spotove u tekst, emisiju ili već u prostor kojim raspolažete i poruku prenesite dalje.  Hvala još jednom za vreme i napor.