Istanbul, šest godina kasnije

Last minute putovanje

Igrom slučaja saznali smo za vrlo povoljan aranžman (last minute!) za Istanbul, od 30. decembra do 2. januara. Avionski prevoz, noćenje sa doručkom. I sve to za nešto malo više od 200€ po osobi. Bez nekog udubljivanja, jer smo imali vrlo malo vremena da odlučimo, uplatili smo aranžman i tek naknadno krenemo u planiranje puta. Ispostavilo se da su brzina odluke i nedovoljno vremena za proveru, bez obzira na povoljnu cenu, imali više nedostataka.

Plan je bio ovakav – u najgorem slučaju stižemo u hotel u 18h, brzinsko osvežavanje i odmah na ulice Carigrada. Sutradan – Dolmabahče palata, sa sve krstarenjem Bosforom, onda uveče nasumični izbor mesta gde ćemo dočekati Novu godinu. Trećeg dana trg Sultanahmet i još ponešto šta stignemo uz put. Četvrtog dana, lagana prepodnevna šetnja i spremanje za avion. Pošto sam već bila u Istanbulu, podrazumevalo se da ću biti zvanični vodič i planer posete 😉 I ne, nisam se proslavila 🙁

Noć na Bosforu Međutim, naš hotel (čak sam i zaboravila kako se zove) je duboko u azijskom delu Istanbula – skoro 30km od Taksima, tako da su nam transferi (čime god, taksijem, metroom…) odnosili prilično vremena. Već smo od aerodroma do hotela to iskusili, jer nas je pored udaljenosti, uhvatila i večernja gužva na mostu, pa u hotel stigosmo malo pre 21h. Imali smo vremena da se presvučemo, nađemo metro stanicu i odemo skoro do Bosfora, večeramo, malo prošetamo, nađemo neki kafić gde možemo da sednemo i to je to za prvo veče.

Drugo – vremenske prognoze su bile apsolutno netačne. Umesto očekivanih 8-9°C sačekalo nas je jedva 1°C i to sa vetrom, kišom i snegom. Osim u hotelskim sobama, retko gde da je postojalo ikakvo grejanje, tako da je i sklanjanje sa kiše i vetra u restorane ili kafiće bilo prilično bez efekta. Svuda nam je bilo hladno.

Zbog očekivano toplijih dana, unapred smo uplatili celodnevnu turu obilaska Istanbula, najviše zbog obilaska Dolmabahče palate u kojoj ranije nisu bile dozvoljene individualne posete. Iako sam prethodnog puta bila jako zadovoljna agencijom Plan Tours, sada su skroz podbacili. Kao prvo, predugo je trajalo okupljanje putnika. Iz nekog razloga tri puta smo prelazili Galata most pre početka obilaska, tako da smo Bosfor kroz kapiju Dolmabahče palatepotpuno bez potrebe sedeli u autobusu više od dva sata. Kiša se dodatno potrudila da nam uništi i ono malo dobrog raspoloženja koje smo grčevito čuvali. Drugo, promenili su raspored obilaska, tako da su prelazak mosta koji spaja Evropu i Aziju (koji smo mi već prešli tog jutra) ostavili za sam kraj ture, a kako me moji saputnici nisu poslušali da iz Dolmabahče palate sami krenemo ka Taksimu, morali smo da potrošimo još tri sata na prelazak i povratak u evropski deo.  U to doba godine gužve na mostu su jezive i umesto uživanja u pogledu, prelazak mosta je blaga noćna mora.

Samo krstarenje Bosforom bilo je potpuno razočarenje. Vodič se dobrano trudio da nas što pre otkači vrlo šturim i  prilično nejasnim rečenicama. Iz unutrašnjosti broda, jer se zbog kiše nije moglo na palubu, nije se videlo mnogo toga. Obilazak Dolmabahče palate takođe brzinski, sa vrlo malo informacija i propratnih objašnjenja. Da već nisam bila tu, bila bih jako razočarana. Da ne pominjem činjenicu da su sada dozvoljene pojedinačne posete palati! Katastrofa!

Veče smo proveli u kafiću u ulici Ištiklal. Muzika je bila baš fina, za divno čudo bilo je toplo, društvo odabrano ali prilično umorno od celodnevne turističke ture. Dočekali smo i Novu 2015. godinu, uhvatili taksi i oko dva po ponoći bili u minijaturnoj sobi.

Sutradan je na redu bio obilazak Sultanahmeta, Plave džamije, Aja Sofije, Rimske bazilike, Kapali čarpije… Elem, redovi su u ovo doba godine ogromni. Verujem da svi oni koji vole da putuju tokom praznika kreću u pohod pa je čekanje nešto što treba prihvatiti kao deo paketa. Sve smo obišli, ali opet na brzinu, jer se dugo čeka, dan je kratak, treba malo i odmoriti, predahnuti, ručati, kupiti suvenire…

Poslednjeg dana smo, opet zbog transfera, imali slobodnog vremena samo do podne – opet nedovoljno za bilo kakvu akciju, zbog dela grada u kome je hotel.

Sve u svemu – nikakva lokacija hotela, loše vreme, beskorisni vodiči i gužve skoro da su doveli do toga da mi ova poseta potpuno pomrači utiske iz 2008.

 

Created with flickr badge.

Muzej nevinosti

Orhan Pamuk, ovaj put savladan.

Nekada davno u davna, pradavna vremena … nisu živeli Štrumpfovi, bar ne u ovoj priči, već sam, čini mi se pre sto godina počela da čitam ovu knjigu. Tačnije, prošle godine u martu. Pročitala sam je negde u avgustu ove godine ali nikako da o tome i napišem neku reč.

Knjiga je obimna, skoro 600 strana, ali to nije razlog  zbog čega sam je čitala jako, jako dugo. Efektivno, to moje čitanje tačno i odgovara broju strana ali su bile velike pauze između dva čitanja. I ne, knjiga nije dosadna, bar meni nije bila. Ali da krenem polako:

“Muzej nevinosti” je roman o Kemalu i Fusun, njihovoj nesrećnoj i na trenutke nemogućoj ljubavi, o Istanbulu kao pozornici na kojoj se igra ova neobična predstava. Kemal, stegnut društvenim i porodičnim vezama ne želi da raskine veridbu sa devojkom iz odgovarajućeg staleža iako se zaljubljuje u Fusun, siromašnu daleku rođaku. Nemogućnost da bude sa Fusun preživljava tako što počinje opsesivno da skuplja sve sitnice koje ga, na bilo koji način, podsećaju na nju. I tako godinama.

Roman je pomalo putopisan, pokušavala sam da se prisetim delova Istanbula koje Pamuk opisuje, tužan, poučan, ali na neki način daje nadu da može da se preživi i jako velika tuga. Pre ili kasnije.

 

Krstarenje Bosforom

Bosfor, Dolmabahče, Azija,…

Kako se pokazalo, nedelja, dan koji smo proveli na krstarenju, bio je najhladniji i najtmurniji od svih 5 dana provedenih u Istanbulu, ali šta je tu je.

Krstarenje smo uplatili u agenciji Plan Tours, za koju smo mogli čuti (a sada i proslediti) samo reči hvale. Izlet je obuhvatao krstarenje Bosforom, obilazak Dolmabahče palate, ručak, prelazak na azijski deo Istanbula i obilazak pijace začina. Međutim, pošto nedeljom ne radi Spice Bazaar taj obilazak je zamenjen vožnjom oko ostataka zida koji je hiljadu godina štitio Carigrad od najezda osvajača koji smo bolje videli prethodnog dana, ali nema veze. Bar nismo sedeli i čekali vreme polaska.

Pošto je na palubi bilo hladno, nismo na njoj dugo ostali ali dovoljno da vidimo struje u Bosforu koje su rezultat “sudara” Mramornog i Crnog mora koji nemaju ni isti nivo ni salinitet, tako da izgleda kao da more vri. Pogled sa mora na Dolmabahče palatu je odličan i tako se najbolje vidi njena veličina i raskoš.

Centralni deo toga dana je bio obilazak Dolmabahçe sarayi, palate koju je 1842. godine počeo da gradi sultan Abdülmecid i čija je jedanaestogodišnja gradnja koštala koliko 35 tona zlata. Svaki detalj palate pokazuje kolika je bila moć sultana u vreme kad se Otomanska imperija već polako raspadala. Kristal, zlato na tavanicama i ramovima slika, tepisi, garniture… Sve je prelepo i jako upečatljivo. Najveća slika u palati ima 24 kv. m. i slikana je na svili. Tepih u sultanovoj sobi je među najvećim na svetu (ako nije i najveći). Pogled na kristalno stepenište i mermerne stubove okovane zlatom će svakoga ostaviti bez daha. Ili kristalni luster u kombinaciji sa crvenim staklom u sultanovoj sobi u haremu.

Dolmabahče palata je ogromna. U njoj smo proveli oko 1h i 15min i za to vreme smo obišli 7% palate. Mesečno je obiđe oko 6000 turista a individualne posete nisu dozvoljene. Vodič koji je bio sa nama je napisao nekoliko knjiga o ovoj palati, pa smo imali pravi izvor podataka o njoj. Fotografisanje u palati je dozvoljeno ako kupite kartu za aparat (6 TYL) ali blic nije dozvoljen. Negde pred kraj obilaska nestala je jedan faza struje, tako da su fotografije prilično mračne, na žalost. Ali vidi se sasvim dovoljno da se nasluti kako to uživo izgleda.

Još uvek sam pod uticajem tog obilaska. Dolmabahče je najlepša građevina koju sam do sada videla. Kažu da je možda Ermitaž lepši.

U ponedeljak smo se već pripremali za put i polako se opraštali od Istanbula, grada istorije, dva kontinenta, starih građevina, mostova, hrane i još mnogo toga lepog.

Istanbul, treći deo

Petak i subota

U petak ujutru smo sa trga Taksim otišli metroom koji je iznenađujuće čist i jedan od najstarijih u Evropi, jednu stanicu, do stanice tramvaja (koji su čisti koliko i metro) kojim smo otišli do trga Sultanahmet gde se nalaze Konstantinov stub (32m visok), Egipatski obelisk (19m) i Zmijski stub (5.5m), koji sam jedva primetila pored ova dva prva.

Zatim smo otišli u Plavu džamiju. Na ulazu u džamiju stoji nekoliko stalaka sa plastičnim kesama u koje možete staviti cipele, jer ne možete u njima u džamiju. Prvo što smo videli po ulasku je veliki crveni tepih koga je Kirbijem usisavao jedan od radnika 🙂 Plava džamija je dobila ime po neobičnoj plavoj boji pločica kojima je obložena, velika je i lepa.

Iz Plave džamije smo prošetali do najpoznatijeg mesta za kupovinu zlata, kože i suvenira, do Kapali čaršije (Kapali çarsi ili Grand Bazaar). Kako joj i samo ime kaže to je pokriveni gradić sastavljen od prodavnica podeljenih po onome šta prodaju. Prodavci su ljubazni i obavezno vam robu nude po najvećim mogućim cenama tako da je cenkanje poželjno. Tamo ima svega i svačega i lepo se čovek umori od sveg tog šarenila.

Subotu ujutru smo proveli u delu grada koji se zove Zeytinburnu, vođeni nekim porodičnim obavezama. U povratku na Taksim, prošli smo pored zidina koje su negde renovirane a negde skoro sasvim unuštene. Kasnije smo otišli u najveći tržni centar u Evropi i drugi najveći tržni centar na svetu, Cevahir mol, i tamo proveli par sati.
Posle toga smo otišli do hotela, odmorili se i otišli u već standardnu večernju šetnju Ištiklalom.

Istanbul, drugi deo

Galata toranj, Aja Sofija, Topkapi palata.

Aja Sofija (Ayasofya) je najpoznatija građevina u Istanbulu. Izgrađena u 6. veku n.e. po naredbi vizantijskog cara Justinijana, skoro hiljadu godina bila je najveća pravoslavna građevina na svetu i patrijaršijska crkva konstantinopoljske patrijaršije. Pošto su Turci osvojili Konstantinopolj Aja Sofija je pretvorena u džamiju.

Moj osnovni utisak bio je da je ogromna. Mogu samo misliti koliko je velika delovala kada je napravljena kada je sada, u doba nebodera i ogromnih zgrada, impozantna. Unutra je polumrak tako da freske nisam mogla lepo da vidim jer su visoko. Srećom, na drugom nivou bila je izložba fotografija ikona pa sam ih tako lepo videla i fotografisala. Na vidnim mestima okačene su ogromne table sa citatima iz K’orana, ispisanih arapskim pismom, tako da nemam ni najblažu predstavu šta tamo piše a nešto me nije vuklo toliko da negde saznam. Na drugi nivo otišli smo katakombičnim tunelom koji je strm i klizav, ali smo uspeli. Odatle se tek vidi veličina građevine. U obilasku smo proveli nekih sat vremena, jer smo detalje o istoriji i značaju Aja Sofije ranije već pročitali na internetu i utvrdili čitanjem vodiča, pa se nismo zbog toga zadržavali duže unutra.

Sledeća destinacija bila je Topkapi palata (Topkapi Sarayi) napravljena po narađenju Mehmeda II Osvajača, u blizini mesta gde je otomanska vojska ogromnim topom probila odbrambene zidove Carigrada. Otuda i ime “Top-kapi”, kapija nazvana po topu. Topkapi palata je bila dom turskih sultana četiri veka i tokom tog vremena su dograđivani određeni delovi. To je pravi mali grad sa nekoliko odvojenih delova, deo za stanovanje, riznica, harem, većnica… Naravno, u riznici je zabranjeno fotografisanje a posmatranjem svog tog blaga dobija se tek blagi uvid u to koliko je bogata i moćna bila Otomanska imperija.

Toga dana hteli smo da obiđemo i Plavu džamiju, ali smo tamo stigli u vreme molitve, pa smo se ipak opredelili za pauzu i ručak. Ionako smo videli dovoljno za jedan dan i utiscima je trebalo vremena da se slegnu.