Sokin i Bosina

Sokin (zet) i Bosina (snaja)

Retko planiramo odlazak u Beograd baš zbog pozorišnih predstava. Bilo je i toga, nekad, ali sada gledamo da skupimo što više obaveza u jednom danu u prestonici.

U ponedeljak 24. oktobra sam bila na Sajmu knjiga i kako se odužio dan, ostadoh dovoljno dugo da odgledamo neku predstavu. U 19 i 20 nije bilo mnogo opcija za biranje, pa smo se obreli u Zvezdara teatru, na predstavi “Sokin i Bosina”. Nije baš da sam bila oduševljena izborom na prvi pogled, jer nešto ne volim glumu Ljiljane Blagojević, ali ‘ajde.

Pa, onako. Kao komedija – ona je Julijana, Sokina ćerka, muškobanjasta mlada žena koja vozi kamion da bi izdržavala sebe i supruga. Po obrazovanju korepetitorka. On je baletan, slika i prilika svog nežnog oca sa Romanije. Njegova majka je gruba i snažna, Bosa, drvoseča. Nekom igrom slučaja obe majke, suprotne kao nebo i zemlja, se najave u goste u isto vreme. I tako počinje zaplet.

Opet kažem onako. Ne znam šta bih drugo.

Julije Cezar Kokana Mladenovića

Šekspir u novom ruhu

Kokan Mladenović je u prethodnih godinu dana više puta dobrano uzburkao javnost – što predstavama, što izjavama u intervjuima koje je davao pred izvođenje predstava. U novembru je na Tv N1 osvanuo naslov “Predstava Kokana Mladenovića nepoželjna u Beogradu” i naravno, morala sam je videti 🙂 Kad mi je već promakao “Dogvil” koji je podigao veliku prašinu (kao i Mladenovićev intervju povodom izvođenja predstave u Novom Sadu) predstavu “Julije Cezar” sam svakako morala videti.

Na samom početku predstave, glumci (tj. režiser) nam vrlo provokativno postavljaju pitanje, svako na svoj način, različitim tonalitetom, različito naglašavajući, što samo pojačava njegovu važnost i nelagodnost koju sam ja osetila kada sam ga čula:

“Šta biste uradili kada biste uvideli da vam se država kreće ka tiraniji? Ako bi jedan čovek postajao isuviše moćan da li biste i šta to uradili da ga u tome zaustavite?”

Bilo je (mlakih) odgovora iz publike, ali smo uglavnom ćutali. Na primer, ja ne znam kako bih drugačije odgovorila, do: “Ništa!”. Već vidim negodovanje onih koji čitaju i koji (valjda) imaju čitav dijapazon odgovora, ali ja ne bih uradila ništa. Jer sam, kada mi je pitanje postavljeno, ponudila sebi više odgovora i ustanovila da su zaista smešni: Izašla na izbore? Uzbunila okolinu? Ubila ga? – da, zaista, šta biste vi uradili?

A onda – Julije Cezar, onakav kakvim ga je Šekspir napisao samo u savremenijim kostimima i neobičnoj scenografiji – Sergej Trifunović, kao Brut, sa njegovom dobrom namerom i željom za očuvanjem Republike, Saša Torlaković kao Cezar, Branislav Trifunović kao Kasije, Marko Marković kao Kaska i na kraju dve glumice:  Jelena Minić koja tumači dve ženske uloge (Brutovu suprugu Porciju, kao i Cezarovu Kalpurniju) i Irena Popović koja je narator.

Malo me je porazila primenljivost ove predstave na današnjicu, iako je napisana pre više od 400 godina o događaju koji se odigrao pre više od 2.000 godina. Na današnjicu i trenutnu situaciju u Srbiji – ili bar kako ja vidim tu trenutnu situaciju. Naročito me je porazilo podsećanje na Sokratove misli o demokratiji, koje su u kontekstu predstave i pitanja sa njenog početka (koja se stalno postavljaju) potpuno savremene i pomalo jezivo proročanske:

Sokrat o demokratiji Dakle, odlična glumačka postava, režija jako dobra, muzika odlična … sve u svemu predstava koju treba odgledati.

 

Život u tesnim cipelama

Zvezdara teatar

Još jedna predstava Dušana Kovačevića. Odigrava se u fabrici cipela koja je prodata i čijih se pet radnika zatvorilo unutra, miniralo sve oko sebe, štrajkuje glađu i traže sve što im po pravu pripada. Sve to vreme oni žive Život u tesnim cipelama koje su dobili od novih vlasnika, iz starih rezervi, umesto naknada i/ili plata.

Glumačka ekipa odlična, priča tragikomična, pokazuje kakvi smo mi u stvari. Predstava ima dva čina, ali se ne primeti koliko dugo traje. Meni je, doduše, dugo vremena bilo potrebno da o predstavi pišem iako sam je odgledala još zimus 🙂

Nesvrstana strana muzike, Zvezdara teatar

Onako, nisam oduševljena …

U petak 30.01.2009. smo išli u Zvezdara teatar da pogledamo predstavu “Nesvrstana strana muzike”, koja je trenutna varijanta nekadašnje predstave “Smešna strana muzike”. Igraju Dragan Jovanović, Katarina Žutić, Nataša Marković, Marina Pavlović, Veljko Nikolić,Igor Damnjanović, Dušan Radovanović i Nenad Filipović.

Šta reći? Popularne melodije sa raznih strana sveta, upakovane u parodiju na račun nesvrstanosti nisu nešto šta ja očekujem od predstave. Doduše, već unapred sam znala kakva bi predstava mogla da bude ali sam ipak malo razočarana. I da, odlično su uvežbani, kostimi su dobri, bilo je i smeha, ali ipak nije mi to – to (ma šta to značilo) 🙂

Generalna proba samoubistva

Predstava je vrlo interesantna, pomalo komična sa odličnom glumačkom postavom

Sinoć sam, posle podugačke pauze, čak mislim prvi put posle renoviranja gledala predstavu u Zvezdara Teatru, Generalna proba samoubistva.

Predstavu je režirao Dušan Kovačević a uloge tumače: Branislav Lečić, Branimir Brstina, Janoš Tot i Ana Franić.

Naslov govori o čemu se u predstavi radi, samoubicu koji hoće da skoči sa mosta u tome pokušavaju da spreče ribar i devojka koju je on spasao iste sudbine nekoliko meseci ranije. Predstava je vrlo interesantna, pomalo komična sa odličnom glumačkom postavom. Po meni, najbolji je Branislav Lečić. Čak sam uspela da napravim i solidnu fotografiju, mada su se nešto ljutile devojke koje rade u pozorištu, možda je zabranjeno fotografisanje a ja to ne znam? U svakom slučaju, dobar provod.