Tag: JDP

Uobraženi bolesnik – Molijer

Predstava u JDP-u u režiji Jagoša Markovića

Verovatno negde u septembru, ali nije nemoguće ni da je već počeo oktobar, smo išli da gledamo “Uobraženog bolesnika” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Volim da idem u pozorište, ali svaki odlazak u JDP mi je kao mini prazik – ne sećam se da sam ikada bila tamo a da me je predstava razočarala.

Molijerovo poslednje delo “Uobraženi bolesnik” je napisano pre skoro 350 godina a potpuno realno opisuje savremeno društvo danas. Komedija je napisana kao svojevrsna kritika samoživosti, sebičluka, opterećenosti sobom i neosetljivosti prema drugima, a u isto vreme je i kritika društva koje podleže nadrilekarstvu, možda čak i pomodarstvu. Prihvatati savete nadrilekara krajem XVII veka nije bilo čudno ali meni je potpuno neshvatljivo da i danas postoje takvi slični nadrilekari koji imaju kome da prodaju svoje “znanje”.

U svakom slučaju, klasičan komad, odlični ali stvarno odlični glumci – Dragan Mićanović na prvom mestu, Seka Sabljić, Vlasta Velisavljević, Goran Šušljik, Nebojša Milovanović i svi ostali – odličan reditelj (Jagoš Marković) i eto sjajno provedenog vremena.

uobrazeni-bolesnik

P. S. Fotografija “maznuta” sa sajta JDP.

Elijahova stolica

Jugoslovensko dramsko pozorište

U petak, 9. marta 2012. išli smo u Jugoslovensko dramsko pozorište posle sto godina, čini mi se. Nekako nam je ova čitava pozorišna sezona promakla. Nije da nismo bili u Beogradu ali nismo se lepo uklapali u termine, šta li. No, bilo pa prošlo.

Predstavu Elijahova stolica sam držala negde u podsvesti, na preporuku dragog prijatelja. Možda sam zbog te preporuke očekivala mnogo i kao svaki put kada su očekivanja velika često ne budu sasvim ispunjena.

Da obrazložim: predstava je teška, govori o teškom vremenu i teškim odlukama koje donosi glavni lik, Rihard Rihter. Njegovo čitavo pedesetogodišnje bitisanje menja smisao jednim novim saznanjem, koje ga tera da ide u ratom opkoljeno Sarajevo. Ono što mi je malo zasmetalo je što mi je kraj bio potpuno očekivan, od onog trenutka kada Alma (glavni ženski lik) pominje roman Maksa Friša “Homo faber”. Sve ostalo je bilo dobro, odlično čak.

Glumci su sjajni, naročito Maja Izetbegović i Renata Ulmanski. Bila sam fascinirana činjenicom da Renata Ulmanski u svojoj 83. godini izgleda potpuno isto kao kada sam je videla negde ’91. i da je i dalje sjajna na sceni.  Svetozar Cvetković standardno dobar (nije jedan od mojih omiljenih glumaca ali moram da priznam da je bio baš dobar). Bane Jevtić simpatičan, Đuzu Stoiljković nešto ne bih definisala dok je JelenaTrkulja imala jako malo vremena na sceni da bi ostavila neki jak utisak na mene.

Odlična predstava ali nemojte da me pitate za kraj 😉

“Šine”, Jugoslovensko dramsko pozorište

Sjajna ekipa glumaca.

“Čini mi se vekovima, vuk sa ovcom nešto ima …”

Predstava “Šine” prikazuje odrastanje jedne generacije u najružnijem periodu naše savremene istorije. Devedesete, agresija svuda, u školi, na ulici. Prikrivanje svega finog i dobrog u želji da budu “žestoki momci”. Zatim dolaze ratovi, još ružniji događaji i sve što oni nose.

Osnovna ideja koja nas je vodila bila je ta što smo hteli da vidimo Sergeja Trifunovića uživo, i što sam našla podatak da igra u ovoj predstavi. Ali ne igra … bar ne sada.  U svakom slučaju, glumačka ekipa odlična. Da nije te ekipe, predstava bi bila mnogo manje upečatljiva i interesantna: Boris Milivojević (dobio nagradu Zoranovi brkovi za ovu ulogu), Goran Šušljik (već sam ga gledala u nekoliko predstava ali nije mi nešto ubedljiv), Nebojša Glogovac (standarno dobar), Jelena Djokić,  Marinko Madžgalj,  Nebojša Milovanović, Nikola Djuričko, svi baš dobri.

Ukupni utisak: drago mi je da sam gledala u pozorištu glumce koje do sada nisam imala prilike da vidim uživo ali sam se, na žalost, do sada toliko puta susrela sa različitim varijantama iste ove priče, (novine, knjige, filmovi…) da mi sama radnja nije bila posebno upečatljiva. Valjda nam  surova  stvarnost.

“Mletački trgovac” JDP

Kao i sve predstave koje sam do sada gledala u JDP-u, standardno dobra.

Predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta “Mletački trgovac” nam je nekako stalno izmicala, već dva puta smo imali rezervaciju i/ili karte ali su nas neki nepredviđeni događaji sprečili da je odgledamo. Kažu ljudi, treća sreća 🙂

Šekspirovu sjajnu priču reditelj Egon Savin je smestio u Veneciju tridesetih godina prošlog veka u vreme širenja i jačanja fašizma i početka ugnjetavanja Jevreja. Zaplet i rasplet svima poznat, glumačka ekipa je sjajno iznela a naročito Dragan Mićanović koji glumi Porciju.

Kao i sve predstave koje sam do sada gledala u JDP-u i ova je standardno dobra i treba je odgledati. Žao mi je samo što nisam gledala Voju Brajovića u ulozi Jevrejina Šajloka (kako vidim da stoji na sajtu, doduše kao prva zamena rekla bih ali…) već Predraga Ejdusa, mada je i on bio odličan.

Prvi put u novom JDP-u

Predstava govori o tome kako se mladost odnosi prema starosti.

Ne znam tačno kada je renovirano Jugoslovensko dramsko pozorište ali znam da već dugo gledam kako lepo izgleda spolja. Sinoć sam prvi put išla u novu zgradu na predstavu.

NadeždaPredstava Skakavci je rađena po tekstu Biljane Srbljanović a u režiji Dejana Mijača. Iako traje više od dva sata to se uopšte ne oseća (ja sam prvi put pogledala na sat posle sat i po i to zbog parkinga a ne zato što sam isčekivala kraj).

Predstava govori o tome kako se mladost odnosi prema starosti. Mladost, puna snage, planova i želje za životom, nemilosrdna je prema starosti. U svom osećaju da je neuništiva, na starost gleda kao na nešto sasvim nepotrebno i neprirodno, kao da mladi nikada neće ostariti.

Veoma realne odnose između pojedinaca, porodice ili totalnih stranaca prikazalo je 11 sjajnih glumaca, različitog životnog doba.

Ovo je još jedna predstava ovog pozorišta koja mi se dopala i naterala na razmišljanje.