Uspavanka za Vuka Ničijeg

Budva grad teatar

U okviru 27. festivalskog leta Budva – grad Teatar, 10. jula između crkava u Budvi je bila prva repriza predstave “Uspavanka za Vuka Ničijeg”. Predstava je rezultat kooperacije Budve, grada Teatra i Narodnog pozorišta iz Beograda a rađena je po istoimenom  romanu Ksenije Popović.

Ne znam šta bih rekla o predstavi. Glumci dobri, scenografija malo oskudna i mračna ali sasvim u duhu predstave, priča oko koje se sve plete sasvim moguća, životna, surova. Glavni junaci su momci i devojka koji ispraćaju poslednje mesece života u domu za nezbrinutu decu, pre nego što napune 18 i krenu dalje u život.

Jedina zamerka koju imam je da mi je sve bilo potpuno očekivano: momak koji dolazi u dom pošto mu je umrla majka, donedavni dobrotvor doma, sportista, zgodan, fin… naravno – potencijalna opasnost za srećan par u domu. Iznenadna ponuda hraniteljske porodice koja je (tri meseca pre nego što je napunio 18) tražila isključivo Vuka (Ničijeg, nazvanog tako jer je bačen kao beba) i nikog drugog – takvo insistiranje je povezano onda sa njegovim izgledom, neka zloupotreba u najavi… I da ne nabrajam dalje, morala bih da otkrijem kraj.

Sve u svemu, nisam izašla oduševljena jer sam imala utisak da sam sve već videla. Volim kad me predstave iznenade ili mi bar ponude podatke i priče koje nisam znala.

Ipak, kvalitetno provedeno vreme. Ako budete u prilici, pogledajte predstavu, možda nekoga od vas i iznenadi. Ja, izgleda, mnogo čitam i gledam filmove/predstave 😉

 

 

Gibonni

3. jul. Maestral

Aktivno leto – osim odmora malo muzike i pozorišta 🙂

Trećeg jula na bazenu hotela Maestral u Pržnu gostovao je Gibonni. Što bi rekla moja Jana: “Znam da ima neku pesmu gde poklanja note, ali nešto ne mogu da se setim šta još peva” 🙂 – nisam ja neki fan da znam sve pesme i da pratim šta radi ali nikako nisam htela da propustim priliku da ga čujem uživo.

Koncert je bio odličan. Bio bi još bolji da se Gibonni nije pre nastupa malo zapio pa je (valjda tražeći odgovarajuću pesmu) malo više pričao između pesama, ali meni to stvarno nije smetalo plus što stvarno odlično peva. Pesme su sjajne, kao i prateći bend. Sve u svemu, pravi dobar provod, jer je bilo svega – kume devojke iz prvog reda kojoj je pevao na uvce tj. mobilni telefon, trbušne plesačice, romantične vožnje čamcem po bazenu, šetnje po publici, rođendanskog iznenađenja najboljoj drugarici, ma, svega.

Evo dela atmosfere, koja se može bar naslutiti sa fotografija koje sam “maznula” sa FB strane hotela :

Među publikom Gibonni Publika

Španija – zemlja sunca, voća i vina ~ I deo ~

Puerto de Sagunto, Valensija

Najviše volim odmor daleko od kuće – niko ne zove jer zna da sam daleko i ne mogu ni da dođem a ni da pomognem a ni ja ne razmišljam šta je i kako je kod kuće, jer sam daleko 🙂 Poziv za dvonedeljni boravak u inostranstvu pa još na obalama Mediterana se ne odbija pa sam drugu polovinu maja provela u Španiji (España).

Prema planu i programu, krenuli smo put Beograda 15. maja ujutru. Negde oko podne smo se iz Beograda zaputili u Temišvar, kombijem Gea tursa. Put je trajao nekih 5 sati zbog dužih zadržavanja na granicama, prouzrokovanih nejasnim datumom važnosti pasoša jednog od putnika, argentinca. U kombiju nije bilo klima-uređaja, pa je u nekim momentima bilo baš toplo, ali važno je da smo stigli na vreme. I više od toga, pošto je avion za Valensiju kasnio sat vremena u poslaku. Sve u svemu, 12h pošto smo seli u kombi na Novom Beogradu, bili smo u stanu naših ljubaznih domaćina.

Sagunto i Puerto de Sagunto (luka) su stari i novi deo grada u kojem je moja naj, naj, najbolja drugarica (a od pre nekoliko godina i kuma) živela u protekle četiri godine.

Specificnost ovog, ali i okolnih mesta su lepe zgrade, mada često skoro sasvim prazne. Pre dvadesetak godina bilo je “in” imati stan na mediteranskoj obali, pa je građevinska industrija cvetala. Sada ni 30% tih stanova nije popunjeno, naročito od kada SEKA vlada Evropom i još van turističke sezone. Uprkos krizi, cene nekretnina nisu smanjene pa sve te lepe zgrade sa sređenim dvorištima, baštama i raznim dodacima čekaju neka bolja vremena da prime stanare.

Još jedna specificnost su kružni tokovi, u čijem centru su najrazličiije skulpture, što pomaže pri orijentaciji 🙂 Ulice u ovom gradiću su uglavnom jednosmerne i postoji pravilo parkiranja, tako da je npr. tokom prve polovine meseca parkiranje dozvoljeno samo na jednoj strani ulice, a tokom druge polovine na drugoj, tek da ne bude slalom vožnje u uličicama. Trotoari su popločani, uokvireni dobro održavanim rastinjem, lepo za videti i prošetati.

Mediteran je ovde plitak u priobalnom pojasu, tako da se lepo umoriš dok stigneš do dela mora gde je dublje od 150cm. Uprkos tome, jake struje su uvek prisutne pa se dešava da talasi budu visoki i do 2m a bez daška vetra. Vetar najčešće duva svakoga dana, različitim intenzitetom, pa zna i da prevari – zbog njega  nemate utisak koliko je toplo i koliko je jako sunce, što dovodi do toga da se lako izgori. Ipak, lepo je sve ovo videti i provesti neko vreme tamo.

Valensija – jedan od tri najveća grada i druga po veličini luka u Španiji, tridesetak kilometara udaljena od Sagunta, bila je odredište koje nismo hteli da propustimo. Sa dugom isotirjom, upečatljivom arhitekturom i najvećim akvarijumom u Evropi vrlo privlačno turističko odredište.

Prvog dana kada je bilo oblačno i prohladno, uputili smo se u “Ciudad de las Artes y las Ciencias” (Grad umetnosti i nauke). Već pri ulasku sam bila fascinirana izgledom “grada”. Svaka građevina je jedinstvena i prepoznatljiva – Hemisferik (muzej filma i planetarijum) ima oblik oka, Muzej nauke predstavlja skelet kita i tako redom (sve lepo piše u Wikipediji 😉 )

Najupečatljiviji deo ovog kompleksa svakako je “Oceanografic” sa preko 500 različitih vrsta morskih životinja i oko 45.000 primeraka. Izgrađen je u obliku lokvanja a jedna u nizu specifičnosti je da je u njemu 42 milona litara morske vode koja može da se prečisti za 4 sata. Najjači utisak na mene su ostavili tuneli čiji su zidovi od specijalnog (i vazda izdržljivog) stakla (i/ili plastike neke, znaju to konstruktori) kroz koje se prolazi, tako da iznad i pored vas plivaju velike raže, kornjače, raznorazne vrste riba i naravno ajkule. U dogovoru sa školama organizuju se noćenja u tim tunelima, tako da najhrabriji klinci spavaju sa ajkulama 🙂 Za detaljan obilazak Okeanografika treba najmanje 4 sata, a za kraj smo ostavili delfinarijum i predstavu sa delfinima i njihovim trenerima. 


www.flickr.com

Bebika's Valencia photoset Bebika’s Valencia photoset

Pržno, druga nedelja

Kako se ispostavilo, sunčana i lepa.

I druga nedelja našeg junskog odmora počela je sunčano i toplo. Ponedeljak smo, standarno, proveli na plaži i u hladovini, zavisi od dela dana. Uveče smo šetali po Budvi, išli na kolače i sve lagano. Negde oko jedan sat posle ponoći počela je agonija zvana stomačni virus. Da ne prepričavam detalje, jedva sam sačekala jutro. Bila sam iscrpljena, praznog želuca i relativno loše raspoložena. Dan je protekao uz mineralnu vodu, spavanje, instant supe i na kraju povišenu temperaturu koja je izazvala još spavanja. U sredu sam bila kao nova. Opet plaža, sunce, more, uživancija.
Petak je bio rezervisan za provod sa ćerkama 🙂 Išle smo u Budvu, u kafić Hacienda i pile Mojito koktel. Jana, naravno, bezalkoholni 🙂

U subotu smo se polako spremali za povratak i čekali otvaranje novog dela hotela Maestral i koncert Severine i Željka Joksimovića. Otvaranje je bilo fino, uz bogat švedski sto, simpatičan izbor pića i dug i efektan vatromet. Koncert je počeo posle  pola 11 i trajao do pola dva-dva. I Severina i Željko Joksimović su odlično pevali i zabavljali publiku. (Fotografije kad Čeda objavi na FB i da dozvolu da ih i mi ostali koristimo 😀 )

Sve u svemu, odličan provod. Uz par zdravstvenih trzavica, tek da ne bude sve super 😉

Pržno, prvih nedelju dana

Najranije letovanje ikada.

Ove godine opet imamo ludilo u kući zvano “upis u srednju školu”, te su nam datumi klasifikacionog ispita odredili termin za letovanje. Tako smo stigli u Pržno 6. juna, najranije ikada.

Onako kako su naši putari generalno iznenađeni snegom u decembru tako su i ugostitelji širom Svetostefanske rivijere bili iznenađeni lepim vremenom. Jeste padala kiša i bilo hladno da dan-dva pred naš dolazak ali, po meni, to nije razlog da plaže budu neočišćene, da u more ne može da se uđe od velikog kamenja (jer je to isto more pod dirigentskom palicom maestra Juga povuklo sav pesak koji je moglo) i da nema ni jedne kante na plaži.

Ipak, lepota ovog dela obale, uz temperature niže nego u Srbiji, mali broj turista i mnogo poznatih mesta i osoba doprinose da letovanje protiče sasvim opušteno, onako kako treba. Još da nam je mirnija glava … gde bi nam bio kraj?

www.flickr.com

Bebika's Letnji odmor, jun 2010 photoset Bebika’s Letnji odmor, jun 2010 photoset