Puerto de Sagunto, Valensija
Najviše volim odmor daleko od kuće – niko ne zove jer zna da sam daleko i ne mogu ni da dođem a ni da pomognem a ni ja ne razmišljam šta je i kako je kod kuće, jer sam daleko 🙂 Poziv za dvonedeljni boravak u inostranstvu pa još na obalama Mediterana se ne odbija pa sam drugu polovinu maja provela u Španiji (España).
Prema planu i programu, krenuli smo put Beograda 15. maja ujutru. Negde oko podne smo se iz Beograda zaputili u Temišvar, kombijem Gea tursa. Put je trajao nekih 5 sati zbog dužih zadržavanja na granicama, prouzrokovanih nejasnim datumom važnosti pasoša jednog od putnika, argentinca. U kombiju nije bilo klima-uređaja, pa je u nekim momentima bilo baš toplo, ali važno je da smo stigli na vreme. I više od toga, pošto je avion za Valensiju kasnio sat vremena u poslaku. Sve u svemu, 12h pošto smo seli u kombi na Novom Beogradu, bili smo u stanu naših ljubaznih domaćina.
Sagunto i Puerto de Sagunto (luka) su stari i novi deo grada u kojem je moja naj, naj, najbolja drugarica (a od pre nekoliko godina i kuma) živela u protekle četiri godine.
Specificnost ovog, ali i okolnih mesta su lepe zgrade, mada često skoro sasvim prazne. Pre dvadesetak godina bilo je “in” imati stan na mediteranskoj obali, pa je građevinska industrija cvetala. Sada ni 30% tih stanova nije popunjeno, naročito od kada SEKA vlada Evropom i još van turističke sezone. Uprkos krizi, cene nekretnina nisu smanjene pa sve te lepe zgrade sa sređenim dvorištima, baštama i raznim dodacima čekaju neka bolja vremena da prime stanare.
Još jedna specificnost su kružni tokovi, u čijem centru su najrazličiije skulpture, što pomaže pri orijentaciji 🙂 Ulice u ovom gradiću su uglavnom jednosmerne i postoji pravilo parkiranja, tako da je npr. tokom prve polovine meseca parkiranje dozvoljeno samo na jednoj strani ulice, a tokom druge polovine na drugoj, tek da ne bude slalom vožnje u uličicama. Trotoari su popločani, uokvireni dobro održavanim rastinjem, lepo za videti i prošetati.
Mediteran je ovde plitak u priobalnom pojasu, tako da se lepo umoriš dok stigneš do dela mora gde je dublje od 150cm. Uprkos tome, jake struje su uvek prisutne pa se dešava da talasi budu visoki i do 2m a bez daška vetra. Vetar najčešće duva svakoga dana, različitim intenzitetom, pa zna i da prevari – zbog njega nemate utisak koliko je toplo i koliko je jako sunce, što dovodi do toga da se lako izgori. Ipak, lepo je sve ovo videti i provesti neko vreme tamo.
Valensija – jedan od tri najveća grada i druga po veličini luka u Španiji, tridesetak kilometara udaljena od Sagunta, bila je odredište koje nismo hteli da propustimo. Sa dugom isotirjom, upečatljivom arhitekturom i najvećim akvarijumom u Evropi vrlo privlačno turističko odredište.
Prvog dana kada je bilo oblačno i prohladno, uputili smo se u “Ciudad de las Artes y las Ciencias” (Grad umetnosti i nauke). Već pri ulasku sam bila fascinirana izgledom “grada”. Svaka građevina je jedinstvena i prepoznatljiva – Hemisferik (muzej filma i planetarijum) ima oblik oka, Muzej nauke predstavlja skelet kita i tako redom (sve lepo piše u Wikipediji 😉 )
Najupečatljiviji deo ovog kompleksa svakako je “Oceanografic” sa preko 500 različitih vrsta morskih životinja i oko 45.000 primeraka. Izgrađen je u obliku lokvanja a jedna u nizu specifičnosti je da je u njemu 42 milona litara morske vode koja može da se prečisti za 4 sata. Najjači utisak na mene su ostavili tuneli čiji su zidovi od specijalnog (i vazda izdržljivog) stakla (i/ili plastike neke, znaju to konstruktori) kroz koje se prolazi, tako da iznad i pored vas plivaju velike raže, kornjače, raznorazne vrste riba i naravno ajkule. U dogovoru sa školama organizuju se noćenja u tim tunelima, tako da najhrabriji klinci spavaju sa ajkulama 🙂 Za detaljan obilazak Okeanografika treba najmanje 4 sata, a za kraj smo ostavili delfinarijum i predstavu sa delfinima i njihovim trenerima.
