Lujza (Krikner) Mišić udovica vojvode Živojina Mišića, glavna je junakinja duodrame za koju je tekst napisao Saša Simonović a koja je sinoć odigrana pred aranđelovačkom publikom.
Za predstavu sam dobila karte pre desetak dana, pogledala flajer i zaboravila sve detalje, tako da sam sinoć otišla bez ikakvog predznanja o tome šta me čeka. Do trenutka kada sam ušla u salu, nisam pogledala ni kako se predstava zove. Nisam htela da pretpostavljam niti da očekujem, pa šta bude. I stvarno mi je sve bilo neočekivano – sama tema, ličnosti, priče, podaci… Sve se dešava u posleratnom Beogradu – susreti i razgovori o velikoj ljubavi Mišića i o životu kakav su vodili.
Lujzu, Nemicu, jedinicu ćerku bogatog preduzimača koja je ostavila raskoš i bogatstvo i pošla sa Živojinom Mišićem, tada potporučnikom srpske vojske, u neizvesnost i skoro zagarantovno siromaštvo, sjajno je odigrala Sonja Jauković. Njenu sagovornicu, voditeljku radio-emisije Bosiljku igra odlična Vesna Stanković, koja je i uradila dramatizaciju i režirala predstavu.
Predstava mi se baš dopala (Saša bravo 🙂 – I za ideju i za tekst). Sama scena je bila prilično oskudna, ali je tako samo pojačala činjenicu da je udovica jednog od naših najboljih vojskovođa živela vrlo skromno i zaboravljeno ali sa mnogo duha. Mnoge predstave u prestoničkim pozorištima su mi bile manje upečatljive od Lujze. Ne znam koliko su tačni svi izneti podaci, ali sam mnogo toga interesantnog čula i naučila ali što je najvažnije, zbog umetnosti glumica, vraćala se na trenutke u ta davna, davna vremena.
Evo i malo fotografija.
