Category: Koncerti

“Dva sveta” Željka Jokismovića

Još jedan odličan koncert koji je ispunio očekivanja.

Prošle godine su me zainteresovali koncerti Željka Jokismovića, održani u Sava centru, pošto sam videla snimke. Nisam neki obožavalac njegove muzike, mada dobar deo tekstova znam napamet i pevušim kad ih čujem, ali koncerti na kojima je obradio svoje a i pesme drugih autora, “ubacio” ih u neke nove aranžmane i to sve uz pratnju džez orkestra (sad se stvarno ne sećam koji je orkestar bio u pitanju) su me malo pecnuli, tako da ove godine nisam htela da propustim priliku.

3. decembra 2018. je bio prvi od tri Željkova Koncerta pod imenom “Dva sveta – Menjaj pesmu” kao asocijacija na pesmu Tome Zdravkovića “Dva smo sveta različita” koja je bila jedna od uvodnih numera na koncertu (što je zajednički naziv za sve njegove koncerte ovog tipa u poslednje tri godine).

Za početak, Željko Joksimović je odličan muzičar, kompletan može se reći i ako je sam (a verujem da jeste) radio sve aranžmane, svaka čast. Pročitah negde da je tridesetak muzičara učestvovalo u realizaciji što je još jedan podatak vredan hvale. Koncert je bio retrospektiva muzike uz koju smo odrastali, omaž kompozitoru Zoranu Simjanoviću uz pesme drugih autora ili iz nezaboravnih serija i filmova, plus pesme  samog Jokismovića, što je i bilo za očekivati 🙂 Bilo je tu pesama koje su me terale na osmeh, koje sam pevala iz sveg glasa dok je pesma “Zemljo moja” koju je otpevao sa specijalnom gošćom Ismetom Dervoz (Krvavac) zaglavila knedlu u grlu.

Sve u svemu, više od dva sata odlične muzike i dobre atmosfere. Svakome ko je u mogućnosti a želi i voli da sluša muziku koja je obeležila naše/moje detinjstvo (Grlom u jagode, Flojd, Gde je sad moj Beograd, Tango Argentino…) preporučujem ovakvo uživanje – u planu su koncerti 6. i 18. decembra u Sava Centru a mislim da će npr. 7. 12. biti jedan u Novom Sadu.

#dvasveta #menjajpesmu @joksimoviczeljko

P. S. Bolje fotografije i snimke možete videti na FB strani Željka Joksimovića. 

Perpetuum Jazzile

Veče za uživanje i pamćenje, Sava centar 1. decembar 2018.

Jeste li čuli za “Perpetuum Jazzile”? Ja nisam, do pre nedelju dana… šta ću, neobaveštena sam, ali se popravljam.

Igrom slučaja sam pomenula suprugu kako mi se negde pojavila reklama za koncert Željka Joksimovića, koji smo još prošle godine hteli da čujemo, i on mi kaže da je čuo najavu za odličan slovenački hor koji gostuje u Sava centru (krug asocijacija je neverovatan 😉 ). Proverim, ima karata, kupimo on-line i eto zabave za subotu uveče.

Bilo je to veče za uživanje, dva sata sa osmehom – Perpetuum Jazzile je A kapela hor (pevaju bez pratnje instrumenata) ali ja to nisam ukapirala dok jedan od članova to nije i rekao, jer svojim glasovima imitiraju instrumente. Baš sam uživala u svakom momentu – sve pesme koje su izveli su odlično obrađene, u sjajnom ritmu koje pevači prate pokretima, tako da sam imala utisak da se i oni sjajno zabavljaju. Pored toga, pošto ranije nisam čula za njih, nisam znala šta mogu da očekujem pa je i taj efekat iznenađenja imao svoju draž.

Jedan od najjačih utisaka večeri, pored nekoliko pesama koje stvarno volim, što domaćih, što stranih, je i imitacija kiše i grmljavine – čak sam na trenutak zatvorila oči i stvarno imala utisak da je svuda oko mene kiša. Neverovatno.

Dakle, ako imate priliku, svakako idite na neki njihov koncert. Ako ne, poslušajte koju pesmu na YouTube ili gde god. Naravno, ukoliko volite takvu muziku, ja ih preporučujem od srca.

 

Doček 2018, Bijelo dugme i Budva

Odličan ambijent, sjajna muzika, perfektan pogled,

Novu 2018. godinu dočekali smo na terasi restorana Makarul, koji je deo hotela Mogren.  Terasa gleda pravo na zidine Starog grada u Budvi i veliki trg gde je bila postavljena bina, ove godine veća i lepša nego prethodnih, a glavni gost grupa Bijelo dugme. 

Restoran je jako udoban, stolovi su bili orijentisani tako da se što bolje vidi terasa sa pogledom na trg. Muzike u restoranu nije bilo već smo slušali koncert Bijelog dugmeta. Ne znam zašto, ali nisam očekivala neki nastup tako da sam bila prijatno iznenađena – ozvučenje odlično, svetlosni efekti takođe, Bijelo dugme i prateći bend stvarno kao u najboljim danima. Na terasi je bilo stolova ali i dovoljno mesta za sve ostale koji su hteli da pogledaju koncert odatle. Kad bi nam bilo hladno, ulazili bismo unutra, tako da je sve u svemu bilo odlično. Lokacija sjajna, muzika takođe, društvo odabrano, sve za 5+ 🙂

Koncert je trajao od pola dvanaest do pola dva, uz dva bisa – evo nekoliko fotografija s tim da nije moglo bolje zbog daljine. 

Sledi snimak koji sam slučajno videla na You Tube – “Hajdemo u planine” jedna od pesama koje su pevane na BIS 🙂

Gibonni acoustic

Sava centar, 22. decembar 2014.

Pre godinu i po dana, bila sam na koncertu Zlatana Stipišića poznatijeg kao Gibonni i baš mi se dopalo. Zato, kada je najavljen koncert u Sava centru, nisam se ni malo premišljala. Još akustična varijanta, super. Inače, mnogo volim da idem na koncerte u Sava centar – nekako je intimniji, manji, sve bolje čujem i vidim. 🙂

Koncert je trajao skoro tri sata. Gibonni je malo pričao između pesama, malo više pevao, imao je i sjajne goste: Marijana Brkića, Vlatka Stefanovskog, Matiju Dedića i Ivanu Husar. U jednoj od pesama, gosti dobro sakriveni u publici su bili i muška pevačka klapa čije ime, na žalost, nisam zapamtila. Kompletna izvedba je odlična, muzika, tekst, odnos sa publikom, sve. Iako smo bili daleko od bine, videla i sam i čula sve šta treba.

Mali kuriozitet – Gibonni je u jednom trenutku pozvao na binu mladića koji mu je prethodno pisao mail, ovaj je izašao sa devojkom i uz njihovu (verovatno omiljenu pesmu) je zaprosio tu na bini 🙂

Sava centar je bio krcat te je (to mi je i jedina zamerka) bilo skoro nepodnošljivo toplo. Ali, to je sitnica u odnosu na pozitivnu energiju i raspoloženje koje sam dobila zauzvrat.

Evo i fotografija:

Created with flickr badge.

Koncert Zdravka Čolića

Drugi koncert, Arena, 13.12.2014.

Zdravko Čolić je prvi muškarac za koga sam želela da se udam 😀 Još davne 1979. Godine su prolazile, on nije, postajao je nešto što se kroz istoriju pominje kao “legenda”. Kako drugačije opisati nekoga ko peva i stvara već više od 40 godina?

Elem, nije on jedan od onih pevača čiju muziku pustim i vrtim do beskraja ali je jedan od onih čije skoro sve pesme znam, čiji je glas obeležio moj život – ovako ili onako. I jedan od onih za čije koncerte svi uvek kažu da su odlični.

I tako, u subotu 13. decembra 2014. krenemo moja najstarija ćerka i ja na koncert. Uprkos blagom kašnjenju početka koncerta (uobičajeno, već smo i navikle), nebeskim visinama gde su nam bila sedišta, jednoj nevaspitanoj ženi koja u redu ispred nas nije gasila cigaretu, uživale smo od prvog do poslednjeg trenutka 🙂

Iako nisam verovala da će i drugi koncert biti skroz rasprodat, Arena je bila prepuna.

Koncert je počeo u 20.35 a drugi, i poslednji bis je završen u 23.55. Kratka pauza oko 22h za presvlačenje (Vlatko Stefanovski i Dragoljub Đuričić su nas zabavljali tih 15 minuta). Mislim da je svaki dalji detalj suvišan.

Evo i fotografija 🙂

 

Created with flickr badge.