“Košmar” Laš Kepler

Još jedan dobar roman za hladne zimske dane 😉

Laš Kepler je pseudonim spisateljskog para Aleksandra i Aleksandre Ahndoril. Odlično pišu i nigde ne može da se primeti da autor nije jedna osoba. Njihovi romani su detaljni i čitljivi – umešno i spretno ( moram da primetim jer mi se to baš sviđa) i prilično brzo uvode u priču, formiraju zaplet i onda nesmanjenim ritnom idu dalje. Podjednako dobro dovode i do raspleta, uz mnogo komplikacija, kako je i red u kriminilističkim romanima. 

“Košmar” počinje jedne hladne hoći u Stokholmu, kada je skoro potpuno smrznut pronađen Mikael Koler-Frost, koji je zajedno sa sestrom nestao trinaest godina ranije. Detektiv Jona Lina pokušava da razluči stvarnost od  košmara, da reši zagonetku i da spase Mikaelovu sestru za koju on tvrdi da je i dalje živa i da je zatočena kod Peščanog čoveka.

Kako bi Englezi rekli “page turner” – jedan od romana koji vas tera da okrećete stranu za stranom, bez obzira na doba dana kada ga čitate i da žurite ka kraju. Prava poslastica za ljubitelje krimića 😉 

Skijanje u Montafonu

Pet dana duže, deset! godina kasnije

Silvreta Montafon je prelepo skijalište u Austriji, nekih dva i po sata vožnje od Ciriha ili dva sata od Beringena odakle smo putovali sa prijateljima. Tamo smo bili davnih godina (pre deset, što se činilo tek onomad, ali …) i skijali samo jedan dan, što smo ove godine mogli da ispravimo 😉

Bili smo smešteni u jednom od mnogobrojnih porodičnih hotela u podnožju – Base Montafon, na pedesetak metara od puta kojim prolazi ski bus, tako da smo se jako lepo organizovali oko odlaska na stazu.  Da bismo još više olakšali boravak i smanjili stres, u podnožju gondole smo zakupili ormane za ski opremu, tako da smo na stazu i sa nje išli u normalnim čizmama, bez mučenja u pancericama.

Pošto sam u prethodnom postu detaljno opisala skijalište, ne bih sada opet da gnjavim. Ostaje da smo imali najbolje skijanje ikada – uz dobro vreme pošto je samo jedan dan bio sa izmaglicom i vetrom, bez gužve i bez ikakvih nezgoda ili prehlada. Zaista nikad bolje. Uživali smo i u društvu prijatelja sa kojima smo otišli, kao i onih koji su nam se kasnije pridružili 🙂 Stvarno sjajno, sjajno skijanje. Vredi čak peskočiti jednu godinu ako treba da bi se uštedelo za ovakav ugođaj. 

Alps
Love on the snow
Atom Ant
Atom Ant
Friends

Zovem se mama :-)

Jedna od oOOdličnih zbirki priča Jelice Greganović

Znate onaj plavo-crveni znak Supermena? Naravno, ko ga ne zna… E, taj znak je, sa malom izmenoM na koricama knjige Jelice Greganović “Zovem se mama”. Evo ovako:

I stvarno jeste svaka mama pomalo Supermen tj. Supermama što je na jako duhovit, bogat i rečit način napisala Jelica. Kroz mnoge primere iz života i odrastanje njeno troje potpuno različite dece (kao što će svaka trostruka mama potvrditi da se pomenuti dok odrastaju ponašaju kao da nemaju ni mrvicu zajedničkog DNK što odrastanje čini mnogo zanimljivijim 😛 ) uz priče drugih mama, drugare, putovanja, uvode i razrade puberteta, sve do onih važnih odlazaka na studije u neki drugi grad, neku drugu zemlju.

Cela knjiga je prožeta nekim veselim, vrcavim  tonom koji izaziva smeh ili barem osmehivanje, uprkos brigama koje oprhvaju majke svako malo, naročito na ovim prostorima gde se o deci brine oduvek i zauvek.

Sjajna knjiga a pošto je zbirka priča može da se čita i u pauzama dok čeda raznih usrasta miruju 😉

Skandalozna Instagram prodaja @SkandalButik.0111

I zašto treba dobro proveriti sve uslove, pre ikakve porudžbine.

Internet prodaja nosi svoje rizike, od kojih je najčešći promašena veličina, ali ja do sada nisam imala loša iskustva, već naprotiv – uvek sam nailazila na uslužnost, ljubaznost i spremnost na svaki dogovor.  Da ne pominjem da sam bez ikakvih problema vratila pošiljku u Nike… ALI…

Nekoliko dana pre Nove godine, osoba meni bliska poruči od izvesne Milice (to ime je navedeno kao ime pošiljaoca paketa) koja na Instagramu vodi profil @skandalbutik.0111 dve haljine. Na sniženju su, jedna 1.200 din a druga (važnija ali nema veze) 1.600. Posle par dana stigne paket sa jednom haljinom (toliko bude i naplaćeno, da ne bude da sam zlonamerna) i to onom manje važnom, koja izgleda nešto drugačije nego na fotografiji (ili je nezgodan ugao – opet da ne budem zlonamerna). Na pitanje šta se dogodilo sa drugom haljinom, jedini odgovor je “momenat”.  Ne sećam se koliko je dana “momenat” trajao ali tek na poruku da će haljina biti vraćena i da se očekuje povraćaj novca, stiže odgovor da nema vraćanja novca i da može da se zameni samo za drugu haljinu. Ok, druga i treba, ona koja je bila važnija. I sad počinje epopeja vraćanja…

Moram da naglasim da je skandal-osoba navela da pošiljku treba vratiti Bex-om s tim da se sve dešava 31.12. kada, sasvim razumljivo, nisu primali pošiljke, 3.1. se zauvek čekalo na operatera i haljina bude poslata PostExpresom – moja logika u tom trenutku je da, kada imaš tačnu adresu i kontakt telefon nije važno kojom službom šalješ. Ali, ova je priča puna nekakvih “ali”, skandal-osoba se nije javila na telefon, pošiljka je vraćena i kada smo pokušali da saznamo šta se dogodilo, osoba meni bliska tzv. naručilac bude blokirana na Instagramu od skandal-osobe. Pozovem kontakt telefon koji je na prvom paketu naveden i niko se naravno ne javi. Pošaljem prilično oštru poruku preko Instagrama i dobijem čuveno “momenat”. 35 minuta kasnije momenat prođe i skandal-osoba počinje da se svađa sa mnom, dotle da je valjda moja greška što se ona ne javlja na telefon i nije primila pošiljku. I da ja neću njoj, tako važnoj skandal-osobi određivati kako će da posluje i sa kojom kurirskom službom. Onda, valjda i ja budem blokirana pošto kasnije nisam mogla da vidim dopisivanje – koga i briga za to, uvek postoji blok i sa druge strane.

Da pojasnim, u ovoj priči se uopšte ne radi o 1.200 din koliko haljina košta i za koje sam insistirala da budu vraćeni zbog postupaka skandal-osobe. Radi se o nedostatku elementarne kulture, ljubaznosti, ikakve želje za dogovorom, nabustitosti i na kraju, običnom bezobrazluku.

Dakle, pre poručivanja preko interneta, proverite uslove povraćaja robe ukoliko do toga dođe, kao i procedure (bex-aks-pošta…). Pravite snimke ekrana, za svaki slučaj i ne naručujte NIŠTA od skandal-osobe.

P. S. Sinoć, posle tog čuvenog dopisivanja, skandal-osoba je odblokirala mog naručioca a meni danas poslala zahtev (koji joj naravno nije odobren) za praćenje na Instagramu. Šta će meni takav neko u bilo kojoj mreži?

Black Light – knjiga koja me je potpuno obuzela

Najava budućnosti kakvu ne želimo da spoznamo.

Pre nekoliko meseci sam gledala seriju “Sluškinjina priča” koja me je bila potpuno obuzela svojom izvesnošću i na neki način prepala lakoćom kojom može da postane naša sadašnjost a ne sutrašnjica. Takav, ali mnogo jači osećaj jer se sve dešava na Dorćolu (praktično tu iza ćoška) sam imala dok sam čitala knjigu Miomira Petrovića “Black Light”. Verujem da ću i o njoj razmišljati danima, sve do nekog novog sličnog utiska.

Nesvojstveno za M. Petrovića, čiji su se romani uglavnom bavili istorijom, što uopšte što ličnom istorijom glavnih junaka, “Black Light” je tzv. distopijski roman, čija se radnja dešava u bliskoj budućnosti, uz napomenu da je do takve budućosti došlo zbog događaja u našem dobu, kojih (do sada) nije zaista i bilo. Dakle, neka verzija moguće bliske budućnosti.

Roman počinje kao krimić – pred nekoliko očevidaca, koji su se trudili da sakriju da su očevici, je pala mrtva nepoznata žena i sada svi pletu svoje verzije događaja. S tim da se radnja dešava u Beogradu, strogo kontrolisanom od strane Poretka u čijoj je vlasti i najveći deo ostatka sveta. Poredak čeličnim stegama i drakonskim kaznama upravlja svojim delom sveta i da bi opstao, ukinuo je sve slobode, od kretanja u određeno vreme i u određenim granicama do odabira TV kanala i obeveznog praćenja istog. Da ne prepričavam detalje od kojih me podilazila jeza, ne zato što su krvavi (jer nisu) već zato što su mogući i baš zato i jezivi. A i da ne otkrivam baš sve.

Majstorski napisan, roman nas do samog kraja drži u neizvesnosti u pogledu sudbine glavnog junaka, Evrope, pa i sveta. Jer, šta uraditi kada ne možete da izdržite više a nema garancije da je pobeda moguća?

Zaista odličan roman i svakako ga preporučujem.