Category: Blog

Skandalozna Instagram prodaja @SkandalButik.0111

I zašto treba dobro proveriti sve uslove, pre ikakve porudžbine.

Internet prodaja nosi svoje rizike, od kojih je najčešći promašena veličina, ali ja do sada nisam imala loša iskustva, već naprotiv – uvek sam nailazila na uslužnost, ljubaznost i spremnost na svaki dogovor.  Da ne pominjem da sam bez ikakvih problema vratila pošiljku u Nike… ALI…

Nekoliko dana pre Nove godine, osoba meni bliska poruči od izvesne Milice (to ime je navedeno kao ime pošiljaoca paketa) koja na Instagramu vodi profil @skandalbutik.0111 dve haljine. Na sniženju su, jedna 1.200 din a druga (važnija ali nema veze) 1.600. Posle par dana stigne paket sa jednom haljinom (toliko bude i naplaćeno, da ne bude da sam zlonamerna) i to onom manje važnom, koja izgleda nešto drugačije nego na fotografiji (ili je nezgodan ugao – opet da ne budem zlonamerna). Na pitanje šta se dogodilo sa drugom haljinom, jedini odgovor je “momenat”.  Ne sećam se koliko je dana “momenat” trajao ali tek na poruku da će haljina biti vraćena i da se očekuje povraćaj novca, stiže odgovor da nema vraćanja novca i da može da se zameni samo za drugu haljinu. Ok, druga i treba, ona koja je bila važnija. I sad počinje epopeja vraćanja…

Moram da naglasim da je skandal-osoba navela da pošiljku treba vratiti Bex-om s tim da se sve dešava 31.12. kada, sasvim razumljivo, nisu primali pošiljke, 3.1. se zauvek čekalo na operatera i haljina bude poslata PostExpresom – moja logika u tom trenutku je da, kada imaš tačnu adresu i kontakt telefon nije važno kojom službom šalješ. Ali, ova je priča puna nekakvih “ali”, skandal-osoba se nije javila na telefon, pošiljka je vraćena i kada smo pokušali da saznamo šta se dogodilo, osoba meni bliska tzv. naručilac bude blokirana na Instagramu od skandal-osobe. Pozovem kontakt telefon koji je na prvom paketu naveden i niko se naravno ne javi. Pošaljem prilično oštru poruku preko Instagrama i dobijem čuveno “momenat”. 35 minuta kasnije momenat prođe i skandal-osoba počinje da se svađa sa mnom, dotle da je valjda moja greška što se ona ne javlja na telefon i nije primila pošiljku. I da ja neću njoj, tako važnoj skandal-osobi određivati kako će da posluje i sa kojom kurirskom službom. Onda, valjda i ja budem blokirana pošto kasnije nisam mogla da vidim dopisivanje – koga i briga za to, uvek postoji blok i sa druge strane.

Da pojasnim, u ovoj priči se uopšte ne radi o 1.200 din koliko haljina košta i za koje sam insistirala da budu vraćeni zbog postupaka skandal-osobe. Radi se o nedostatku elementarne kulture, ljubaznosti, ikakve želje za dogovorom, nabustitosti i na kraju, običnom bezobrazluku.

Dakle, pre poručivanja preko interneta, proverite uslove povraćaja robe ukoliko do toga dođe, kao i procedure (bex-aks-pošta…). Pravite snimke ekrana, za svaki slučaj i ne naručujte NIŠTA od skandal-osobe.

P. S. Sinoć, posle tog čuvenog dopisivanja, skandal-osoba je odblokirala mog naručioca a meni danas poslala zahtev (koji joj naravno nije odobren) za praćenje na Instagramu. Šta će meni takav neko u bilo kojoj mreži?

Black Light – knjiga koja me je potpuno obuzela

Najava budućnosti kakvu ne želimo da spoznamo.

Pre nekoliko meseci sam gledala seriju “Sluškinjina priča” koja me je bila potpuno obuzela svojom izvesnošću i na neki način prepala lakoćom kojom može da postane naša sadašnjost a ne sutrašnjica. Takav, ali mnogo jači osećaj jer se sve dešava na Dorćolu (praktično tu iza ćoška) sam imala dok sam čitala knjigu Miomira Petrovića “Black Light”. Verujem da ću i o njoj razmišljati danima, sve do nekog novog sličnog utiska.

Nesvojstveno za M. Petrovića, čiji su se romani uglavnom bavili istorijom, što uopšte što ličnom istorijom glavnih junaka, “Black Light” je tzv. distopijski roman, čija se radnja dešava u bliskoj budućnosti, uz napomenu da je do takve budućosti došlo zbog događaja u našem dobu, kojih (do sada) nije zaista i bilo. Dakle, neka verzija moguće bliske budućnosti.

Roman počinje kao krimić – pred nekoliko očevidaca, koji su se trudili da sakriju da su očevici, je pala mrtva nepoznata žena i sada svi pletu svoje verzije događaja. S tim da se radnja dešava u Beogradu, strogo kontrolisanom od strane Poretka u čijoj je vlasti i najveći deo ostatka sveta. Poredak čeličnim stegama i drakonskim kaznama upravlja svojim delom sveta i da bi opstao, ukinuo je sve slobode, od kretanja u određeno vreme i u određenim granicama do odabira TV kanala i obeveznog praćenja istog. Da ne prepričavam detalje od kojih me podilazila jeza, ne zato što su krvavi (jer nisu) već zato što su mogući i baš zato i jezivi. A i da ne otkrivam baš sve.

Majstorski napisan, roman nas do samog kraja drži u neizvesnosti u pogledu sudbine glavnog junaka, Evrope, pa i sveta. Jer, šta uraditi kada ne možete da izdržite više a nema garancije da je pobeda moguća?

Zaista odličan roman i svakako ga preporučujem.

“Dva sveta” Željka Jokismovića

Još jedan odličan koncert koji je ispunio očekivanja.

Prošle godine su me zainteresovali koncerti Željka Jokismovića, održani u Sava centru, pošto sam videla snimke. Nisam neki obožavalac njegove muzike, mada dobar deo tekstova znam napamet i pevušim kad ih čujem, ali koncerti na kojima je obradio svoje a i pesme drugih autora, “ubacio” ih u neke nove aranžmane i to sve uz pratnju džez orkestra (sad se stvarno ne sećam koji je orkestar bio u pitanju) su me malo pecnuli, tako da ove godine nisam htela da propustim priliku.

3. decembra 2018. je bio prvi od tri Željkova Koncerta pod imenom “Dva sveta – Menjaj pesmu” kao asocijacija na pesmu Tome Zdravkovića “Dva smo sveta različita” koja je bila jedna od uvodnih numera na koncertu (što je zajednički naziv za sve njegove koncerte ovog tipa u poslednje tri godine).

Za početak, Željko Joksimović je odličan muzičar, kompletan može se reći i ako je sam (a verujem da jeste) radio sve aranžmane, svaka čast. Pročitah negde da je tridesetak muzičara učestvovalo u realizaciji što je još jedan podatak vredan hvale. Koncert je bio retrospektiva muzike uz koju smo odrastali, omaž kompozitoru Zoranu Simjanoviću uz pesme drugih autora ili iz nezaboravnih serija i filmova, plus pesme  samog Jokismovića, što je i bilo za očekivati 🙂 Bilo je tu pesama koje su me terale na osmeh, koje sam pevala iz sveg glasa dok je pesma “Zemljo moja” koju je otpevao sa specijalnom gošćom Ismetom Dervoz (Krvavac) zaglavila knedlu u grlu.

Sve u svemu, više od dva sata odlične muzike i dobre atmosfere. Svakome ko je u mogućnosti a želi i voli da sluša muziku koja je obeležila naše/moje detinjstvo (Grlom u jagode, Flojd, Gde je sad moj Beograd, Tango Argentino…) preporučujem ovakvo uživanje – u planu su koncerti 6. i 18. decembra u Sava Centru a mislim da će npr. 7. 12. biti jedan u Novom Sadu.

#dvasveta #menjajpesmu @joksimoviczeljko

P. S. Bolje fotografije i snimke možete videti na FB strani Željka Joksimovića. 

Perpetuum Jazzile

Veče za uživanje i pamćenje, Sava centar 1. decembar 2018.

Jeste li čuli za “Perpetuum Jazzile”? Ja nisam, do pre nedelju dana… šta ću, neobaveštena sam, ali se popravljam.

Igrom slučaja sam pomenula suprugu kako mi se negde pojavila reklama za koncert Željka Joksimovića, koji smo još prošle godine hteli da čujemo, i on mi kaže da je čuo najavu za odličan slovenački hor koji gostuje u Sava centru (krug asocijacija je neverovatan 😉 ). Proverim, ima karata, kupimo on-line i eto zabave za subotu uveče.

Bilo je to veče za uživanje, dva sata sa osmehom – Perpetuum Jazzile je A kapela hor (pevaju bez pratnje instrumenata) ali ja to nisam ukapirala dok jedan od članova to nije i rekao, jer svojim glasovima imitiraju instrumente. Baš sam uživala u svakom momentu – sve pesme koje su izveli su odlično obrađene, u sjajnom ritmu koje pevači prate pokretima, tako da sam imala utisak da se i oni sjajno zabavljaju. Pored toga, pošto ranije nisam čula za njih, nisam znala šta mogu da očekujem pa je i taj efekat iznenađenja imao svoju draž.

Jedan od najjačih utisaka večeri, pored nekoliko pesama koje stvarno volim, što domaćih, što stranih, je i imitacija kiše i grmljavine – čak sam na trenutak zatvorila oči i stvarno imala utisak da je svuda oko mene kiša. Neverovatno.

Dakle, ako imate priliku, svakako idite na neki njihov koncert. Ako ne, poslušajte koju pesmu na YouTube ili gde god. Naravno, ukoliko volite takvu muziku, ja ih preporučujem od srca.

 

Fantastične zveri i gde ih naći II

Grindelvaldovi zločini, u 4D formatu.

Prijatno sam se iznenadila kada sam čula da u naše bioskope stiže drugi deo filma “Fantastične zveri i gde ih naći” jer ga nisam očekivala ovako brzo. Uglavnom, od juče je u beogradskim bioskopima a kako sam imala nešto dogovoreno za juče u Beogradu, eto me/nas 😉 u bioskopu.

Grindelvaldovi zločini počinje negde 1927. godine, mračnom slikom zatvora u Americi gde je zatočen još mračniji čarobnjak Grindelvald (oodličan, sjajan Džoni Dep). Naravno, Grindelvald beži i počinje potera za njim. U međuvremenu, Salamander se ko zna koji put pojavljuje pred komisijom Ministarstva magije ne bi li dobio dozvolu da ponovo putuje – dozvola mu je ukinuta posle haosa u Njujorku, opisanog u prvom delu filma. Pošto ne odustaje od nekih svojih uverenja i ne pristaje na uslov, dozvola mu nije odobrena ali on uskoro, posle razgovora sa Dambldorom (Džud Lou, isto odličan, mada na prvi pogled se iznenadih kad ga videh) krišom odlazi na put. Neizostavni saputnik je opet sa njim, Normalac Džejkob koji traži svoju ljubav Kvini i avantura se seli u Pariz.

Neću više da otkrivam detalje, pošto je film tek stigao u bioskope, ali moram da kažem bar nešto –  očekivala sam drugačiji kraj, kao u serijalu HP – znamo da ima još nastavaka ali to je to za sada. Ovde se film završava skoro na pola priče, tako da je neophodno odgledati i sledeći nastavak.  Zveri ima mnogo manje nego u prethodnom delu, mada su one kojih ima zaista odlično urađene, ali  je priča fokusirana oko čarobnjaka i veštica čija imena i dela kasnije provejavaju kroz život i školovanje Harija Potera.

Nije da nisam zadovoljna, uživala sam u filmu, skoro isto kao u prvom delu. Svakako pogledajte, ako ništa, da donesete svoj sud. I obavezno u bioskopu, film je baš za velika platna.