Skijanje u Montafonu

Pet dana duže, deset! godina kasnije

Silvreta Montafon je prelepo skijalište u Austriji, nekih dva i po sata vožnje od Ciriha ili dva sata od Beringena odakle smo putovali sa prijateljima. Tamo smo bili davnih godina (pre deset, što se činilo tek onomad, ali …) i skijali samo jedan dan, što smo ove godine mogli da ispravimo 😉

Bili smo smešteni u jednom od mnogobrojnih porodičnih hotela u podnožju – Base Montafon, na pedesetak metara od puta kojim prolazi ski bus, tako da smo se jako lepo organizovali oko odlaska na stazu.  Da bismo još više olakšali boravak i smanjili stres, u podnožju gondole smo zakupili ormane za ski opremu, tako da smo na stazu i sa nje išli u normalnim čizmama, bez mučenja u pancericama.

Pošto sam u prethodnom postu detaljno opisala skijalište, ne bih sada opet da gnjavim. Ostaje da smo imali najbolje skijanje ikada – uz dobro vreme pošto je samo jedan dan bio sa izmaglicom i vetrom, bez gužve i bez ikakvih nezgoda ili prehlada. Zaista nikad bolje. Uživali smo i u društvu prijatelja sa kojima smo otišli, kao i onih koji su nam se kasnije pridružili 🙂 Stvarno sjajno, sjajno skijanje. Vredi čak peskočiti jednu godinu ako treba da bi se uštedelo za ovakav ugođaj. 

Alps
Love on the snow
Atom Ant
Atom Ant
Friends

Trčanje, još jedan razlog za sjajan dan (život)

Moja priča o rekreativnom sportu.

Rekreativnim trčanjem se bavim, sa jednim dužim prekidom, valjda pet godina 🙂 Nisam znala da ću se zaljubiti u trčanje, inače bih zapisala datum početka 😉

Počela sam da trčim tek da potvrdim moje dugogodišnje mišljenje – da to nije sport za mene 🙂 Davnih godina sam trenirala košarku i odbojku u školi, zatim rukomet u gradskom klubu i tada sam uvek najmanje volela (da ne kažem mrzela) trčanje kao deo priprema. Sa loptom u ruci, sve je bilo drugačije i lakše.

Posle profesionalnog došao je na red rekreativni sport – plivanje, basket, biciklizam, skijanje, teretana ali trčanje nikako. Svaki od ovih sportova volim, ali za svaki od njih sam imala nekakvu branu, kamen spoticanja – nemam društvo za basket, plivam samo na moru (nemamo bazen u gradu), biciklizam rizičan (neobezbeđeni putevi, nesavesni vozači), teretana me guši zidovima i mirisima…. što je dovodilo do čestih prekida i promena sportova kojima se rekreiram (a bez rekreacije ne mogu).

Kako sve u životu ide iz glave, odlučim ja da probam i to trčanje, pa šta bude 🙂 I, evo me, pet godina kasnije i dalje trčim 🙂

Prve dve godine sam trčala tri do četiri puta nedeljno: utorak, četvrtak, subota runneri/ili nedelja, bez nekog programa i plana, spremim se, odem, trčim dok mi prija i gotovo. Kao zakleta spavalica, uspevala sam da nateram sebe da ustanem dovoljno rano i da istrčim polusatni trening u ranu zoru, oko 6h. Lepotu tog ranog jutarnjeg treninga ne mogu da opišem, mora da se doživi – mir, tišina (ili muzika, kako ko voli), otkucaji srca, dan koji se budi i naleti dobrog raspoloženja 🙂 I tako me je trčanje opčinilo. Nije da ovaj sport nema svojih loših strana ali vredi pokušati 😉

U februaru 2012. sam na skijanju doživela gadnu povredu – pukao mi je mišić lista pri bliskom susretu sa bordom što ja u datom trenutku nisam znala, pa sam se javila lekaru tek po povratku kući – 30 dana rehabilitacije, skoro 30% oštećenja, rupa za zauvek, zbog čega  napravih pauzu od 22 meseca.

Trenutno trčim prema programu za pripremu polumaratona (nadam se da ću uspeti da se spremim za Ljubljanski maraton u oktobru) sa sajta www.trčanje.rs na kome možete naći puno korisnih informacija i saveta. Pored ovoga preporučujem i Tanjin blog naročito deo o trčanju.

Uskoro detalji o opremi koju imam i koristim.

Uživajte!

Šta jedemo a da ne znamo – GMO

Spisak proizvoda koji sadrže GMO.

Genetski modifikovani organizmi (GMO) su nešto što skoro niko koga poznajem ne bi svesno ubacio u svoju ishranu. Ovu godinu je obeležilo  najglasnije protivljenje protiv uvoza i gajenja ovakve hrane. Ono što je meni važno je mogućnost IZBORA – ako već takve hrane ima, hoću da imam izbor da li ću je kupiti ili ne tj. da na svakoj takvoj namirnici piše da ima GM sastojke. O tome je podrobno pisala nekolicina blogera koje pratim ali trenutno mogu da se setim samo Tanje i Maje koje su detaljno obradile ovu temu.

Imam snažan utisak da oni koji o tome odlučuju traže krivine kuda bi mogli da zakukulje i zamumulje svoju pravu nameru a to je da uvedu i proizvodnju GMO kod nas. Pošto postoji određen broj namirnica koje sadrže GMO znači da ni promet nije zabranjen. Sve je to široka i prilično mutna tema. Da pojednostavim stvari, evo spiska proizvođača (i vrste namirnica) koji koriste GMO:

Srećom, ne pijem ništa gazirano, ne trošim majoneze i kečape a i omiljena čokolada mi je Najlepše želje 🙂

Povreda na skijanju

Nikako da sednem i napišem post a važno je i možda nekome posluži za nauk.

Pre nekog vremena sam na skijanju dobila jak udarac u list. Dečko koji je sedeo pored mene na korpi je, pri silasku, izgubio ravnotežu i njegov bord me udario par cm izdan pancerice. Bol je bio grozan, sledećih dana sam odmarala i hladila list nadajući se najboljem. Iako je otok bio veliki, ja nešto nisam ozbiljno shvatila tu svoju povredu, lekaru sam se javila neke tri nedelje posle povrede. Imam ja opravdanje za to – kada smo se vratili sa skijanja, sve je bilo blokirano snegom, čak je bila uvedena i vanredna situacija, plus je moja ulica bila raskopana zbog rekonstrukcije i … uglavnom, nisam otišla odmah (kako je trebalo) na pregled.

Poenta – udarac mi je “otkinuo” 30% mišića lista. Da sam odmah otišla lekaru, verovatno bi me i operisali i  spojili pokidano tkivo mišića. Ovako, 30 dana rehabilitacije u RH zavodu i doživotna povećanja pažnja pri bavljenju sportom (trčanje samo po ravnom, po mogućstvu sa kinezio trakama…) i rupa na listu koja se jasno vidi, naročito iz profila.

I to je za ljude.

Šoljica kafe

Pesak, kamenčići i teniske loptice.

Dobila sam e-mail (hvala Majena :-* ) sa ovim lepim tekstom, pa rekoh da ga podelim sa vama. Ima dobru priču i poentu, možda je i znate (čini mi se da sam je i ja ranije čitala) ali ne mari da se obnovi gradivo 😉

***

Profesor je stajao na času filozofije pred grupom studenata i držao neke predmete iza sebe. Kada je čas počeo, bez reči je podigao veliku praznu teglu, stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Složili su se da jeste.

Zatim je profesor podigao kutiju kamenčića i sipao u teglu. Blago ju je potresao. Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor izmedju loptica. Tada je ponovo upitao da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.

Sledeća kutija koju je profesor uzeo bila je puna peska. Kada ga je sipao, pesak je naravno, ispunio sve preostale šupljine u tegli. Pitao je još jednom da li je tegla puna. Studenti su skrušeno odgovorili da jeste.

Onda je profesor ispod stola izvadio dve šoljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se  smejali. “Sada?” pitao je profesor dok je smeh zamirao. “Hocu da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život. Teniske loptice su važne stvari u vašem životu: vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari  kojima se strasno predajete. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen i kada bi sve drugo nestalo. Kamenčići su one stvari koje su važne: vaš posao, vaša kuća i vaš auto. Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari.

Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamenčiće i teniske loptice.

Isto važi i u životu. Ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikad nećete imati mesta za one važne i velike stvari.

Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću. Igrajte se sa decom. Nađite vremena za odlazak lekaru. Izvedite partnera na večeru. Ponašajte se ponovo kao da vam je 18 godina. Uvek će biti vremena da se očisti kuća i urade popravke. Prvo se pobrinite za teniske loptice – stvari koje su vam zaista važne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak.”

Jedna od studentkinja je podigla ruku i upitala šta  predstavlja kafa.

Profesor se nasmejao: “Drago mi je da ste pitali. Nju sipam da bih vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je život pun, uvek ima prostora za šoljicu kafe sa prijateljem”.