Trčanje, još jedan razlog za sjajan dan (život)

Moja priča o rekreativnom sportu.

Rekreativnim trčanjem se bavim, sa jednim dužim prekidom, valjda pet godina 🙂 Nisam znala da ću se zaljubiti u trčanje, inače bih zapisala datum početka 😉

Počela sam da trčim tek da potvrdim moje dugogodišnje mišljenje – da to nije sport za mene 🙂 Davnih godina sam trenirala košarku i odbojku u školi, zatim rukomet u gradskom klubu i tada sam uvek najmanje volela (da ne kažem mrzela) trčanje kao deo priprema. Sa loptom u ruci, sve je bilo drugačije i lakše.

Posle profesionalnog došao je na red rekreativni sport – plivanje, basket, biciklizam, skijanje, teretana ali trčanje nikako. Svaki od ovih sportova volim, ali za svaki od njih sam imala nekakvu branu, kamen spoticanja – nemam društvo za basket, plivam samo na moru (nemamo bazen u gradu), biciklizam rizičan (neobezbeđeni putevi, nesavesni vozači), teretana me guši zidovima i mirisima…. što je dovodilo do čestih prekida i promena sportova kojima se rekreiram (a bez rekreacije ne mogu).

Kako sve u životu ide iz glave, odlučim ja da probam i to trčanje, pa šta bude 🙂 I, evo me, pet godina kasnije i dalje trčim 🙂

Prve dve godine sam trčala tri do četiri puta nedeljno: utorak, četvrtak, subota runneri/ili nedelja, bez nekog programa i plana, spremim se, odem, trčim dok mi prija i gotovo. Kao zakleta spavalica, uspevala sam da nateram sebe da ustanem dovoljno rano i da istrčim polusatni trening u ranu zoru, oko 6h. Lepotu tog ranog jutarnjeg treninga ne mogu da opišem, mora da se doživi – mir, tišina (ili muzika, kako ko voli), otkucaji srca, dan koji se budi i naleti dobrog raspoloženja 🙂 I tako me je trčanje opčinilo. Nije da ovaj sport nema svojih loših strana ali vredi pokušati 😉

U februaru 2012. sam na skijanju doživela gadnu povredu – pukao mi je mišić lista pri bliskom susretu sa bordom što ja u datom trenutku nisam znala, pa sam se javila lekaru tek po povratku kući – 30 dana rehabilitacije, skoro 30% oštećenja, rupa za zauvek, zbog čega  napravih pauzu od 22 meseca.

Trenutno trčim prema programu za pripremu polumaratona (nadam se da ću uspeti da se spremim za Ljubljanski maraton u oktobru) sa sajta www.trčanje.rs na kome možete naći puno korisnih informacija i saveta. Pored ovoga preporučujem i Tanjin blog naročito deo o trčanju.

Uskoro detalji o opremi koju imam i koristim.

Uživajte!

Author: Bebika

Rođena 8.07.1972. kao Danijela Vesić, viši knjižničar na Pozajmnom odeljenju NB "Sveti Sava" u Aranđelovcu. Volim lepe reči, tonove i pesme. Majka, tetka i rekreativac.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.