Tag: BDP

“Trpele” u Aranđelovcu

Beogradsko dramsko pozorište

Dvorana “Park” u Aranđelovcu sinoć je ugostila sedam sjajnih glumica koje su odigrale predstavu Beogradskog dramskog pozorišta “Trpele”. Predstava je napisana na osnovu istinitih svedočenja žena koje su dugogodišnje fizičko zlostavljanje svojih partnera okončale ubistvom zlostavljača.

Uz minimalnu scenografiju, bogatstvom reči, izraza i pokreta dočarale su našu svakodnevicu – žene su u velikom procentu izložene zlostavljanju (psihičkom ili fizičkom, ili obema vrstama uz neprekidan strah za sebe i potomstvo) bez obzira na društveni, obrazovni ili nacionalni status zlostavljača ili same žrtve. Državne institucije najčešće prebacuju odgovornost sa jedne na drugu, društvo takvo ponašanje deklarativno ne opravdava, ali ga i ne osuđuje koliko bi trebalo, okolina i same žene pronalaze razloge tipa: “Nije on hteo ali sam ga ja isprovocirala…” i kada dođe do granice kada ne može da se trpi, priča se završava ubistvom. Nasilje u porodici duboko je ukorenjeno u našoj istoriji i stvarnosti.

Odlična predstava. Odlična. Za razmišljanje, za pokretanje na akciju, za prosvećivanje i borbu protiv nasilja u porodici koje je, na žalost, duboko ukorenjeno u našoj istoriji i stvarnosti.

Kelerabe su zdrave

Beogradsko dramsko u Aranđelovcu.

Drugog dana Pozorišne revije (festivala) u Dvorani park glumci Beogradskog dramskog pozorišta Milica Zarić, Borka Tomović, Marko Živić i Ivan Zarić odigrali su predstavu Kelerabe su zdrave.

Danas sam čula (i pročitala) da je ova predstava inspirisana teatrom apsurda.  Ono što sam ja sinoć videla je prikaz savremenog načina života u određenim krugovima. Sve je moderno, hladno do sterilnosti, sve kuće liče, stanovi gotovo identični, svaki trenutak isprogramiran i sa svih strana stižu upozorenja na obaveze. Parovi koji žive zajedno iz navike i/ili koristi jer su emocije nestale, ostala je samo loša komunikacija i zajednički cilj – iskoristiti nekoga drugog za boljitak u životu. U tu svrhu se prikriva pravo stanje stvari, glumi se sreća, ljubav i razumevanje.

Ako je sve ovo teatar apsurda, jer su zajedništvo i toplina osećanja, doma i porodice sasvim i dovedeni do apsurda, slažem se.

Glumci dobri, scenografija interesantna, jaka četvorka 🙂

 

“U pola cene” Stevana Koprivice

Beogradsko dramsko pozorište

U nedelju 22.11. sam išla na predstavu “U pola cene” u Beogradsko dramsko pozorište. Još od tada razmišljam šta da napišem o njoj. I nikako da smislim nešto konstruktivno. Pa, onda ću onako obično, skroz.

u pola cenePredstava prikazuje život mladog bankarskog službenika Đorđa i njegove probleme, što na poslu, što u iznajmljenom stanu što sa koleginicom sa kojom je u vezi. Na momente je komična ali ipak prikazuje tamni vilajet savremenog života (šta god da glavni lik uradi kajaće se). Surovo prikazuje današnje okruženje, zadnje misli sa kojima određene osobe ulaze  u vezu bilo prijateljsku ili emotivnu i da je biti emotivan vrlo neisplativo, naročito u poslovnom okruženju.

Danijel Sič i Dragan Petrović Pele su bili standardno dobri (fotografiju sam “maznula” sa sajta pozorišta). I ostatak ekipe korektan.

Ali meni se nešto nije dopala predstava. Valjda što je jezivo realna.

“Ne igraj na Engleze” BDP

Realna, na momente potresna priča, naravno prožeta humorom da bi se lakše “svarila”.

Sad više i ne znam koga dana je u dvorani Park gostovala predstava Beogradskog dramskog pozorišta “Ne igraj na Engleze”. (ovo je drugi od zakasnelih postova)

Uglavnom, dvoumila sam se da li da idem na predstavu jer uopšte ne volim glumu Marka Živića, koji je pored Daniela Siča i Ivana Tomića  jedan od trojice aktera priče. Pogrešila bih da nisam otišla. A i moje mišljenje o glumi Marka Živića se malo popravilo.

Priča je sledeća: tri prijatelja iz detinjstva (dvojica među njima i kumovi) svaki sa svojim problemima igraju na kladionici sve moguće i nemoguće kombinacije. I kao i svi koji kockaju, uzdaju se u još jednu utakmicu. Ovoga puta, svi su igrali na različit rezultat i kako utakmica odmiče, tako se menjaju raspoloženja i priče po kojima se vidi kakav je u stvari njihov odnos, ko ima kakve prioritete i da li su, u stvari, toliko dobri prijatelji.

Realna, na momente potresna priča, naravno prožeta humorom da bi se lakše “svarila”.

“Jastučko” BDP

Odlično provedenih tri sata.

Sasvim neplanirano i na brzinu, otišli smo sinoć do Beograda. Pošto smo imali dovoljno lufta da odemo u pozorište, odabrali smo predstavu Beogradskog dramskog pozorišta “Jastučko“.

Predstava ima dva čina i sa pauzom između njih traje oko tri sata. Radnja je smeštena u totalitarnu državu, gde policija privodi pisca morbidnih priča o sudbunama dece, po čijim pričama se dešavaju ubistva. Težinu priče lakše je pratiti jer je protkana humorom, slengom i rečenicama iz svakidašnjice. Glumci su odlični, naročito Vuk Kostić i Dragan Petrović, meni bar.

Odlično provedenih tri sata.