Pozorište i ja u njemu :)

Svaki razlog je dovoljno dobar da se vidi neka nova pozorišna predstava. Za mene su jesen i proleće pravo vreme za pozorište. Leti predstava nema, zimi su aktuelni praznici, ali su zato jesen i proleće savršeni.

Sinoć smo išli u Beogradsko dramsko pozorište i gledali predstavu “Laka konjica“. Glavni lik je Maks (Mima Karadžić), uspešan poslovni čovek koji je jedne kišne noći, pod uticajem alkohola, pobegao od poslova, neisplaćenih kredita i inspekcija. Tako je stigao u crkvu koja se nalazi u blizini njegovog rodnog mesta, gde upoznaje Marijanu (Zorana Bećić). Ona je restaurator koji radi na fresci, slučajno otkrivenoj ispod naslaga maltera.
U međuvremenu, svi ga traže, zbog nezavršenih privatnih i poslovnih obaveza.

Nisam oduševljena predstavom.Svako koga zanima kraj priče treba da vidi predstavu i donese svoj sud.

Jesenji događaji

Jesenji dani donose kišu, vetar, gomile lišća po trotoarima, slave i nove pozorišne predstave. Možda nije jasna veza imeđu slavske trpeze i pozorišta, ali ima je 🙂

U četvrtak, 8.11.2007, bili smo u Beogradu u gostima kod rođaka na slavi. Pošto koristimo svaku priliku da odgledamo neku pozorišnu predstavu, uputili smo se ka Zvezdara teatru, jer smo imali još nekih obaveza u tome delu grada. Predstava koje je bila na repertoaru nije mi bila primamljiva, pa smo produžili do Beogradskog dramskog pozorišta (www.bdp.co.yu) . Predstava je počinjala u 20.30 h, što nam je dalo dovoljno vremena za neku sitniju kupovinu i parking.

“Igra parova” je predstava u kojoj igraju: Elizabeta Đorevska (Sonja), Aleksandar Alač (Bernard), Neda Arnerić (Vera) i Dragiša Milojković (Ivan). Bračni par ljudi srednjih godina, Bernard i Sonja, čekaju svoje dugogodišnje prijatelje Veru i Aljošu da dođu na večeru. Sve je kao i uvek, sitni komentari i šale na račun gostiju i podsećanja na neke zajedničke momente, sve dok se Vera ne pojavi sa Ivanom, mladićem prilično mlađim od nje i time poremeti čitav ritual. Sonjino iznenađenje, Bernardovo zgranjavanje i nonšalancija Vere i Ivana. Počinje igra parova, koja uopšte nije nemoguća u stvarnom životu.

Autor Matijaž Zupančić je pokazao kolika može da bude razlika između predstave o nečijem životu i onoga kakav je taj život stvarno.

Sjajna glumačka ekipa, vođena režijom Milice Kralj, dobra muzika, scenografija koja ne odvraća pažnju od radnje predstave,… sve je doprinelo da uživamo u predstavi. Još jednom, bravo, celoj ekipi.