Tag: istorija

Lager – Ljuba Koraćević

Najuži izbor za Ninovu nagradu a pisac iz Aranđelovca 🙂

Ljubomir Koraćević je jako talentovani mladi pisac, čiji  je roman “Lager” ušao u uži izbor za Ninovu nagradu. Ljubu poznajem iz vremena kada je išao u Gimnaziju pa smo zajedno pevali u horu “Rastko” 🙂 Nisam ga videla, ima tomeLager desetak godina, pa me je vest o tako uspešnom delu, prijatno iznenadila. (Intervju za Novosti Lj. Koraćevića)

Lager je roman malog obima ali vrlo bogatog sadržaja. U njemu su opisana stradanja Srba u mađarskim kampovima (logorima) tokom I svetskog rata. U takvim logorima život je izgubilo više ljudi nego u povlačenju preko Albanije. Tih osamdeset strana romana obiluju podacima i opisima stradanja zarobljenika, odnosno kako su ciljano ostavljani u jezivim uslovima tek da bi ih bilo što manje na lageru.

Uprkos sjajnim kritikama stil mi nije bio pretarano prijemčiv, čak mi se činilo da mi neko ravnim glasom, bez emocija i ikakvih promena, čita sve te strašne podatke. To je samo moj utisak i svi ti podaci, njihova tačnost i količina su ono što ovaj roman čini jako vrednim i poželjnim za čitanje.

Veliki školski čas

Krvavi kragujevački oktobar.

Danas je 21. oktobar, datum koji meni uvek znači samo jedno – Veliki školski čas tj. Kragujevački oktobar. Ovu asocijaciju čine sećanje na “streljanje đaka” kako smo ga najčešće zvali, zatim spomenik petom tri kragujevačke gimnazije, dan kad najčešće pada kiša, kako je moja baka znala da kaže, jer nebo plače za streljanima. U školi su nas učili da je 20. i  21. oktobra 1941. u Kragujevcu streljano 7,000 muških glava dok nemački izvori tvrde da ih je bilo nešto manje od 3,000.

V3

Uz sve ovo ide još samo jedna asocijacija na ovaj dan, Krvava bajka Desanke Maksimović:

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.

Iste su godine
svi bili rođeni,
isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti
zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani
i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.
A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena
sedela je u đačkoj klupi
četa malena
i iste zadatke teške
rešavala: koliko može
putnik ako ide peske…
i tako redom.
Misli su im bile pune,
i po sveskama u školskoj torbi
besmislenih ležalo je bezbroj
petica i dvojki.

Pregršt istih snova
i istih tajni,
rodoljubivih i ljubavnih
stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom
da će dugo,
da će vrlo dugo
trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.

Dečaka redovi celi
uzeli se za ruke
i sa školskog zadnjeg časa
na streljanje pošli mirno
kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta.

Oklopnik

Film, Magna Carta, vitezovi, templari, baroni, borbe…

Odgledah juče film “Oklopnik” (Ironclad).  Doduše, bilo je planirano da gledamo “Zlatni kompas” ali šta da se radi.

Film prikazuje Englesku, davne 1215. godine, u vreme kada su se baroni pobunili protiv apsolutističke vladavine tadašnjeg kralja Džona i primorali ga da potpiše Magna Cartu.  Potpis i pečat na dokumentu ( koji se smatra osnovom engleskog Ustava) dotičnog kralja nije sprečio da na sve moguće načine (uglavnom surovo kažnjavajući sakaćenjem i ubijajući) pokuša da vrati apsolutističku vladavinu. Šačica pobunjenika kreće ka trvđavi Ročester, koja je bitna strategijska tačka, dok u pomoć ne stignu Francuzi. Kralj Džon, sa danskim plaćenicima nemilosrdno napada.

Ocena filma na IMDB-u je realna, ništa spektakularno, ništa novo, a opet dovoljno interesantno da se provede tromo nedeljno popodne.

 

6. april, isto pre 69 godina

Nemačko bombardovanje Beograda 1941.

Danas je uprkos kalendaru, pravi jesenji dan. A meni se sve češće vidi da mi je najbolja drugarica profesor istorije. I još svašta nešto 😉

Pre 69 godina bombardovan je Beograd. Na sajtu RTS-a postoji snimak, pa koga zanima može da pogleda.

Opet ne ulazim u dublju analizu, samo da kažem da sam se setila. Rade bati bubrezi 🙂