Skijanje u Montafonu

Pet dana duže, deset! godina kasnije

Silvreta Montafon je prelepo skijalište u Austriji, nekih dva i po sata vožnje od Ciriha ili dva sata od Beringena odakle smo putovali sa prijateljima. Tamo smo bili davnih godina (pre deset, što se činilo tek onomad, ali …) i skijali samo jedan dan, što smo ove godine mogli da ispravimo 😉

Bili smo smešteni u jednom od mnogobrojnih porodičnih hotela u podnožju – Base Montafon, na pedesetak metara od puta kojim prolazi ski bus, tako da smo se jako lepo organizovali oko odlaska na stazu.  Da bismo još više olakšali boravak i smanjili stres, u podnožju gondole smo zakupili ormane za ski opremu, tako da smo na stazu i sa nje išli u normalnim čizmama, bez mučenja u pancericama.

Pošto sam u prethodnom postu detaljno opisala skijalište, ne bih sada opet da gnjavim. Ostaje da smo imali najbolje skijanje ikada – uz dobro vreme pošto je samo jedan dan bio sa izmaglicom i vetrom, bez gužve i bez ikakvih nezgoda ili prehlada. Zaista nikad bolje. Uživali smo i u društvu prijatelja sa kojima smo otišli, kao i onih koji su nam se kasnije pridružili 🙂 Stvarno sjajno, sjajno skijanje. Vredi čak peskočiti jednu godinu ako treba da bi se uštedelo za ovakav ugođaj. 

Alps
Love on the snow
Atom Ant
Atom Ant
Friends

Čovek koji je ubio Teslu – Goran Skrobonja

Teslaverzum, drugi deo.

Čovek koji je ubio Teslu  Ima već nekoliko dana od kada sam pročitala roman Gorana Skrobonje  “Čovek koji je ubio Teslu” i nikako da smislim pravi način da počnem priču o tom romanu.

Možda ovako: “Čovek koji je ubio Teslu” se hronološki nastavlja na roman “Sva Teslina deca” s tim da su objavljeni obrnutim redosledom 😉 Ne smeta čak ni da ih čitate onako kako su objavljeni jer je, po meni, drugi roman napisan bolje. Bolje u smislu da sam ga pročitala brže, jer sam morala što pre da saznam šta će se dogoditi na kraju, dakle zaplet dinamičniji, zapleteniji 😉 Vidi se da je pisac bolje “apsolvirao” temu iz prvog napisanog romana.

Ipak i “Čovek koji je ubio Teslu” je do kraja neizvestan i potpuno neočekivan. I ovaj roman se bavi multiverzumom, svim onim mogućnostima koje su mogle našu istoriju da odvedu u nekom drugom, manje razornom i produktivnijem smeru. Ili možda ipak ne?

Propratno dejstvo – film

Side Effects, ocenjen sa 7.1 na IMDB-u.

side effects Depresija je bolest savremenog društva i nekako imam utisak da se retko uspešno leči. Osobe koje boluju od depresije ne vide “svetlu” budućnost, tužne su, usporene i često ne mogu da se uklope u okruženje.

Film “Propratno  dejstvo” (Side Effects) počinje prikazivanjem mlade žene Emili (Rooney Mara) koja čeka da joj se suprug vrati iz zatvora. Ona je melanholična i beživotna ali uspeva da odradi svoje dnevne obaveze. U trenutku kada se muž vraća, umesto da dobije volju za životom, ili da bar preuzme deo njegove želje za boljitkom, ona pokušava da izvrši samoubistvo udarivši automobilom u zid u garaži. Zbog ovog pokušaja počinje da odlazi kod psihijatra (Jude Low, odličan u ovoj ulozi) ali vremenom lekovi koje joj on prepisuje ispoljavaju neželjene propratne efekte. U jednom trenutku mladom psihijatru o koncu vise i karijera i celokupna praksa. I sve to zbog neželjenih dejstva leka. Ili to možda ipak nije tako?

Odličan film – i sam malo usporen i siv, ali dobar, kao uostalom i glumci koji igraju naslovne uloge.

Prizivanje ili “The Conjuring”

Film snimljen po istinitim događajima.

Praznični dani su pravo vreme za gledanje filmova. Za potpuni užitak nedostajali su sneg i kamin, ali smo se snašli i bez toga 🙂

Film “The Conjuring” gledala sam po bratovoj preporuci, uz upozorenje da je bolje gledati ga danju 😉
Film The Conjuringgovori o sedmočlanoj  porodici Peron koja se useljava u veliku kuću van grada. Kuća je stara ali dovoljno prostrana za sve njih. Ubrzo po useljenju počinju da se dešavaju čudne i pomalo jezive stvari koje zatim prerastaju u paranormalni teror. Porodica traži pomoć od Eda i Loren Voren, istražitelja paranormalnog, koji su postali poznati po velikom broju sličnih slučajeva.

Režiser Džejms Van (James Wan) je uradio dobar posao – nema mnogo horor scena ali je napetost prisutna od početka do kraja filma.
U svakom slučaju, ko voli ovakvu tematiku ili je raspoložen da malo trenira živce, treba da pogleda ovaj film.

 

Hobit – film

Neočekivano putovanje.

hobit Mnogo pre nego što je snimljen, film “Hobit, neočekivano putovanje” najvaljivan je na sva zvona. Tolika reklama je u meni samo pojačala odbojnost, koja se, ničim izazvana, pojavila prilikom prve pomene ekranizacije romana. Nekako sam u toj ekranizaciji videla samo želju za još većom zaradom filmskih studija i producenata. Kako drugačije objasniti snimanje filma koji treba da prethodi trilogiji “Gospodar prstenova” par godina kasnije? I to isto u tri dela, iako sam obim književnog dela ne daje toliko materijala… Samim tim, nisam nešto ni žurila da pogledam film.

I, eto, jedna kišna nedelja, filmova na kablovskoj ni od korova i “Hobit” je tu. Knjigu sam poslednji put čitala pre 11 godina, pa me je baš zanimalo koliko detalja mi je ostalo u sećanju. Veliki broj, rekla bih, jer sam lako prepoznala delove kojih u knjizi nema, pošto je filmska verzija proširena.

Utisak – film je sasvim ok, potpuno u duhu Tolkinove sage. Pošto nisam imala neka očekivanja ne mogu reći ni da su izneverena a ni da su prevaziđena. Mnogo slabiji utisak nego bilo koji od tri dela “Gospodara” pri prvom gledanju. Sa druge strane, odlični kadrovi, fotografija, dobar izbor glumaca, kostimi, sve baš, baš dobro.