Dobila sam e-mail (hvala Majena :-* ) sa ovim lepim tekstom, pa rekoh da ga podelim sa vama. Ima dobru priču i poentu, možda je i znate (čini mi se da sam je i ja ranije čitala) ali ne mari da se obnovi gradivo 😉
***
Profesor je stajao na času filozofije pred grupom studenata i držao neke predmete iza sebe. Kada je čas počeo, bez reči je podigao veliku praznu teglu, stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Složili su se da jeste.
Zatim je profesor podigao kutiju kamenčića i sipao u teglu. Blago ju je potresao. Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor izmedju loptica. Tada je ponovo upitao da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.
Sledeća kutija koju je profesor uzeo bila je puna peska. Kada ga je sipao, pesak je naravno, ispunio sve preostale šupljine u tegli. Pitao je još jednom da li je tegla puna. Studenti su skrušeno odgovorili da jeste.
Onda je profesor ispod stola izvadio dve šoljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se smejali. “Sada?” pitao je profesor dok je smeh zamirao. “Hocu da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život. Teniske loptice su važne stvari u vašem životu: vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari kojima se strasno predajete. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen i kada bi sve drugo nestalo. Kamenčići su one stvari koje su važne: vaš posao, vaša kuća i vaš auto. Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari.
Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamenčiće i teniske loptice.
Isto važi i u životu. Ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikad nećete imati mesta za one važne i velike stvari.
Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću. Igrajte se sa decom. Nađite vremena za odlazak lekaru. Izvedite partnera na večeru. Ponašajte se ponovo kao da vam je 18 godina. Uvek će biti vremena da se očisti kuća i urade popravke. Prvo se pobrinite za teniske loptice – stvari koje su vam zaista važne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak.”
Jedna od studentkinja je podigla ruku i upitala šta predstavlja kafa.
Profesor se nasmejao: “Drago mi je da ste pitali. Nju sipam da bih vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je život pun, uvek ima prostora za šoljicu kafe sa prijateljem”.
Prelepa priča! I ako sam je već čula ranije, nije na odmet da je ponovo pročitam s vremena na vreme 🙂
Uživaj u kafi! 🙂
🙂 Ako bude prilike popićemo je zajedno 🙂
Divna pricica. Ja se nasoj kafici vec sad radujem! Poljubac
Milice, sa tobom uvek kao i uvek 🙂
Fenomenalna prica, i naravno odoh na kaficu
Divna i vrlo poucna prica 🙂
U to ime, jedna odlična priča:
http://www.ted.com/talks/nigel_marsh_how_to_make_work_life_balance_work.html