Pasivno pušenje – Nebojša Romčević

Naslov ove predstave ne govori mnogo – lepo ne znaš šta da očekuješ. Namerno nisam htela da čitam sadržaj i dobro je da je tako jer sam otišla bez očekivanja i samo pustila da me preplave utisci. U pitanju je komedija koju je odlični Nebojša Romčević napisao na osnovu (s)ličnog iskustva a Egon Savin pretočio u pravi užitak za gledaoce.

Glavni lik, Radiša (Aleksandar Đurica) je srednjoškolski profesor koji ide u Pariz, gde mu se školuje ćerka i zbog greške u računarskom sistemu ga zadrže na aerodromu na ispitivanju. Carinici (Raka Milenković i Mladen Andrejević) vode bitku sa propisima, kompjuterom i pre svega sa Srbinom koji odlično govori francuski i koji uporno ponavlja da nije uradio ništa od toga za šta ga optužuju i da žuri da ćerki odnese sarme. Tu se pojavljuje i nabeđeni američki general koji je otelotvorenje Sjedinjenih država kao samozvanog svetskog čuvaoca mira koji, u principu, ne uradi ništa, samo podiže tenziju i zbunjuje ionako sluđene aktere (Marko Baćović).

Komedija možda i komedija apsurda koja oslikava našu stvarnost, ne obavezno na francuskom aerodromu nego svuda gde postoje računari ali i oni koji ne znaju baš da rukuju njima kako treba pa im se potkradu velike greške. Glumci odlični, mnogo smeha, prenesenog značenja i uživanja.