Retko planiramo odlazak u Beograd baš zbog pozorišnih predstava. Bilo je i toga, nekad, ali sada gledamo da skupimo što više obaveza u jednom danu u prestonici.
U ponedeljak 24. oktobra sam bila na Sajmu knjiga i kako se odužio dan, ostadoh dovoljno dugo da odgledamo neku predstavu. U 19 i 20 nije bilo mnogo opcija za biranje, pa smo se obreli u Zvezdara teatru, na predstavi “Sokin i Bosina”. Nije baš da sam bila oduševljena izborom na prvi pogled, jer nešto ne volim glumu Ljiljane Blagojević, ali ‘ajde.
Pa, onako. Kao komedija – ona je Julijana, Sokina ćerka, muškobanjasta mlada žena koja vozi kamion da bi izdržavala sebe i supruga. Po obrazovanju korepetitorka. On je baletan, slika i prilika svog nežnog oca sa Romanije. Njegova majka je gruba i snažna, Bosa, drvoseča. Nekom igrom slučaja obe majke, suprotne kao nebo i zemlja, se najave u goste u isto vreme. I tako počinje zaplet.
Opet kažem onako. Ne znam šta bih drugo.
