Noć muzeja u Biblioteci

Čuvajmo prirodu lepotom 🙂

Autor radova i fotografije Dušan Millovanović
Haljina od lišća

Nekoliko godina unazad u Srbiji se, po ugledu na praksu iz drugih zemalja, održava Noć muzeja. Meni je ta manifestacija odličan način da se velikom broju ljudi približi umetnost, u bilo kom obliku. Možda je interesantna i sama činjenica da institucije rade noću? Sve u svemu, volim kad se nešto dešava.

Biblioteka u kojoj radim, već više od godinu dana ima odličnu saradnju sa aranđelovačkim umetnikom Dušanom Milovanovićem. Dušan koristi izloge biblioteke kao svojevrsnu galeriju i ulepšava nam radni prostor a prolaznicima pruža priliku da uživaju u njegovim slikama, fotografijama, neobičnim ramovima za slike, ručno rađenim lampama, skulpturama …

E, sad, u Noći muzeja, Dušan će na travnatom platou, odmah iznad ulaza Biblioteke, da postavi izložbu haljina od recikliranih materijala, koje smo imali priliku da vidimo u njegovim ranijim postavkama u Biblioteci. Biće tu i jedna nova – iznenađenje, tek da ne bude baš sve poznato. U isto vreme, dakle u subotu 19. maja 2012. godine, Biblioteka će raditi sa korisnicima od 18 do 23 h. Detalje možete videti ovde, uz primedbu da je naziv programa Čuvajmo prirodu lepotom  a da je u zvanični program, nekom greškom, upisan kratak opis umesto naziva, ali nije ni važno, važno je da se nešto događa 😉

U prilogu je fotografija jednog dela jesenjeg izgleda Biblioteke – haljina od lišća i slike bez ramova i lampa, tek da vidite kako to fino izgleda.

 

Svetosavska akademija – dve nedelje posle

27. januara 2011., 19 časova

NB “Sveti Sava” kao Dan biblioteke proslavlja Svetog Savu. To je prilika da se gostima ukratko predstavi rad biblioteke u proteklih godinu dana, da se najuspešnijima na literarnom konkursu koji se raspisuje u oktobru dodele nagrade, da se najaktivnijim čitaocima poklone knjige i besplatne članarine i da se uruče zahvalnice donatorima. Ove godine sve smo skockali, kako su svi rekli, u dobro odabran i odmeren program.

Pošto je program Akademije najavljen na sajtu Biblioteke, razmišljala sam da li da uopšte pišem post o tome, ali posle rekoh: “Zašto da ne?”.

Uglavnom, mislim da je sve bilo dobro. Učesnici – Hor Rastko, učenice OMŠ “Petar Ilić” Anastasija Radosavljević i Ana Marićević, dramski umetnici Vesna Stanković i Aleksandar Dunić su bili na visini zadatka, publika sjajna kao i uvek, posluženje skromno ali sa merom spremljeno i posluženo uz pomoć profesora i učenika (naravno i direktorke 😉 ) Ekonomsko-ugostiteljske škole “Slobodan Minić”.

U svemu su nam pomogli Centar za kulturu i obrazovanje (prostor, ljudstvo, ozvučenje i sve što ide uz to), Ivan Zlatković (sinopsis i odabir tekstova i pesama za umetnike), Valentina Nedeljković (voditelj),  Muzička škola (profesori i učenici), Turistička organizacija Aranđelovca (fotografije grada za ukrašavanje enterijera), JP Zelenilo (cvetni aranžmani, možete videti fotografije na sajtu Zelenila), i svi već ranije nabrojani. Još jednom svima, hvala na pomoći 🙂

Fotografije možete videti ovde (ali morate biti ulogovani na FB).

Novosti na sajtu Biblioteke

Pretraživanje baze knjiga preko sajta.

Narodna biblioteka “Sveti Sava” već godinama koristi program ISIS za obradu knjiga i rad sa korisnicima. Da ne ulazim u detalje kakav je program (napravljen 1993., prerađen za rad na srpskom i sa ćirilicom … mislim da je dovoljno to…) i koliko nam je vremena i nerava uzeo za sve ove godine, odavno se spremamo da nabavimo novi.  Kao unapređenje u poslovanju prvo smo uradili sajt u januaru 2009. godine  a u aprilu ove godine otvorili  i “Internet – informaciono odeljenje”.  Do tog nekog sjajnog trenutka u budućnosti kada ćemo imati i novi program smislila sam način da još više idemo u susret korisnicima.

Moj brat a dugogodišnji saradnik Biblioteke, napravio je program (Hvala, Deki 🙂 ) kojim se preko sajta biblioteke može pretražiti baza knjiga.

Pretraživanje se vrši po autoru, delu naslova ili naslovu knjige. Kao rezultat se dobijaju ime autora, naslov dela, godina izdanja, izdavač i na kraju, u zagradi, broj po kojem se knjiga može vrlo lako naći kada dođete u Biblioteku.

Na kraju, jedna molba, ako pri pretraživanju dobijete neki suludi rezultat, tipa: “АБАД2ИЋ” umesto “АБАЏИЋ” ili bilo šta što vam je sumnjivo, molim vas da mi pošaljete mail (bebi@bebika.net). Baza je stara i puna grešaka i jedini način (osim otvaranja i provere jednog po jednog od nekih 33093 zapisa…) da se greške isprave je ovako, kad se na njih naleti.

Na stručnom ispitu, posle deset godina

Sve je lakše uz sjajne predavače: Svetlana Jančić i Ilinka Smiljanić

U Narodnoj biblioteci “Sveti Sava” radim od, sada već davne, često pominjane u različitim ružnim kontekstima, 1999. godine. Kao svim početnicima, prvi radni zadatak mi je bio sređivanje fonda. Pošto u fond sa knjigama slobodan pristup imaju i korisnici, leti se prave velika sređivanja i to je, ako se izuzme prašina, bolovi u rukama i leđima, najbolji način da naučiš gde se šta nalazi. Ili kako koja knjiga izgleda, što u mnogome kasnije olakšava rad.

Drugi veliki korak u priči o bibliotekama je polaganje stručnog ispita. Koliko god neko tvrdio da je to formalnost – nije. Ili da je to bespotrebno maltretiranje – nije ni to. Stručni ispit je prilika za sve one koji nisu učili ili studirali bibliotekarstvo (kojih je u manjini,  srednje bibliotekarske umrle zajedno sa Šuvarovkom, viših nema …) da se upoznaju sa istorijom pisma, knjiga i biblioteka, zakonima, informatikom, bibliografijama, bibliotekarstvom i (namerno sam ostavila za kraj) katalogizacijom (alfabetskim i stručnim katalozima).

Stručni ispit ima 7 predmeta od kojih je najveći akcenat na katalozima. Tokom instruktivnog seminara provode se dani u Narodnoj biblioteci Srbije učeći ovaj novi jezik, sa njegovim pravilima, simbolima, načinima rada. To znanje kasnije omogućava prepoznavanje sadržaja knjige na osnovu opisa koji je dat u CIP-u (ona kao tabelica na kraju ili ponekad i početku knjige) ili čitanja UDK broja, to ako ne radite na obradi knjiga.  A ako radite, ne mogu ni da počenem da pričam koliko vam onda treba ovakav seminar.

Pre 10 godina sam polagala stručni ispit za knjižničara (srednja stručna sprema) a juče i razliku do zvanja višeg knjižničara (VŠ). Razlika se sastojala u pismenom radu i pismenom polaganju alfabetskih i stručnih kataloga. Razlog ovog posta nije to šta sam ja uradila već dve sjajne žene koje su nam predavale i učile malim tajnama velikih majstora obrade knjiga.

Svetlanu Jančić upoznala sam još pre deset godina. Blaga, puna razumevanja, predusretljiva i pre svega veliki stručnjak u svom poslu, sve one koji su dolazili na predavanja naučila je, ako ništa drugo, osnovama i uputila na literaturu kojom mogu da se potpomognu ako dođu u situaciju da treba da obrade knjigu iako to nije njihov svakodnevni posao. Zbog svega toga,  ona osoba o kojoj se najviše priča tokom seminara, pred ispit a i kasnije, najčešće u superlativima. O njoj se kolegama koji posle vas polažu kaže: “Ne brini za kataloge, Svetlana je sjajna” 🙂

U ludnici oko otvaranja Internet odeljenja, ove godine sam propustila instruktivni seminar.  Žao mi je što je tako, jer pored aktivnog podsećanja svega o alfabetskim katalozima, propustila sam predavanja Ilinke Smiljanić, koju sam upoznala tek na konsultativnom delu seminara za stručne kataloge. Ilinka je vrlo energična osoba, odlično vlada temom o kojoj govori, podseća na ranije primere i ilustruje, diskutuje i tera na diskusiju,  ima smisao za humor i sve u svemu, neko koga vredi poznavati.  Od sada će i ona biti deo Svetlanine priče – ne brinite dok su njih dve tamo 🙂

Zajedničko za ove dve sjajne žene je to što bih volela da budem kao one – da i posle ko zna koliko godina rada u biblioteci i dalje volim svoj posao, da volim ljude sa kojima sarađujem pa imam želje i strpljenja da im iznova objašnjavam nešto što se meni podrazumeva i da i dalje imam energiju i želju da učim i napredujem u radu.

Ministar u Biblioteci

Milian Marković, da ne bude zabune.

Internet informaciono odeljenje smo otvorili prošlog petka, valjda je svima već poznato 🙂 Ono što je manje poznato je da je računare dobio Vlada Gajić, predsednik Privremenog organa opštine Aranđelovac (i predsednik OO DS Aranđelovac, što je u ovoj prilici verovatno bilo bitnije) i to od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i kasnije ih prosledio nama.

E, pa, juče je ministar pomenutog ministarstva Milan Marković dolazio u Aranđelovac i hteo je da vidi gde su računari koje je doniralo Ministarstvo. Ministar Marković je došao sa pomoćnikom Aleksandrom Radosavljevićem i naravno predsednikom OO DS Aranđelovac Vladom Gajićem. Poseta je bila više neformalna, bez medija i velike pompe. Ministar je prošetao po Biblioteci, pogledao deo polica sa knjigama (uz put smo razgovarali o nekim naslovima koji su mu zapali za oko),  zatim je pogledao Internet odeljenje (koje mu se, moram da se pohvalim, dopalo 🙂 ) i posle je otišao dalje.

Eto. Baš lepo što se čovek interesuje. Za razliku od jednog drugog ministra koji je juče bio u Aranđelovcu a nije se valjda setio ni da pita ima li ovaj mučni grad Biblioteku, a nekako bi to trebalo da ga zanima, bar po  resoru.