Apr 072014
 

Aranđelovac, jako lep gradić u Šumadiji, moje rodno mesto, ima veliki turistički potencijal. Posle dvadesetak godina stagnacije, uslovljene krizom i ratovima, turizam se lagano budi, ali proći će još mnogo vremena i još mnogo stranačkih kadrova kroz organizacije i ustanove bitne za razvoj turizma, pre nego što tu dođe do ozbiljnih pomaka. Evo i primera:

Pećina Risovača, kako sam i opisala, je kao arheološko nalazište jedinstvena u banjskim oblastima Srbije, pa je samim tim (pored toga što je spomenik prirode i kulturno dobro od izuzetnog značaja) nezaobilazna tačka na turističkoj mapi, prvenstveno Aranđelovca, a zatim i Srbije. Posle dugog perioda stagnacije, procvat je doživela u periodu 2008-2010. kada je uređena unutrašnjost, osvetljene staze, urađeni info panoi, sređen prilaz. I onda, opet…

Pre desetak dana u gostima su nam bili kumovi iz Crne Gore. Pošto su do sada klinceze bile suviše male za takav obilazak, ove godine sam ih odvela da vide pećinu. Prethodnog dana proverim (tek da utvridm gradivo) radno vreme (subotom od 9 do 17h) i negde oko 11h se nađemo sa jednom prijateljicom i krenemo u pohod. Iiiiii… sačeka nas zaključana biletarnica iliti info pult!?! Nigde nikog, nigde obaveštenja o terminima obilazaka, ništa. Kaže ta prijateljica da je već dolazila i zatekla identičnu situaciju posle koje je odustala od obilaska. Ali, igrom slučaja, ja znam gde je kvaka 😉 – subotom i nedeljom, uglavnom radi po JEDAN vodič i pretpostavim da je u tom trenutku, najverovatnije u pećini. Tako je i bilo. Sačekale smo da se završi obilazak, ljubazni vodič nas je odmah poveo unutra, jako se trudio da sve lepo objasni, čak i da animira devojčice (bravo, Marko) i moje gošće su izašle iz pećine vrlo zadovoljne. Dok smo kupovale suvenire, stigao je autobus sa novim posetiocima i Marko je krenuo da ih sačeka – što znači da je odmah (opet) zaključao info pult i otišao u pećinu.

Eto – ilustracija loše organizacije. Pitanje koje se postavlja je – šta sa svim onim posetiocima koji dođu u radno vreme a ne znaju da je, ukoliko je zaključan info pult, vodič u pećini?! Po meni je nedopustivo da u takvom objektu, gde je ulaz u pećinu na uzvišenju i udaljen stotinak metara od info pulta, radi samo jedna osoba, te da je tokom trajanja obilaska info pult zaključan. Ili, ako već radi jedan vodič treba da postoji raspored obilazaka, tako da bi svi oni koji dođu dok jedna tura traje, znali koliko treba da čekaju do sledeće. U svim pećinama koje sam obilazila je primenjen jedan od ta dva načina a u Postojinskoj jami, na primer, oba.

Narodni muzej u Aranđelovcu se stara o pećini i ne ulazim uopšte u njihovu sistematizaciju rada, broj radnika, raspored… ali mi se čini da postoji problem u organizaciji. Na kraju, ako je pećina deo Muzeja, o njoj (kao delu koji donosi najveće prihode – prošle godine je bilo preko 20.000 posetilaca) treba da brinu svi zaposleni.

Evo nekoliko fotografija koje sam (krišom) ali bez blica 😉 napravila u Risovačkoj pećini, tek da vidite delić njene raskoši i lepote (link je ka sajtu TO Aranđelovac, jer sajt Muzeja ne radi 🙄 )

 Leave a Reply

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

(required)

(required)

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.