Tag: trčanje

Oprema za trčanje – prvi sloj

Prvi sloj – majice, helanke….

Prvi sloj je možda i najvažniji sloj odeće kada trčite, jer je odmah do tela i daje osećaj (ne)udobnosti. Zagazili smo u jesen te je sve više hladnih dana koji  zahtevaju i više od jednog sloja kada trenirate – evo detaljnog objašnjenja.

Dakle, prvi sloj – majice i helanke. Ranije sam trčala u pamučnoj opremi ali sam vremenom naučila da je mnogo bolja i udobnija oprema od veštačkih vlakana, poliamida i/ili poliestera, koja su lagana, propuštaju vlagu, manje se kvase i ne postaju teška i lepljiva  kao pamučna.

Što se majica za trčanje tiče, imam ih 5 🙂 – tri sa kratkim i dve sa dugim rukavima.Dri fit base

Dve majice kratkih rukava su iz kolekcije Nike dri-fit, s tim da sam zelenu, stariju, (na njoj piše base layer, na ovoj drugoj ne piše ništa o slojevima, detalji su na fotografiji pored) kupila pre sto godina i to greškom 🙂 To su izgleda bili počeci ove dri fit tehnologije, pa je materijal sasvim drugačiji od ovog novog, ali je dobar, lagan i prozračan. Zelena majica je malo kraća nego što volim, pa je nosim kada preko nje imam još neki sloj dok je ljubičasta baš, baš po meri 😉

Dri fit LJ Treću majicu sam dobila na poklon od kume (u stvari je to majica za biciklizam) ali pošto je najtanja je od svih često je nosim po vrućinama. Veliki plus je džep na leđima gde mogu da stavim neku sitnicu. MC Kinley

Majice dugih rukava su bela nike dri fit (ista kao ova na slici levo, samo dugih rukava)  i plava McKinley (Intersport). Plava je malo tanja i prozračnija, više je za trčanje leti po hladnijim danima, jer je to, u stvari, majica za planinarenje i šetnju, kada se telo manje zagreva nego pri trčanju.

Uvek računajte da organizam tokom trčanja podiže temperaturu pa je subjektivni osećaj +11°C u odnosu na spoljašnju temperaturu – npr. ako je napolju 17, računam kao da je 28 i oblačim tanje majice kratkih rukava.

Helanke – imam dva para, za dva godišnja doba 😉 3/4 hummel i duge Gajić. Humel su jako slične ovima, tkanje je takvo da materijal lagano pritiska ali samim tim i pruža podršku – propuštaju toplotu (kad je hladno, kada se već istežem, lepo vidim kako izlazi para iz njih), i jako su udobne. Duge, Gajić, su ok, ali ni blizu tako dobre kao Hummel.

Toliko o prvom sloju. Još drugi i možemo na stazu 😉

 

Oprema za trčanje – nulti sloj

Nulti kao pre prvog 😉

Svaki sport zahteva adekvatnu opremu, zbog sprečavanja povreda i bolesti. Doduše, vizuelni efekat može mnogima da znači, ali meni je prvenstveno važna  funkcija.

Vrlo važan sloj kod trčanja je nulti sloj – zovem ga nultim jer je to deo opreme koji je skroz do tela i jer se pod prvim slojem obično podrazumevaju majice, šorcevi, helanke… Tako da moj nulti sloj čine: adidas climacool grudnjak i gaćice i nike čarape. Dobro, i traka za Garmin 🙂

Da krenemo redom: izbor sportskog grudnjaka je nama nežnijem polu 😉 jako važan za trčanje – treba da je udoban i da daje dobru adidas brapotporu, što znači da ga treba probati, čak i nekoliko puta pre odluke o kupovini – sa sve šetanjem po kabini i trčkaranjem, tek da vidite kako bi se vladao tokom treninga.  Moj problem je obično da nađem odgovarajući odnos obima i veličine korpi. Nekako sam na “pola broja” tako da mi ni ovaj grudnjak ne odgovara savršeno ali je bar napravljen od savremenih materijala koji ne zadržavaju toplotu i vlagu (climacool=ostani suv i hladan). Nije baš da bude potpuno suv posle treninga, ali nije ni blizu onoj vlažnosti nekih drugih koje sam nosila. Sve ovo važi i za gaćice, od istog su materijala, iz iste kolekcije i mnogo bolje rešenje od pamučnih.

čarape Čarape su jako važne jer ukoliko nisu dobre mogu da naprave gadne žuljeve što nikako nije dobro, ni za treniranje a ni za svakodnevno funkcionisanje. Verujem da ima i mnogo boljih i kvalitetnijih ali ja nosim jedne iz velike palete nike čarapa – kupujem uh u tripaku, najčešće u prodavnicama “Đak” (sa čijeg sajta sam i “maznula” fotografiju), još ako ih nađete na sniženju, bude to odlična kupvina. Meni su ove čarape udobne, ne smetaju mi šavovi a na sredini stopala imaju deo koji blago steže nogu – prijatan je osećaj i čarape ne mrdaju, te je i to jedan vid fiksiranja i stabilnosti stopala i zgloba.

Toliko o nultom sloju. Sledi prvi 🙂

Garmin – moj drug na trčanju ;-)

GPS sat za sportiste.

Garmin Forerunner 210 sam dobila pre nekoliko godina i od tada ga obavezno nosim kada idem na trčanje. Nekako mi nije trening  ako nema Garmina 😉

Pre nego što sam i ovaj gadžet uvrstila u obaveznu opremu, koristila sam sličan (ali samo sličan) takav sat, Sigma PC15 koji ima znatno manje funkcija, od kojih mu je najveći minus to što nije GPS pa ne može da meri brzinu a ni pređenu dužinu, tako da  sam na tom satu pratila broj otkucaja srca u minuti i vreme treninga.

A onda je stigao Garmin 🙂 Uz sam sat, koji često nosim kao običan sportski sat, dobijete monitor za srce na traci za grudi i garmindodatak za patike, ukoliko vozite bicik (i punjač, naravno)l. Pored toga što locira satelite, te snima kompletnu putanju kojom trčim, meri (i pokazuje) ukupno vreme treninga, broj otkucaja srca u minuti, označava u kojoj ste zoni napora i pokazuje prosečnu brzinu kao i broj potrošenih kalorija… Naravno, na samom početku podestite svoje parametre (pol, godine, stepen fizičke aktivnosti, granične vrednosti…) a onda vas on upozorava pištanjem ukoliko ste blizu neke od njih. U svakom trenutku u meniju možete da izaberete šta ćete tačno da pratite na ekranu. Evo i kratkog pregleda.

Naravno, postoji i interent podrška na moj.garmin gde registrujete uređaj, uzimate nove verzije softvera, gde možete da locirate uređaj ukoliko nestane… Posle treninga, celu rutu možete da prebacite na connect.garmin gde svaki trening posebno možete da analizirate, da uporedite ili da pogledate kalendar treninga, čak i da napravite kalendar priprema za određenu trku i još mnogo toga. To je u isto vreme i društvena mreža na kojoj  se povezujete sa prijateljima koji koriste slične spravice i sa kojima razmenjujete iskustva.

Verujem da ovaj uređaj ima još dosta funkcija koje još nisam otkrila/upotrebila, ali meni je ovo za sada dosta i od srca mogu da ga preporučim svima koji traže ovakav neki uređaj. Ako nekoga zanimaju detalji evo i uputstva 🙂

Adidas energy boost – moje iskustvo

Patike za trčanje

Pročitah davno da bismo bili mnogo zdraviji i srećniji ukoliko bismo nezi stopala posvetili deseti deo pažnje koju posvećujemo licu. Tu istinu zna svako ko je (a verovatno svako, bar nekad) imao obuću koja ga je nažuljala ili namučila u nekom drugom smislu.  Verujem da je odabir prave patike za trčanje posebno važan – ulogu ne igra ni izgled, ni cena koliko to da li patika odgovara trkaču. Proba patike je dug i ponekad mukotrpan proces, ali ako dobro odaberete – vredi.mizuno 14

Moje prve patike za trčanje – Mizuno wave  rider 14 (mislim da su te, nigde ne piše a kutiju sam davno zagubila)  i izgledaju nekako kao na slici desno, kupila sam uz pomoć kume, dugogodišnje profesionalne rukometašice. I stvarno su bile super. Još uvek su u životu, ali su izgubile dosta od svoje elastičnosti i stabilnosti.

Početkom ove godine krenem u potragu za novim patikama. I zapadnu mi za oko Adidas Energy Boost. Skupe, doduše, ali lagane i udobne, kako je pokazala prva proba. U međuvremenu pročitam ovaj post na sajtu specijalizovanom za trčanje. Dopadne mi se sve što sam pročitala a u međuvremenu u Đak sportu počnu sniženja i eto mene, sa sve starim patikama i čarapama za trčanje u prodavnici 🙂

Probala sam patike nekoliko puta. Šetala po radnji, stajala, čekala da se nešto dogodi. I – ništa, sve super. Kupim ih ja i evo mog iskustva posle pretrčanih 180-200km u njima.

Kao šro rekoh malopre, na sajtu trčanje.rs imate vrlo detaljnu analizu, poređenje sa drugim modelima i sl. a ovo je moje iskustvo – Posle prvog trčanja utisak je bio da su ove patike nešto teže od mojih prethodnih. Sada to više i ne primećujem, navikla sam. Ali zato odlično prijanjaju uz stopalo i uopšte nije važno po kojoj podlozi trčite – đon zaista ima savršenu amortizaciju. Od kada ih nosim, nisam imala nikakvih problema sa listovima ili cevanicama, što je inače bio slučaj kada sam trčala po betonu. Da ne zaboravim, jako su udobne, nisam imala nikakvih problema sa navikavanjem ili ne daj Bože, žuljevima.adidas-energy-boost-xl

Uz sve dobre stvari imaju jednu veliku MANU  – užasno je vruće u njima. I imam utisak da mi je celo gazište vrelo. Ako to kaže neko kome su stopala i šake uvek hladni i ko je trčao i na 30°C sa dva para čarapa, bez nekih velikih trauma, mislim da je to veeeliki minus. Dok je temperatura napolju ispod 17-8°C i podnošljivo je. Preko toga, vrelo, vrelcijato – dakle, patike koje zahtevaju drugi, letnji par.

#adidas #energy #boost

Trčanje, još jedan razlog za sjajan dan (život)

Moja priča o rekreativnom sportu.

Rekreativnim trčanjem se bavim, sa jednim dužim prekidom, valjda pet godina 🙂 Nisam znala da ću se zaljubiti u trčanje, inače bih zapisala datum početka 😉

Počela sam da trčim tek da potvrdim moje dugogodišnje mišljenje – da to nije sport za mene 🙂 Davnih godina sam trenirala košarku i odbojku u školi, zatim rukomet u gradskom klubu i tada sam uvek najmanje volela (da ne kažem mrzela) trčanje kao deo priprema. Sa loptom u ruci, sve je bilo drugačije i lakše.

Posle profesionalnog došao je na red rekreativni sport – plivanje, basket, biciklizam, skijanje, teretana ali trčanje nikako. Svaki od ovih sportova volim, ali za svaki od njih sam imala nekakvu branu, kamen spoticanja – nemam društvo za basket, plivam samo na moru (nemamo bazen u gradu), biciklizam rizičan (neobezbeđeni putevi, nesavesni vozači), teretana me guši zidovima i mirisima…. što je dovodilo do čestih prekida i promena sportova kojima se rekreiram (a bez rekreacije ne mogu).

Kako sve u životu ide iz glave, odlučim ja da probam i to trčanje, pa šta bude 🙂 I, evo me, pet godina kasnije i dalje trčim 🙂

Prve dve godine sam trčala tri do četiri puta nedeljno: utorak, četvrtak, subota runneri/ili nedelja, bez nekog programa i plana, spremim se, odem, trčim dok mi prija i gotovo. Kao zakleta spavalica, uspevala sam da nateram sebe da ustanem dovoljno rano i da istrčim polusatni trening u ranu zoru, oko 6h. Lepotu tog ranog jutarnjeg treninga ne mogu da opišem, mora da se doživi – mir, tišina (ili muzika, kako ko voli), otkucaji srca, dan koji se budi i naleti dobrog raspoloženja 🙂 I tako me je trčanje opčinilo. Nije da ovaj sport nema svojih loših strana ali vredi pokušati 😉

U februaru 2012. sam na skijanju doživela gadnu povredu – pukao mi je mišić lista pri bliskom susretu sa bordom što ja u datom trenutku nisam znala, pa sam se javila lekaru tek po povratku kući – 30 dana rehabilitacije, skoro 30% oštećenja, rupa za zauvek, zbog čega  napravih pauzu od 22 meseca.

Trenutno trčim prema programu za pripremu polumaratona (nadam se da ću uspeti da se spremim za Ljubljanski maraton u oktobru) sa sajta www.trčanje.rs na kome možete naći puno korisnih informacija i saveta. Pored ovoga preporučujem i Tanjin blog naročito deo o trčanju.

Uskoro detalji o opremi koju imam i koristim.

Uživajte!