Jeste li čuli za tehniku trčanja “Pose running”? Ni ja, do pre nekoliko dana. Kako vreme prolazi, sve više imam utisak da baš ima smisla.

Elem, sve je počelo tako što sam tokom a naročito posle dugog (i očigledno napornog) treninga (trčanja) imala jake i nezgodne bolove u predelu potkolenica. Pošto je bio vikend, a nisam nešto imala strpljenja da čekam radnu nedelju i neki eventualni pregled lekara, počela sam da pretražujem internet da vidim razloge i uzroke bolova. Uzroci mogu da budu – tvrda podloga, loše patike, loša tehnika tračanja. Zbog dva od tri navedena razloga (patike su mi cool 🙂 ) sam  najverovatnije prenepregla ligamente i ta tačka u kojoj su me boleli je tačka pripoja mišića i kosti. Na bolna mesta sam stavila Vick’s Vaporub, odmarala par dana i kao nova 🙂

U međuvremenu sam tokom istraživanja naletela na pojam “Pose Running” i evo šta sam do sada naučila:  u ovoj tehnici se insistira na položaju tela kojim se koristi gravitacija, blago su savijena kolena, stopala se podižu ispod kukova a ne iza zadnjice i stopala treba da udaraju u podlogu slobodno tj. ne treba da ih voljom držite u određenom položaju. Sve ovo možete videti na nekom od video-klipova na Youtube-u, i onda se lakše i kapira o čemu se tu radi.

Tako da sam na prethodnom, još dužem treningu (uz nezaobilazne kinesio trake na kolenima – just in case 🙂 ) pokušala da trčim u “pozi” i bilo je baš dobro – imala sam mnogo bolje vreme nego ranije (mada ga nešto i ne merim, ali da se zna) i samo neznatne bolove u jednom kolenu, koji su mnogo brže prošli. Nadam se da ću uspeti da navežbam ovu tehniku i ratosiljam se preteranog opterećenja mišića i kostiju. Toliko o tome. Za sada.