“Trpele” u Aranđelovcu

Beogradsko dramsko pozorište

Dvorana “Park” u Aranđelovcu sinoć je ugostila sedam sjajnih glumica koje su odigrale predstavu Beogradskog dramskog pozorišta “Trpele”. Predstava je napisana na osnovu istinitih svedočenja žena koje su dugogodišnje fizičko zlostavljanje svojih partnera okončale ubistvom zlostavljača.

Uz minimalnu scenografiju, bogatstvom reči, izraza i pokreta dočarale su našu svakodnevicu – žene su u velikom procentu izložene zlostavljanju (psihičkom ili fizičkom, ili obema vrstama uz neprekidan strah za sebe i potomstvo) bez obzira na društveni, obrazovni ili nacionalni status zlostavljača ili same žrtve. Državne institucije najčešće prebacuju odgovornost sa jedne na drugu, društvo takvo ponašanje deklarativno ne opravdava, ali ga i ne osuđuje koliko bi trebalo, okolina i same žene pronalaze razloge tipa: “Nije on hteo ali sam ga ja isprovocirala…” i kada dođe do granice kada ne može da se trpi, priča se završava ubistvom. Nasilje u porodici duboko je ukorenjeno u našoj istoriji i stvarnosti.

Odlična predstava. Odlična. Za razmišljanje, za pokretanje na akciju, za prosvećivanje i borbu protiv nasilja u porodici koje je, na žalost, duboko ukorenjeno u našoj istoriji i stvarnosti.

Sveti Georgije ubiva aždahu

Predstava, nova postavka.

Davnih godina gledala sam predstavu “Sveti Georgije ubiva aždahu” po dramskom tekstu Dušana Kovačevića, u Ateljeu 212. Ne sećam se tačno detalja, čak mi je bilo potrebno malo vremena da popakujem glavne likove i glumce koji ih tumače, ali se dobro sećam snažnog utiska posle nje. Katarinu je igrala Dara Džokić, Gavrila Dragan Nikolić a nesrećnog Đorđa Petar Kralj. Bila je to jedna od onih predstava, kultnih kako ih često zovu, posle kojih ćutite izvesno vreme i čekate da vas pusti iz svog sveta.

“Sveti Georgije Georgijeubiva aždahu”  je samim naslovom izazvala određena očekivanja kod mene, iako znam da je  glumcima teško da igraju u predstavi tog kalibra i sa takvom istorijom. Sa druge strane, tekst je sam po sebi zahtevan. I pored toga što sam se trudila da ne očekujem mnogo od ove nove postavke i da otvorenog uma uđem u dvoranu, razočarala sam se.

Jedini uverljivi na sceni su bili Gordan Kičić (Rajko), Milan Caci Mihailović (deda Aleksa) i Nenad Jezdić (poručnik Tasić). Glavni glumci, skoro pa ništa – čak mi je scena u kojoj Đorđe Džandar (Bojan Žirović) kaže Gavrilu (Marinko Madžgalj): “Gavrilo, ubiću te, neću ti više ni reč reći, samo ću te ubiti…” bila tragikomična, jer je Madžgalj krupniji od Žirovića i čitava pretnja nije realna – stas a ni glas nisu odigrali svoje.

Još jedan minus detalj – publika! Ljudi koji su se smejali i kad treba (a malo je trenutaka kada treba) a tek kad ne treba…. Salve smeha, kao da gledamo komediju. Imala sam utisak da sam među dvanaestogodišnjacima koji na svaku reč koja ima ikakvu asocijaciju na seks pucaju od smeha. Jezivo.

Uspavanka za Vuka Ničijeg

Budva grad teatar

U okviru 27. festivalskog leta Budva – grad Teatar, 10. jula između crkava u Budvi je bila prva repriza predstave “Uspavanka za Vuka Ničijeg”. Predstava je rezultat kooperacije Budve, grada Teatra i Narodnog pozorišta iz Beograda a rađena je po istoimenom  romanu Ksenije Popović.

Ne znam šta bih rekla o predstavi. Glumci dobri, scenografija malo oskudna i mračna ali sasvim u duhu predstave, priča oko koje se sve plete sasvim moguća, životna, surova. Glavni junaci su momci i devojka koji ispraćaju poslednje mesece života u domu za nezbrinutu decu, pre nego što napune 18 i krenu dalje u život.

Jedina zamerka koju imam je da mi je sve bilo potpuno očekivano: momak koji dolazi u dom pošto mu je umrla majka, donedavni dobrotvor doma, sportista, zgodan, fin… naravno – potencijalna opasnost za srećan par u domu. Iznenadna ponuda hraniteljske porodice koja je (tri meseca pre nego što je napunio 18) tražila isključivo Vuka (Ničijeg, nazvanog tako jer je bačen kao beba) i nikog drugog – takvo insistiranje je povezano onda sa njegovim izgledom, neka zloupotreba u najavi… I da ne nabrajam dalje, morala bih da otkrijem kraj.

Sve u svemu, nisam izašla oduševljena jer sam imala utisak da sam sve već videla. Volim kad me predstave iznenade ili mi bar ponude podatke i priče koje nisam znala.

Ipak, kvalitetno provedeno vreme. Ako budete u prilici, pogledajte predstavu, možda nekoga od vas i iznenadi. Ja, izgleda, mnogo čitam i gledam filmove/predstave 😉

 

 

Čarobnjak

Somborsko pozorište u Budvi

Aktivan odmor je dobar za telo i dušu. Ovoga puta sam telo pustila da odmara a dušu da uživa.

U okviru 27. Budvanskog festivala Grad teatar,  6. jula je gostovala predstava Somborskog narodnog pozorišta Čarobnjak“.

Predstava govori o životu i radu Tomasa Mana, njegovom uticaju na živote bliskih ljudi, povratnom uticaju na njegov život i rad, sa osvrtom na bitne godine i stavove o/u životu. Najveći deo života ovog nobelovca prikazan je kao njegov dijalog sa Geteom i to kroz san.

Pripovedača (Getea) glumi Svetozar Cvetković dok Tomasa Mana igra Saša Torlaković. S razlogom pominjem samo njih, jer su oni bili najbolji.

Pravi utisak možda je zaglušio vetar koji je pretio da nanese oluju i predstavu odloži. Do kraja nisam bila sigurna da li predstava traje blizu 90 minuta ili je stvarno skraćena kako je Cvetković najavio na početku, zbog pomenutog vetra.

U svakom slučaju, pogledajte ako budete u prilici.

“Sunce tuđeg neba” Puls teatar, Lazarevac

Druga od pet – drugi dan Festivala

Druge večeri Osmog pozorišnog festivala u Aranđelovcu na programu je bila predstava lazarevačkog „Puls” teatra  Sunce tuđeg neba.

Predstava je trajala dva sata i gledala sam je sa velikim očekivanjem zbog preporuka koje sam prethodno čula. I moja iščekivanja nisu bila ispunjena :-/ jer sam, nekako, sve vreme čekala da se nešto dogodi ili da dođemo do neke poente.

Kao što se iz naslova (koji je meni rekao sve) može pretpostaviti, predstava govori o iseljenicima iz Jugoslavije, tridesetih godina prošlog veka, koji gube zdravlje i živote u rudnicima hiljadama kilometara od kuće u pokušaju da obezbede sebi neki bolji život po povratku u maticu.

Sa druge strane, predstava nije naporna ili dosadna iako traje prilično dugo, verovatno su moje utiske poremetila očekivanja.