Prvi festival knjige u Aranđelovcu

otvoren je danas u 11h na trgu Venac Slobode.

Pre dve godine je, u organizaciji Turističke organizacije Aranđelovca, u saradnji sa Narodnom bibliotekom i Centrom zaSvecano otvaranje kulturu, u Domu omladine održan Prvi mini-sajam knjige. Bilo je to interesantno videti ( i u tome učestvovati) ali taj sajam, kao takav, nije zaživeo. Ove godine je organizaciju nečeg sličnog samo po ideji ali različitog po mestu i načinu održavanja preuzeo Centar za kultutu i obrazovanje, uz suorganizaciju Narodne Biblioteke, Narodnog Muzeja i Turističke organizacije,  pa je jutros u 11h otvoren Prvi letnji festival knjige u Aranđelovcu.

Voditelj otvaranjeMoja uloga u svemu ovome je jedna od stvari koje dobro radim (skromnosti nikad dosta 🙂 ) pa sam jedna od voditeljki programa. Glavnija 😀

Ipak, biti angažovana skoro ceo dan je prilično naporno, pa nisam stigla do sad ni da opišem događanja. Kako ima vrednijih od mene samo ću usmeriti zainteresovane tamo gde je sve lepo detaljno opisano.

Moji utisci? Prilično pozitivni, mada zamračeni nekim ružnim, pozadinskim stvarima,  ali ne bih dalje o tome. Trg izgleda i zvuči sasvim drugačije nego prošle nedelje kada je u vreme vašara tamo bilo kao pod “šatrom”. Deo Venca slobode gde se održavaju promocije knjiga sada se zove Čitalište. Svuda su postavljeni putokazi, strelice koje pokazuju gde su, od prilike, Biblioteka, Muzej, Centar za kulturu, Turistička organizacija i sl. Čak postoje i ulice sa simpatičnim imenima: Ulica Baroka, Ulica Moderne, Trg Renesanse i tome slično, verovatno po ugledu na Sajam knjiga. Posetilaca ima, naročito kad premane vrućina (kako bi rekli naši stari).

Promocije knjiga su sasvim solidno propraćene, čak sam prijatno iznenađena brojem slušalaca. Pozorišna predstava “Kovači” Teatra PULS iz Lazarevca je bila sasvim OK, još da mi nije šuštala ona fontana u pozadini pa da sve lepo čujem, al’ dobro.

I sutra sam tamo. U 9h se otvaraju štandovi u 17h počinje program. Možda se setim da ponesem foto-aparat 😉

Dejvid Koperfild

Beograd JESTE tamo neki MALI GRAD u koji je došao umetnik svetskog kalibra i odlično odradio šou

Slika Kao što je mnogima poznato, Dejvid Koperfild (David Copperfield) je bio jedan od prvih inostranih gostiju u Beogradskoj “Areni”, 2.10.2005. godine. Kao neko ko je sa uživanjem pratio skoro sve nama dostupne TV nastupe ovog majstora iluzije, našla sam se u planirano vreme, pola sata pre planiranog početka predstave u 19:30h, među desetak hiljada gledalaca.

Prva stvar koja mi je pala u oči je da je veliki broj gledalaca čija su mesta bila na parteru (i bila plaćena 10.000 din po stolici) kasnio, kao da je Dejvid Koperfild došao da gleda njih a ne obrnuto. Iznenadio me je i stav organizatora koji nije počeo sa predstavom na vreme, pa ko doš’o – doš’o, već je predstava počela sa celih sat vremena zakašnjenja. Do devet su skoro sva mesta u parteru bila zauzeta, našli ljudi vremena da dođu i onda je i sve moglo da počne.

Sama predstava bila je sasvim očekivana i po kvalitetu i po dužini. Realno gledano, uprkos komentarima raznih “važnih” faca po dnevnim i ostalim novinama, Beograd, iako nama centar svih važnih zbivanja, JESTE tamo neki MALI GRAD u koji je došao umetnik svetskog kalibra i odlično odradio šou. Jer, istini za volju, ne može se očekivati predstava sa tačkama vrednim milion dolara u tamo nekoj buntovnoj državi za koju su mahom svi saznali sa crnih lista CNN-a ili BBC-ja, gde svi ratuju protiv svih i gde premijer plaća glavom to što je pametan i željan da pokrene ljude da rade. Moramo priznati i da jeste nemoguće da i takav majstor prođe kroz Kineski zid u Beogradu 🙂

Sve u svemu, lepo za videti. Odličn zamišljena i izvedena predstava, bez ijednog zastajkivanja pokazala nam je i uživo da je Koperfild kompletan zabavljač od koga bi mnogi naši umetnici imali puno toga da nauče. Makar to bili i trikovi sa kartama, koje, tek da pomenem, iz špila vade otrovni afrički škorpioni. Čak iako su pripitomljeni.