Policijska uprava + odeljenje za lična dokumenta = noćna mora

Dakle, samo ako morate.

Nisam pisala o tome kako je tekao proces za izradu moje biometrijske lične karte, računala sam da je bilo dovoljno što sam se tada nervirala pa rekoh da se ne nerviram opet dok pišem. Ali sada moram da ovo napišem, jer mi dođe da ujedam.

Mala digresija: prošle godine, negde u ovo doba godine, išla sam sa Jelicom (tada je imala nešto manje od 17. godina, dakle 16+) da potpišem zahtev za izradu lične karte. Ali, samo ja, dakle JEDAN roditelj.

Ovih dana krenemo u proces za Čedinu novu ličnu kartu (prim. LK koja je istekla je isto biometrijska i ima važeći biometrijski pasoš, urađen prošle godine). Pogledam na sajt (negde dole na dnu strane) a i već sam znala zbog sopstvenog iskustva od pre par meseci da je potrebno poneti izvod iz matične knjige rođenih (na uvid), važeći biometrijski dokument (pasoš), fotografiju 5x5cm i naravno uplate i to sve ukoliko se preuzima fotografija sa pasoša- nema zakazivanja, fotografisanja, “samo’ se sve preda na šalteru. Sve lepo spremim i pošaljem sina (trenutno ima 16+ godina, ) i muža da se bakću sa birokratijom. Negde oko podne, zove me muž tj. skoro pa reži:  “Mora da se izvadi drugi izvod, na ovom piše da je oslobođen plaćanja takse, mora da bude onaj za koji je plaćena taksa i treba OBA roditelja da potpišu zahtev za izradu LK.”

Stvarno sam poludela, kao prvo  Čedin izvod je onaj “trajni”, roze, uopšte nisam ni pogledala da li je taksa plaćena ili ne, te izvode sam izvadila prošle godine ne znam ni ja više zbog čega i ne shvatam, ako se uzima samo na uvid jer u bazi postoje svi njegovi podaci zašto mora da bude plaćena taksa – još jedan način da se uzme novac od naroda, šta li?!? Potpuni bezobrazluk. Kao drugo on sada ima 9 meseci manje nego Jelica prošle godine kada sam samo ja išla da potpisujem te zahteve ili šta već i ne razumem zašto sada treba da budu prisutna OBA roditelja iako na sajltu lepo piše: “roditelj” . Kao da smo svi mi okačeni negde i čekamo samo priliku da odemo u policiju na ludu zabavu! Baš sam poludela! Baš.

Policija, odlazak br. 5

Sreda, oko 15h, je zaista trajao tri minuta.

Samo da kažem, odlazak br. 5, u sredu oko 15h, je zaista trajao tri minuta. Naravno, momak koji ovih dana radi na prijemu pasoša, NIJE skenirao dokumenta zbog kojih su nas vratili kad smo išli treći put, jer to (naravno) već postoji u bazi a i u arhivi.

Sve u svemu, idem tamo za dve nedelje (6. put) da mezimčetu podignem pasoš sa kojim, bar koliko ja zna, neće uskoro ići negde, jer je za ovo leto zakasnila za sva takva putovanja.

Epopeja “nova dokumenta” treći put

Taman sam mislila da sam završila sa maltretiranjem u policiji, sa njihovom birokratijom i nesposobnim službenicima (čast retkim izuzecima) kad ono, još jedna priča o ovoj temi.

Taman sam mislila da sam završila sa maltretiranjem u policiji, sa njihovom birokratijom i nesposobnim službenicima (čast retkim izuzecima)  kad ono, još jedna priča o ovoj temi.

Maloletne osobe mogu da predaju zahtev za izradu pasoša samo uz prisustvo oba roditelja. Pošto je naš muški roditelj bio na putu kada je Jelica predavala zahtev za izdavanje lične karte,  čitavu akciju za pasoš smo odložili do daljnjeg tj. danas kada je imala zakazan termin.

Odlazak br.1: Da bi smo izbegli iznenađenja, Jelica je još pre tri nedelje išla u sup da se raspita šta joj je sve potrebno da pripremi od dokumenata. Odgovor je bio: “Samo lična karta, dođi sa roditeljima kad god hoćeš i to je gotovo za 3 minuta ” (kako i piše na sajtu MUP-a Srbije) HA! Tri minuta.

Odlazak br. 2 – Odemo mi juče sa ličnom kartom i naravno uplatom i uletimo u veeliku gužvu (u stvari u standardnu gužvu, kod njih nema malih gužvi), gde nam kažu da ako već imamo termin dođemo tada, zbog gužve.

Odlazak br. 3 – Pošto smo imali nekih obaveza jutros ranije, odemo u sup oko 8 (termin je bio u 8:30) da bi nam onda rekli da treba da donesemo i izvod iz matične knjige rođenih i potvrdu o državljanstvu (skenirane i zadržane u arhivi, prošli put kada je predala sve to za LK) koje niko pomenuno nije ni u prvom ni u drugom odlasku. Lepo mi je došlo da ih sve oteram tamo gde ne treba ili bar na procenu sposobnosti i intreligencije.Koliko može biti komlikovano izvući iz baze podataka/arhive skenove dokumenata ili sama dokumenta?

Odlazak br. 4 – Opština, uzimanje potrebnih dokumenata (jako brzo, kao i uvek kada ja odem tamo, ne znam za ostale ali meni naši matičari uvek izađu u susret, hvala još jedared) i ponovni odlazak u sup. Sada je to već blizu 9h, ali k’o da te neko pita za termin kada ispred kancelarije čekaju ljudi po ko zna koliko dugo. Na ulazu Jelicu vrate kući da se presvuče jer je “neprikladno odevena”. Ruku na srce, imala je šorc (lepo piše na vratima da je zabranjen ulaz neprikladno odevenim osobama – u šorcevima, majicama bez rukava, papučama i sandalama ali to ne smeta njihovim službenicama da budu u majicama bez rukava, ili sa rukavima skroz rasečenim i dubokim izrezom na leđima)  ali ga je imala i u prvom dolasku kada joj niko ništa nije rekao.

Epilog: čekali smo do pola 10, kada počinje pauza, pa nam je ljubezni gospodin koji radi na pasošima predložio da (pošto Jelica ne treba da se fotografiše ni da ostavlja otisak) ako ikako možemo dođemo sutra da ne bi smo čekali, pošto šefica (jedna od retkih efikasnih ljudi tamo) treba tokom pauze za doručak da koristi taj računar i onda ko zna kada ćemo stići na red posle toga, jer je dvoje ljudi bilo ispred nas na redu pa da dođemo sutra između 14 i 15h kada je najmanja gužva. Pošto je muški roditelj žurio u Bgd, gde nije otišao jutros rano kako je trebao baš zbog ovoga, odlučili smo se da čekamo i odlazak br. 5 kada ćemo, valjda, staviti te famozne potpise na zahtev.

Toliko o tri minuta.

Kolege iz informatike

Sistem malo radi a malo ne, zavisi u kojoj kancelariji.

Negde početkom aprila zakažem termin Jelici za predaju dokumenata za čuvenu ličnu kartu.  Znam ja da je bacanje vremena i para uzimanje nove lične karte koja će trajati do godinu dana (jer još uvak nema 16 godina) kad bi u oktobru mogla da izvadi “pravu” koja važi 5 godina, ali kako da promakne leto bez vožnje potencijalnog motora?!?! I malo mi je falilo da svašta sručim u lice službenici koja mi je sve ovo objašnjavala kad je rekla: “Tipično” (kad sam joj odgovorila na, po meni, suvišno pitanje “A zašto hoćete ranije da joj izvadite LK?” – šta koga briga zašto ja hoću šta hoću ) aludirajući valjda na to što ja svom detetu omogućavam neke stvari koje ona ne odobrava. Ili koje joj prave više posla, ne znam tačno.

Elem, sačekamo mi dati termin (juče, 10h) – kažem” m”i jer jedan roditelj mora da ide sa maloletnim detetom. Jelica izađe iz škole, ja sa posla i pravac policija. Kad tamo – ne radi SERVER. Ali su tu “kolege iz informatike” 😛 koje daju sve od sebe da se sistem pokrene. U magnovenju dvosatnog čekanja (jer ako ne sačekamo i odemo, treba da zakažemo novi termin, nego krajem juna…)  načujem da kod koleginice koja radi na pasošima sistem radi!?! Lepo pitam što se tamo ne prebace svi koji čekaju za lične karte ali mi (vrlo stručno 🙂 ) objasne da to ne može tako, već da bi moglo samo ako bi Jelica imala termin za pasoš pa da se tamo sve uradi i tek onda preuzme za LK.  Stvarno je bilo iluzorno da pokušam da joj objasnim da (po mom mišljenju) nije bitno gde uđu podaci u mrežu (bar kod nas na poslu nije, ne znam za komplikovanije sisteme) jer očigledno sve probleme rešavaju pomenute kolege.

Tako sačekasmo “kolege iz informatike” i u 12:15 sve je bilo gotovo. Konačno.

Novi pasoš, agonija koja traje

I traje i traje i traje…

Negde sredinom novembra mi je istekao stari pasoš. I lepo se obavestim o detaljima, pripremim dokumenta, sredim frizuru, nabacim fotku 5x5cm i odem u SUP. I tada mi ponište stari pasoš da ne bih morala da ga nosim sa sobom i zakažu za 16.12. u 9:30h. Tek detaljčić, zbog sporosti procedure promakne mi promotivno skijanje u Italiji u decembru, al’ ajde.

Obzirom da mi nije preostalo ništa drugo, uredno sačekam 16.12. Malo pre pola deset se nacrtam ispred pomenute kancelarije, kad mi referent za pasoše iznenađeno kaže kako ne zna kako je mogla da mi zakaže u pola deset kad joj je tad pauza i da dođem u deset. A da ne bih stajala zaludna, pošalje me po stari pasoš …

I tako, stignem na red negde oko 10:45h. Pregled dokumenata, gledanje u aparat bez treptanja, slika sa sve suzama u oćima od jakog svetla i sve ostalo, otisci prstiju, potpis… I biće sve to gotovo za petanestak dana. Neću da komentarišm osećaj dok sam stajala, čekala i gledala sav onaj narod u tom i sličnim redovima. Ipak, jutros pročitah da ima onih koji su prošli mnogo gore. Nije da mi je lakše zbog toga.