Jun 182015
 

Četvrti dan u Parizu smo rezervisali za posetu Luvru, jednom od najpoznatijih muzeja na Spremna za obilazaksvetu. Znajući da su velike gužve, krenuli smo u obilazak ranije nego prethodnih dana i taj naš trud je nagrađen: red uopšte nije bio dug i posle dvadesetak minuta smo bili ispod piramide – tu su nas čekali mnogobrojni info pultovi, pultovi za iznajmljivanje audio-vodiča, pokretne stepenice i putokazi.

Odmah moram da kažem da ni više poseta ovom velelepnom zdanju nije dovoljno da se približno pojmi umetničko bogatstvo pohranjeno među tim zidovima. Zvanični podaci kažu da je izloženo oko 35.000 predmeta, što je nekih 8% zbirke… Ali, vredi pokušati 😉

Luvr je sam po sebi fenomenalna građevina – svoj život je počeo kao tvrđava za odbranu obala Sene ali se vremenom, sa veličinom i moći Pariza i Francuske i Luvr širio i dobijao današnji oblik. Zato smo prvo obišli najniži sprat, gde smo prošetali pored ostataka te tvrđave iz 1190. – sačuvani su ogromni stubovi i delovi zidova. Na istom nivou su i Egipatska zbirka, bar jedan njen deo, koji smo zatim obišli. Onda smo krenuli dalje, u potragu za skulpturama, slikama, ukrasima, vazama i sličnim umetničkim delima koja će nas zadiviti i preplaviti lepotom.

U obilasku smo proveli nekoliko sati. I nije bilo dovoljno ali ni moguće više od toga – posle nekog vremena, boje i detalji su samo prolazili pored mene, nisam imala više gde da ih smestim.

Kako je nemoguće sve obići a  i opisati, evo ukratko:

Najjači utisak na mene je ostavila blještava galerija Apolon, sva u zlatu, ornamentima, skrivenim i vidljivim značenjima, Krunisanje Napoleonaposvećena ovom božanstvu muške lepote i sunca i važan deo stvaranja imidža Luja XIV kao “kralja Sunca”.

Zatim – Davidova slika “Krunisanje Napoelona” koja bogatstvom detalja, boja i likova ostavlja neizbrisiv utisak. Ogromna je (10x6m) i skroz fantastična.

Tu je i velika galerija  (La Grande Galerie) u kojoj možete da provedete sate, sednete i odmorite i u isto vreme uživate u slikama u svojoj blizini.

Priča o Luvru ne bi bila kompletna da ne pomenem i najpoznatiju sliku na svetu, Mona Lizu. Uprkos svojoj skromnoj veličini neprocenjiva je i neizostavna tačka u obilasku. Mislim da je malo nepravedno prema drugim slikama koje su izložene u istoj prostoriji, jer ona kupi svu pažnju posetilaca, ali to je cena svetske slave.

Posle Luvra, šetali smo, tražili zgodno mesto za predah i/ili ručak (obrattite pažnju na radno vreme kuhinja u restoranima, može da vam se desi da zakasnite – čak i ako je to ko 16h), obišli čuvenu četvrt La Marais i na kraju se uputili ka Monmartru.

Evo i nekih fotografija:

Jun 172015
 

U nedelju nismo preterano žurili da krenemo u obilazak, jer nismo išli zajedno a oboje smo imali dovoljno vremena za planirano. Moj suprug je išao da gleda finale Rolan Garosa, a ja u šetnju gradom, s tim da smo negde do podne mogli da budemo zajedno, ali ne preterano daleko od Monmartra jer su oni odatle kretali na meč.

Pre podne smo iskoristili da doručkujemo i popijemo kafu u čuvenoj pekari Paul – kroasani standardno dobri, štapići sa kačkavaljem takođe, makaruns (macaroons – ne znam kako se prevodi ime ovih kolača) fenomenalni. Puni energije lagano smo se popeli do Monmartra i ušli u katedralu Svetog Srca (ipak mi je lepša spolja). Zatim smo otišli do Muzeja Monmartra gde smo obišli dvorište i baštu sa pogledom na jedan od najstarijih vinograda Monmartra. Lep pogled ali nije jedno od mnogih Pariških “must see” mesta.

Luxemburg parkPosle toga smo krenuli svako svojim putem – moje prvo odredište bio je park Luxemburg, koji je nastao 1612. godine, kada je Meri di Mediči, udovica Henrija IV, kupila hotel Luxemburg i izgradila palatu da je podseća na palatu Piti iz njene rodne Firence. Vrtovi (ili park) su nastali kao deo ovog kompleksa, a deo izgradnje i planiranja pripao je i Žaku Bojsou koji je kreirao i vrtove palate Versaj. Ovde se nalazi i čuvena fontana Mediči, koja je centralni deo kompleksa. Utisak je malo pokvario jak vetar koji je podizao oblake prašine sa pošljunčanih staza.

Deo iz rizniceSledeće odredište – Notr Dam (Notre Dame), katedrala koja meni budi sećanje na Diznijev crtani film “Zvonar Bogorodičine crkve“. Znam da je Igo napisao istoimeni roman (po kome je crtani i snimljen), i to baš da bi podstakao svoje savremenike da pomognu restauraciju katedrale oštećene tokom Francuske revolucije, ali je moja prva asocijacija crtać 😉 Katedrala je moćna, prelepa i pomalo preteća. Nisam mogla da prestanem da gledam sve one bogate ukrase po njoj. Sama činjenica da je svaki ukras rukom isklesan još više je povećala moju fascinaciju. Red za ulaz je bio dug, tako da kasnije nisam mogla da čekam u još dužem redu da bih se popela na vrh. Dovoljno mi je bilo sve ono što sam videla spolja, unutra a naročito u riznici. Katedrala je zaista fenomenalna.

Jedna od građevina od koje sam mnogo očekivala ali mi nije ispunila očekivanja je “La Chapelle” ili “Sveta kapela”. Vitraži su zaista prelepi i oduševljavaju svojom visinom i lepotom, ali mi je lepše izgledala na fotografijama nego uživo. Arhitektura same kapele je zadivljujuća, ali sam (zavedena fotografijama) nekako očekivala da na mene ostavi jači utisak. Ne mogu da kažem da nije lepa ali… Možda i ja nisam bila toliko raspoložena (čekala sam dugo u redu na suncu i nije bilo prijatno),  možda je Notr Dam pobrao svo moje oduševljenje, ko zna. U svakom slučaju i to se dešava.

Dan sam završila na Monmartru, a gde drugo 😉

 

Created with flickr badge.
Jun 132015
 

Svaki grad na svetu ima nešto samo svoje, specifično i različito od drugih gradova, sličnih čak i po položaju ili broju stanovnika. Pariz ima toliko toga da treba mnogo više vremena od pet dana da se sve vidi, upije i zapamti. Ali, ne treba biti neskroman.

Najvažnija mi je bila dobra organizacija i priprema, tako da u istom danu obiđemo sve one tačke koje su fizički blizu. Nekoliko dana (tj. noći) pred polazak sam čitala i zapisivala šta bismo sve mogli da stignemo da vidimo. U samom Parizu nam je od velike pomoći bio prijatelj koji tamo živi i radi, koji nam je na planu grada obeležio znamenitosti koje svakako treba videti. Ja sam tu još nešto dodala, oduzela i krenuli smo u pohod. Na telefon sam, još u Srbiji, instalirala aplikaciju Visit Paris by Metro, kojom sam više nego zadovoljna. Ova aplikacija tačno (i u off-line modu) izračunava kako najbrže ili sa najmanje presedanja stići od tačke A do tačke B, nudi i spisak atrakcija (dakle, ne morate da znate koja je metro stanica pored Luvra npr) i ponešto o svakoj od njih. Odlična aplikacija. Odlična!

Pa da počnemo 😉

Ajfelova kula – u trenutku kada smo rezervisali smeštaj i avionske karte, htela sam da kupim i karte za lift za U podnožju izlazak na vrh. Pošto je prvi slobodan termin bio u vreme kada smo mi već morali biti na aerodromu zbog povratka, odustali smo od pogleda na Pariz sa tornja. Ali zato utisak nije bio slabiji. Štaviše, toranj je fenomenalan tek kada ste u podnožju – svi znamo kako izgleda iz daleka, ali veličina i pojam veličine genijalnosti konstruktora i naučnika koji su pripomogli da se to sve lepo izračuna, napravi i postavi… Bila sam oduševljena.

Dom invalida Kratka šetnja i eto nas pored kompleksa sagrađenog krajem XVII veka kao bolnica za francuske vojnike a sada Vojni muzej i Napoleonova grobnica, zvaničnog naziva L’Hôtel national des Invalides. Impozantno zdanje, na čelu sa kapelom u kojoj je Napoleonova grobnica. Vojni muzej ima bogatu zbirku uniformi iz I i II sv. rata (nisam videla uniformu srpske vojske – ne kažem da je nema, samo da je nisam videla…), oružja, čak i automobila, topova… Svakako mesto koje treba posetiti. Na mene je, naravno, najveći utisak ostavila kapela, koja se vidi izdaleka i stvarno je prelepa.

Nastavili smo pohod – preko Sene mostom Aleksandra III i dalje do muzeja Orsej. Arhitektura pre umetnosti i moje oduševljenje samim zdanjem – nekadašnja zgrada železničke stanice napravljene za Svetsku izložbu 1900, pretvorena je u velelepni muzej. Ima mnogo toga lepog da se vidi, ali je opet moj najjači utisak bila zgrada.

Posle posete Orseju, nastavili smo šetnju – čuvena avenija Šanz Elize (Champs-Élysées) u prvom delu kao park i Pogled sa Trijumfalne kapijesajam a u drugom prodavnice, prodavnice, prodavnice…. I sve tako do Trga Zvezde (Place de l’Étoile tj. Trga Šarla de Gola). Tamo je Trijumfalna kapija, redovi za ulaznice i prilično naporno penjanje do vrha. Ali je zato pogled na Pariz, sam trg i dvanaest radijalnih avenija koje se pružaju od Trga, fenomenalan.

Ako ste mislili da se tu naš dan završio – nije 🙂 Umorni i pomalo gladni, vratili smo se do Ajfelove kule, prošetali malo i kako nisam bila raspoležena da jedem s’ nogu, odbrali brodić za krstarenje Senom. Takav predah mi je baš bio potreban i uživala sam, što u krajoliku što u podacima koje su vodiči navodili: na Seni ima 36 mostova, mi smo prošli ispod 22, videli smo sve značajnije građevine koje su u blizini pa i zgradu po kojoj je napravljena Bela kuća u Vašingtonu, duplikat vatre koju drži Statua Slobode u NY, prošli ispod fenomenalnog mosta Aleksandra trećeg, videli vrhove Notr Dama…

Tek je tada naš obilazak za taj dan bio gotov. Vratili smo se na Monmartr, okrepili se u simpatičnom restoranu u kome radi devojka iz Beograda dok studira pravo u Parizu, malo razgovarali sa njom i čekali kraj dana, uz društvo i vino 😀

 

Created with flickr badge.
Jun 102015
 

Pariz je svakodnevno cilj nekih devedeset hiljada posetilaca, što na godišnjem nivou čini skoro 33 milona. Ovih dana sam i ja bila jedna od njih 😀 i imala sreću i mogućnost da tamo ostanem skoro pet celih dana. Kompletan put je bio u našoj organizaciji, bez agencija i drugih posrednika.

Hotel Klermon (ili kako se već čita) spolja ne deluje nimalo obećavajuće i kada se na to doda mali, mračni hol i uske, spiralne stepenice, svetla soba koja nas je dočekala na trećem spratu je bila prijatno iznenađenje. Nije valjalo to što smo na  groznih 34°C očekivali klima-uređaj. Međutim, soba je prostrana (zbog neke gužve dobili smo trokrevetnu umesto dvokrevetne), kupatilo čisto a noći hladne, pa klima uređaj i nije potreban. Jedine dve zamerke su to što nam je soba bila na poslednjem spratu i što je orman jako mali, ali snašli smo se 😉 Mesto je odlično a kraj siguran, što je isto jako važno u ovoj evropskoj metropoli. Doduše, ne znam kako je i kada hotel dobio ime “Grand” kad ima samo 6 soba, ali ne treba biti sitničav 😀

Prvog dana smo zbog puta obilazak počeli tek negde posle podne i to od Monmartra u čijoj je blizini naš hotel. MonmartrPoznatu umetničku četvrt, jedino uzvišenje u Parizu, krasi prelepa bazilika Svetog srca, posvećena srcu Isusa Hrista, napravljena po ugledu na Aja Sofiju i crkvu Sv. Marka u Veneciji – u podnožju ovog bisera rimsko-vizantijskog stila nalazi se ogroman plato sa kog se pruža prel pogled na Pariz. U svako doba dana tu je mnogo ljubopitljivih turista koji uživaju u pogledu.

Hotel de Ville Sledeća destinacija – metro i kupovina karte za metro, baš za posetioce. Zatim, odlazak na Trg Republike, šetnja niz ulicu Hrama (Rue du Temple) do gradske skupštine (Hotel de Ville) onda opet metro do trga Bastilja na kojem je, umesto ozloglašenog zatvora Bastilja, srušenog u Francuskoj revoluciji, izgrađen spomenik Julu u znak sećanja na Julsku revoluciju 1830.

Evo još fotografija napravljenih prvog dana:

Created with flickr badge.

U Parizu je, bar u junu, dan jako dug, smrkava se tek negde oko 22h. Možda je to razlog zbog koga ga zovu gradom svetlosti a možda jer je i noću magičan, sa svim svojim zgradama bogato osvetljenim, na čelu sa Ajfelovom kulom.

~ nastavak sledi ~

Jan 132015
 

Igrom slučaja saznali smo za vrlo povoljan aranžman (last minute!) za Istanbul, od 30. decembra do 2. januara. Avionski prevoz, noćenje sa doručkom. I sve to za nešto malo više od 200€ po osobi. Bez nekog udubljivanja, jer smo imali vrlo malo vremena da odlučimo, uplatili smo aranžman i tek naknadno krenemo u planiranje puta. Ispostavilo se da su brzina odluke i nedovoljno vremena za proveru, bez obzira na povoljnu cenu, imali više nedostataka.

Plan je bio ovakav – u najgorem slučaju stižemo u hotel u 18h, brzinsko osvežavanje i odmah na ulice Carigrada. Sutradan – Dolmabahče palata, sa sve krstarenjem Bosforom, onda uveče nasumični izbor mesta gde ćemo dočekati Novu godinu. Trećeg dana trg Sultanahmet i još ponešto šta stignemo uz put. Četvrtog dana, lagana prepodnevna šetnja i spremanje za avion. Pošto sam već bila u Istanbulu, podrazumevalo se da ću biti zvanični vodič i planer posete 😉 I ne, nisam se proslavila 🙁

Noć na Bosforu Međutim, naš hotel (čak sam i zaboravila kako se zove) je duboko u azijskom delu Istanbula – skoro 30km od Taksima, tako da su nam transferi (čime god, taksijem, metroom…) odnosili prilično vremena. Već smo od aerodroma do hotela to iskusili, jer nas je pored udaljenosti, uhvatila i večernja gužva na mostu, pa u hotel stigosmo malo pre 21h. Imali smo vremena da se presvučemo, nađemo metro stanicu i odemo skoro do Bosfora, večeramo, malo prošetamo, nađemo neki kafić gde možemo da sednemo i to je to za prvo veče.

Drugo – vremenske prognoze su bile apsolutno netačne. Umesto očekivanih 8-9°C sačekalo nas je jedva 1°C i to sa vetrom, kišom i snegom. Osim u hotelskim sobama, retko gde da je postojalo ikakvo grejanje, tako da je i sklanjanje sa kiše i vetra u restorane ili kafiće bilo prilično bez efekta. Svuda nam je bilo hladno.

Zbog očekivano toplijih dana, unapred smo uplatili celodnevnu turu obilaska Istanbula, najviše zbog obilaska Dolmabahče palate u kojoj ranije nisu bile dozvoljene individualne posete. Iako sam prethodnog puta bila jako zadovoljna agencijom Plan Tours, sada su skroz podbacili. Kao prvo, predugo je trajalo okupljanje putnika. Iz nekog razloga tri puta smo prelazili Galata most pre početka obilaska, tako da smo Bosfor kroz kapiju Dolmabahče palatepotpuno bez potrebe sedeli u autobusu više od dva sata. Kiša se dodatno potrudila da nam uništi i ono malo dobrog raspoloženja koje smo grčevito čuvali. Drugo, promenili su raspored obilaska, tako da su prelazak mosta koji spaja Evropu i Aziju (koji smo mi već prešli tog jutra) ostavili za sam kraj ture, a kako me moji saputnici nisu poslušali da iz Dolmabahče palate sami krenemo ka Taksimu, morali smo da potrošimo još tri sata na prelazak i povratak u evropski deo.  U to doba godine gužve na mostu su jezive i umesto uživanja u pogledu, prelazak mosta je blaga noćna mora.

Samo krstarenje Bosforom bilo je potpuno razočarenje. Vodič se dobrano trudio da nas što pre otkači vrlo šturim i  prilično nejasnim rečenicama. Iz unutrašnjosti broda, jer se zbog kiše nije moglo na palubu, nije se videlo mnogo toga. Obilazak Dolmabahče palate takođe brzinski, sa vrlo malo informacija i propratnih objašnjenja. Da već nisam bila tu, bila bih jako razočarana. Da ne pominjem činjenicu da su sada dozvoljene pojedinačne posete palati! Katastrofa!

Veče smo proveli u kafiću u ulici Ištiklal. Muzika je bila baš fina, za divno čudo bilo je toplo, društvo odabrano ali prilično umorno od celodnevne turističke ture. Dočekali smo i Novu 2015. godinu, uhvatili taksi i oko dva po ponoći bili u minijaturnoj sobi.

Sutradan je na redu bio obilazak Sultanahmeta, Plave džamije, Aja Sofije, Rimske bazilike, Kapali čarpije… Elem, redovi su u ovo doba godine ogromni. Verujem da svi oni koji vole da putuju tokom praznika kreću u pohod pa je čekanje nešto što treba prihvatiti kao deo paketa. Sve smo obišli, ali opet na brzinu, jer se dugo čeka, dan je kratak, treba malo i odmoriti, predahnuti, ručati, kupiti suvenire…

Poslednjeg dana smo, opet zbog transfera, imali slobodnog vremena samo do podne – opet nedovoljno za bilo kakvu akciju, zbog dela grada u kome je hotel.

Sve u svemu – nikakva lokacija hotela, loše vreme, beskorisni vodiči i gužve skoro da su doveli do toga da mi ova poseta potpuno pomrači utiske iz 2008.

 

Created with flickr badge.