Neko bi se upitao šta zajedničko imaju Valensija Moto GP i trka Otvoreno do mora. Verovali ili ne, isti datum održavanja 🙂 Kada smo odlučili da idemo sa prijateljima u Valensiju, znajući da će njih troje dosta vremena provoditi na stazi Ricardo Tormo, morala sam da pronađem zabavu za sebe 🙂 Dve moje drugarice su, čuvši za predstojeće putovanje pitale da li planiram da trčim u Valensiji i eto ideje! Srećom, istog datuma kada i MotoGP trka održavala se i trka na 7 ili 15 km. Prijavila sam se za onu od 15 i nastavila sa pripremama.
Uspela sam da nam nađem povoljne avio karte i dobar hotel, blizu Grada umetnosti i nauke što je jedno od omiljenih mi mesta u Valensiji. Trebali smo da provedemo četiri dana u Valensiji i nadala sam se da ću uživati u svakom od njih. Kada smo stigli bilo je oblačno i nekako sveže ali je tokom dana temperatura rasla a oblaci se razilazili tako da su svi sledeći dani bili prelepi. Organizacija trke MotoGP je bila besprekorna, kako su moji saputnici već posle prvih treninga koje su odgledali ustanovili, grad je bio spreman da pokaže svoje najbolje delove i uživanje je moglo da počne. 
Prvi dan, petak, smo proveli u pomenutom Gradu umetnosti i nauke – ceo kompleks mi se mnogo dopada i imam utisak da bih mogla da sedim i samo gledam u Hemisferik satima. Pritom obožavam i Okeanografik i uživam da posmatram sve vrste unutra. Posle obilaska smo šetali, upoznavali grad, metro stance i okolinu. U subotu, posle doručka i lagane kafe su njih troje otišli da gledaju treninge i šta god već van grada a ja sam išla da pokupim broj, majicu i sve ostalo za sutrašnju trku. Svaki dan je bio topliji nego prethodni, što mi nije odgovaralo zbog trčanja, čak sam se u nedelju, kada je bilo hladnjikavo ujutru ponadala da će tako ostati do kraja dana. Ali nije. I bilo je malo čudno – na suncu je bilo pretoplo a u hladu ste komotno mogli biti u debljoj jesenjoj jakni i da vam ne bude vruće.
Ja sam iz hotela krenula pre svih, jer je trka počinjala u 9, u talasima. Trebali smo da trčimo jedan veliki krug po centralnim valensijanskim ulicama (staza je prolazila blizu našeg hotela 🙂 ) Organizacija je bila dobra, bilo je prilično trkača, stanice za vodu su bile ravnomerno postavljene dok su čistači išli malo iza najsporijih trkača i sve kupili i ostavljali ulice besprekornim. Istrčala sam trku ali sa jako lošim rezultatom, pretpostavljam zbog vrućine. Iako znam da je najvažnije bilo to što sam je završila bez povreda ili bilo kakvih zdravstvenih tegoba, trebaće mi malo vremena da se sa tim i pomirim. Od sada – kada je temperatura viša od 15°C ne trčim više od 10km!
Posle trke, koja se završavala na obali, sam se neko vreme odmarala i istezala na plaži i posle se prošetala (2-3 km) do hotela. Kasnije sam izašla na kafu i čekala društvo.
Moto GP trka je bila poslednja u sezoni 2020/2021 ali i poslednja u karijeri Valentina Rosija, pa je zbog toga bila važna i jedinstvena. Rosi nije napravio nikakvo iznenađenje za kraj ali je trka, kažu, bila dobra za gledanje uz odličnu organiizaciju svega na stazi. Ostatak dana smo šetali, bolje reći, lutali i posle večere se uputili u hotel da se pakujemo za povratak. Biti u Valensiji bilo je veliko uživanje.
