Tokom zime, možda još u januaru, dogovorili smo (i uplatili) letovanje sa velikim društvom. I to, ni manje ni više u Čanju 🙂 Nije da je to moje omiljeno mesto na crnogorskom primorju već je to bio jedan od hotela u kome smo mogli naći dovoljno mesta za sve nas. Od 15. do 20. avgusta, hotel “Biserna obala”. Pardon, RESORT 😀 

Da zabava bude bolja, dogovorili smo polazak za par dana ranije, u petak 12. avgusta i to motorima – nas četvoro koji će ostati na moru i njih dvojica koji će se vratiti nazad u ponedeljak. Polazak, 10 sati, prva stanica Raška, krajnje odredište za taj dan Skoplje. Napolju toplo ali sa nagoveštajima kiše kojoj idemo u susret. To nas ne sprečava da pravimo pauzu (iako je pametnije bilo da je ne pravimo) odmah po ulazu na Kosovo (da, da, nalepnice na tablice ali svi, od policije do cariika preljubazni). Ručak i cupkanje u mestu onih koji nisu bili za pauzu (uključujući i mene) i nastavismo dalje. Do Lipljana. Tu nas je uhvatila kiša i primorala ne pauzu od više od sat vremena. Ni tada nije prestala već se samo malo smanjila, dovoljno da obučemo kišna odela i krenemo dalje. U međuvremenu promena plana – ipak idemo skroz do Ohrida, uz nadu da kiša neće da se nastavi, kao što i nije. Stigli smo negde oko pola 9, našli smeštaj i naš odmor je počeo. 

Subotu smo proveli u oblačnom Ohridu, sklanjajući se od povremne kiše i uglavnom u šetnji jer je bilo sveže za plažu i plivanje. Nastavak puta planiran za nedelju – cilj Drač. Ali, kako se to često nama dešava, pred sam polazak nam dotadašnji stanodavac predloži drugo mesto na albanskoj obali, umesto Drača. I eto nas u Šengđinu (zvuči kao da je u Kini ali ipak nije) posle putovanja kao po jajima zbog sitne kiše koja je počinjala i prestajala tokom celog puta.

 Šengđin na prvi pogled izgleda kao bilo koje mesto na italijanskoj obali – hotel do hotela, peščane plaže, plitko more, odlična kafa – razlika je samo u strukturi gostiju i cenama. Albanski lek ima istu vrednost kao naš dinar, što nas je poštedelo preračunavanja. Uveče smo, prema preporuci ljubazne recepcionerke hotela Alba u kome smo prespavali, išli na večeru u odličan restoran sa morskom hranom Detari. Sve što smo pojeli (hobotnica, morski plodovi, rižoto sa morskim plodovima) je bilo odlično, o-dli-čno. A kada to dolazi od nekog ko nije ljubitelj ove vrste hrane, znači da je bilo izvrsno. 

Ponedeljak je bio termin za odlazak do Čanja i razdvajanje naše putničke družine. Dogovorena stanica Skadar, doručak, a zatim dalje ka Crnoj Gori. Doručak se pretvorio u kafu jer još uvek nije radila kuhinja. Svakako smo se još malo družile, spremili i nastavili svako na svoju stranu – Dejan i Kiza u Aranđelovac, Moca, drugi Dejan, moj suprug i ja dalje ka Čanju, odnosno Budvi. Za kraj zajedničkog putovanja, zajednička fotografija vozača motora. Ja, ubogi saputnik, sam sa ove strane fotoaparata 😀