Skijanje u Bugarskoj smo planirali još davnih godina zbog odličnih iskustava prijatelja koji su već bili tamo ali se prilika da to i ostvarimo pojavila tek ove godine – snega je bilo malo na drugim mestima koja smo razmatrali pa smo odlučili da idemo tamo kad već kažu da je snega preko 150 cm 😉 Borovec je na sat vremena vožnje od Sofije, glavnog grada Bugarske (i aerodroma što može da bude važno onima koji tako putuju), što je oko 430 km od mog rodnog mesta (475 km od Beograda) i naše putovanje uopšte nije bilo naporno. Autoput je skoro skroz do Sofije a posle toga ima još pedesetak kilometara do ovog skijališta na planini Rila. Rila je najviša planina Balkanskog poluostrva, divlja, prelepa, pokrivena borovim šumama, sa sedam veličanstvenih jezera, odlična za šetnje, penjanje i naravno skijanje.
Moja očekivanja nisu bila baš velika – na internetu može da se pročita da ovaj ski centar ima 12 ski liftova, što i nije neka zavidna brojka i 58 km staza, što je dvadesetak km više od Kopaonika, znači ništa naročito. Pored toga, hotel Flora koji su nam preporučili u agenciji Odeon (pošto smo se jako, jako kasno opredelili za ovu destinaciju nije bilo mnogo slobodnih mesta) nije imao neke sjajne ocene na sajtu Booking.com (ja više volim kad su ocene 8.5 i više) i posle prošlogodišnjeg skijanja u Austriji bila sam spremna da se razočaram. Ipak (srećom, u ovoj priči postoji veliko IPAK) Borovec je120 godina star ski centar, doduše sa starom infrastrukturom (stari ski liftovi bez grejanja sedišta ili kupola od pleksigasa, nekoliko tanjira…) ali sam bila prijatno iznenađena. Na prvi pogled hotel je bio skroz ok, ali sam vremenom ustanovila da je na odličnom mestu, da je usluga baš dobra, sobe tople i uredne, hrana odlična… ma baš sam bila zadovoljna. Početna stanica gondole se nalazi na nekih 200 m od hotela i kada ima dovoljno snega, taj put se vrlo lako pređe na skijama. Skijalište je odlično i postoje dva fizički odvojena dela: deo iznad hotela “Rila” (lift “Martinovi Baraki” i istoimena staza sa tri kraka) i deo gde ide gondola na visinu od skoro 2.400m. Skijaški dan traje od 8.30 do 16.30 i ima dovoljno staza za biranje kao i mesta za pauzu i odmor. Staze su široke i duge, odlično pripremljene, malo teže nego kod nas, pa ćete na crvenoj stazi sigurno imati nekoliko “crnih” delova. Najviše skijaša skija sasvim dobro ili su oni lošiji na blagim stazama a moram da primetim da su borderi baš, baš dobri. Još jedna fina stvar vezana za ovaj ski centar je da ima sopstvenu aplikaciju (AppStore, Google Play) koja je prilično tačna i od pomoći.
Divlja kakva je sa najvišim vrhom Musala (2.925 m) i skijanjem na 2.385 m gde je krajnja stanica godnole, planina Rila može da bude vrlo prevrtljiva što se vremena tiče, naročito vetar može da poremeti planove – od šest dana skijanja dva dana je duvao vetar dovoljno jako da gondola ne radi – prvog takvog dana smo išli iznad hotela Rila na skijanje ali smo već oko podne zbog gužve, vlažnog snega na stazama i snega pomešanog sa kišom koji je jako padao, otišli u hotel i ostatak dana proveli tamo, što na bazenu, što pored njega. Drugog takvog dana smo taksijem otišli do ski lifta Jastrebec ekspres (koji ide do malo ispod gornje stanice gondole) i tamo skijali, uprkos velikoj gužni na liftu koja je trajala negde do podne a onda kao da su svi nestali 🙂 . Ili su skijali sa poludnevnim ski-pasom ili su otišli zbog gužve, uglavnom posle pola jedan i staze i ski liftovi su bili skoro prazni i super smo skijali, uprkos činjenici da je najviši deo planine bio zatvoren. Sve u svemu, odnos cene i onoga što se dobije zauzvrat je odličan.
Sve u svemu, stvarno odlično skijanje – jedno od najboljih. A da bar malo dočaram, evo i fotografija:
