Prva vožnja u novoj sezoni

Moja prva vožnja ove sezone nije bila baš nešto fascinantna ali svakako vrlo upečatljiva. Išlo je nas šestoro (sa 5 motora) i pošto je jedan od članova družine imao dogovorenih obaveza u Aranđelovcu u 18h, morala je to da bude relativno kratka vožnja pa nam je cilj bio Kopaonik.

Krenuli smo oko 10h. Pri samom polasku, motor je počeo da štuca i trza. Pretpostavili smo da je to rezultat pranja posle prethodne  vožnje i da će vremenom da se osuši i proradi kako treba. Klimavo (uz trzanje) do Kragujevca uz pitanje da li se vratiti ili nastaviti dalje – ipak krećemo dalje, do mesta Balosava gde postoji moto-servis. Međutim, nedelja je i servis ne radi.

Idemo dalje, lagano, sve u nadi da će biti bolje. Idemo ka Kraljevu, i u selu Stubal, pitamo za ikakvu mogućnost popravke motora. Tada smo drugare poslali dalje, da ih  ne usporavamo a mi krenuli dalje u avanturu. Prvo smo u tom selu sa ljubaznim domaćinima (koje smo sa puta pitali za pomoć a oni nas zadržali dok dođu do informacija) sve dok oni nisu našli jednog majstora raspoloženog da pogleda motor. I to posle ko zna koliko poziva i novih brojeva i kojekakvih kombinacija. Majstor Aco 😉 bio je tog trenutka u Kraljevu, pa smo mi krenuli ka Vrnjačkoj banji, gde je bio još jedan koji bi možda radio nedeljom.

U Vrnjačkoj banji smo popili piće, dok smo čekali majstora, koji je na kraju javio da mu je nestalo goriva i da ko zna kad stiže u banju. Onda smo krenuli ka majstoru Aci, više se i ne sećam u kom selu je on, koji je golobradi momak od dvadesetak godina, sa velikom željom da se zaista bavi motorima. Već do tada smo znali da jedino što može da uradi, bez trošenja mnogo vremena i truda je da pogleda svećice i karburatore, što je i uradio. Zadržali smo se sigurno sat vremena i krenuli nazad ka Kragujevcu pa kući. Motor nije radio ništa bolje. Cimanje i trzanje i negde blizu Kragujevca, na delu puta gde nema ni hlada ni drveta a da ne pominjem ikakve tragove civilizacije, motor je stao. Samo što smo ga pomerili na neki ispust pored puta, pored nas su prošli naši drugari koji su se vraćali iz Jošaničke banje. Zaustavili smo ih i onda u akciju povratka da benzinske pumpe da proverimo da li je nestalo goriva u motoru. I tako dva puta, pošto Jamaha neće ni da mrdne dok se ne sipa7-8l u rezervoar. Nekako krenusmo dalje, do kafane “Ko to tamo peva” u selu Ribeš, na klopu i piće. Klopa onako, ali  daj šta daš posle celog dana cimanja po putu. Posle toga, kroz Kragujevac pa do kuće. Od silnog cimanja sam bila umorna kao da sam prešla peške tih tristotinak kilometara.