Na kraju prošle školske godine moji klinci su imali “obezbeđene” udžbenike za ovu jesen. Kada je letnji raspust prošao i oni se, kao, probudili ustanovili smo sledeće: Čeda nema udžbenik za geografiju (iz čega li je Jelica učila, pošto on godinama već nasleđuje njene knjige, nemamo pojma a ni ona ) a udžbenik hemije izdat 2008. je za 30% obimniji od Čedinog izdatog 2006. Da ne pominjem koliko udžbenika nedostaje Jelici iako ih je kupila “sve”, naravno polovne, od iste devojke kao i za prošlu godinu.
Ranije sam problem udžbenika rešavala tako što bih u junu, odmah po završetku školske godine, 
napravila spisak udžbenika za sledeći Jelicin razred, prosledila bratu koji radi blizu velike knjižere Zavoda za udžbenike i već u julu su knjige bile u radnom stolu.
Obzirom da znam kakve su sada gužve u knjižarama Zavoda za udžbenike, ja odlučim da sve lepo naručim preko interneta. I tako i bi. Još 5. septembra!!! Onda sam zvala jedan od telefona Zavoda, ljubazna teta mi dala tri broja koja treba da zovem, jedva dobijem neku drugu tetu na jednom od njih, koja mi kaže da je direktan telefon 011/30-51-950 (jedan od pomenuta tri) ali taj broj je ili zauzet ili se niko ne javlja. Ako mi ne verujete, probajte i ako se neko slučajno javi, pitajte šta bi sa mojom porudžbinom 😀
Leave a Reply