Ima tako nekih knjiga koje mi mesecima (neke i godinama) prelaze preko ruku a da se ne zapitam šta se nalazi među tim koricama, sve dok se ne pojavi neki “okidač”. Tako je bilo i sa romanom “Audicija” koji je napisao Rju Murakami sve do razgovora sa drugaricom koja ga je upravo pročitala, posle čega krenem i ja u taj poduhvat.
Rju Murakami piše odlično – sviđaju mi se rečenice, opisi a najviše mi se sviđa što radnja teče glatko, nema zapinjanja, nema nedoumica, nema onih stanki kada danima “tražim vreme” da nastavim čitanje. Dakle, čita se brzo, u dahu. Iako je već na samom početku nagovestio moguć (krvavi) kraj, do samog raspleta ne znate kakav će taj kraj zaista i biti.
Romani ovog sjajnog pisca najčešće nisu preobimni, tako da se čitaju brzo – dakle, svaka preporuka za prijatno popodne/veče, naravno ako volite uzbudljive romane sa dahom horora 😉
