E, što sam se malopre iznervirala…
Dolazi koleginica iz dečijeg dispanzera, gde je posle pregleda spec. ORL, njenoj ćerki (dete je školskog uzrasta, dakle kategorija dece čije bi lečenje trebalo da pokriva zdravstveno osiguranje ili bar nekim većim delom) prepisano 5 injekcija longacepha koji se kupuje. To košta nekih 4.000 din i nije uopšte malo, naročito kada se zna da nama (opet) kasne plate, ovoga puta tri dela (poslednji put smo primili novac sredinom februara). Plus 4 komada Lemon-solu (urbazon) koji je, ne znam zašto, prepisan detetu sa jakom upalom grla a najčešće se daje osobama koje imaju problema sa disanjem, i još po nešto. Total 5.100 RSD.
I šta bi bilo da ona nije imala da plati? Da li bi išla ponovo kod lekara i tražila neki drugi lek, koji možda ne bi imao nikakvog efekta? Ili…? I šta uopšte rade ljudi koji nemaju novac za lečenje dece, naročito kada je neka teža bolest u pitanju? I zbog čega se svima nama odbija od plate neki procenat za zdravstveno i socijalno osiguranje, zbog jedne bočice Febriceta, amoksicilina i sličnih, inače prilično jeftinih lekova u odnosu na druge?
Kad moja ćerka dobije od svog lekara u Kragujevcu (Zoran Simonović spec. pedijatar i alergolog) npr. Hemomycin, ja sa tim receptom u kragujevačkim državnim apotekama dobijem lek uz neko sitno učešće. Pregled sam platila lekaru, on ima ugovor sa Apotekarskom ustanovom i gotova stvar a ne ovako, plaćaš a ne dobijaš skoro ništa.
Još samo da pomenem da su mojoj deci, lekari iz DD, kada su poslednjih par puta bili nešto bolesni obavezno prepisivali Amoksicilin. Valjda je najjeftiniji, ima ga u apotekama i treba potrošiti zalihe.
Been there, done that. Još pre pet godina. Oduvek se plaćao Longacef, ne brini, zvala sam sve redom, do ministarstva za zdravstvo 🙂 To spada u onu grupu lekova koja ima svoju (lošiju) zamenu sa spiska besplatnih, pa ko hoće ovu (efektniju) zamenu, taj mora i da plati.
Uglavnom, lekarima je jasno kao dan da je Longacef superioran, posebno ako je reč o određenim velikim infekcijama, pa ga preporučuju kao lek prvog izbora.
I, kad će proleće na tvom blogu? 😉
Stara priča u siromašnima (a bogami i u bogatim) zemljama – nesrazmera između cene lekova/usluga/pomagala i količine para koja se odvaja za zdravstvo.
Trenutni procentat za zdravstvo je 6.5% x 2 = 13% od bruto zarade.
Sad, to izgleda puno; na prosečnu platu to izađe solidnih 5300 dinara.
Samo izgleda; prebroj sve zaposlene u Srbiji, pa oduzmi sve one koji rade na crno, pa oduzmi sve one kojima firme ne uplaćuju poreze i doprinose, pa da na to dodaj i broj izdržavanih lica i da vidiš kako se prosečna cifra “po glavi” smanjuje.
Od te cifre treba platiti plate svim lekarima i medicinskom osoblju; treba renovirati zgrade, nabavljati veoma skupe instrumente i još skuplje lekove; tretmani nekim lekovima mogu da koštaju državnu kasu i 10-tak hiljada evra mesečno.
Zato se uvode A, B, C, D liste za lekove i pokušava se da se nađe način da se jaz između potreba i mogućnosti ublaži, što naravno nije uvek moguće.
Rešenje? Pa, nema rešenja. Samo težnja da se prestane sa glupostima, i okrene se ka pravim stvarima – razvoju cele države i ekonomije kao glavnog stuba.
A to se sa trenutnom/budućom vladajućom garniturom istih likova čini kao čista utopija …
I, kad će proleće na tvom blogu? 😉
Stiže, stiže, ali je krenulo vozom, pa to malo duže traje 😉
Pozdrav svima!
S’ obzirom da radim u državnoj apoteci, upoznat sam sa situacijom oko plaćanja lekova kada su u pitanju sve kategorije stanovništva, pa i deca.
Kada lekar prepiše lek za dete, u gornjoj trećini recepta (onog sa bar-kodom, ne računamo one “plave” koje ne pokriva Fond) sa desne strane kao osnov oslobadjanja od PARTICIPACIJE za decu je šifra 511. To nama u apotekama govori da Fond pokriva odredjene troškove odredjene terapije kod dece i mi na osnovu toga (ne) naplaćujemo lekove (od sirupa se jedino naplaćuje Pressing 101 din).
Pojedini jaaaaako skupi lekovi (npr. Singulair) su kod dece do 18 godina oslobodjeni učešća i ne plaćaju se uopšte. Drugo je pitanje opravdanosti odredjenih terapija kod dece i toliko uvodjenje udarnih antibiotika, pa i onih koji bi trebalo biti rezervni, u terapiju svakojakih bolesti, pa čak i virusnih infekcija (kod kojih antibiotici uopšte ne pomažu, samo štete). Ali, to je već priča o pojedinim lekarima u koju ne bih da zalazim…
Ali, činjenica je da je poenta priče u Dejanovom zaključku…Potrebne su korenite promene u glavama ljudi, da se radi i da svako dobro obavlja svoj posao. Ipak su deca u pitanju.
Da jako skupi lekovi,ali kad se mora,mora…! Sta je zamena za longacef?
moja bebica ima 5 mes. i ima eserihiju… dali ima longacep da se kupuje,u apoteku i koliko kosta 1 inekcija? on najmanje treba da primi 5, dali moze kod privatnika da primi longacep? i koliko bi mene tacno iznela cena….? da ne idemo u bolnicu.. 5 dana????? jer on ima sad 100000 u urinu bakteriju?
longacep kosta 450 din. 1 inekcija…. u apoteci, moze da, da neko ko zna da daje inekcije,ja sam malo pre saznala, a da nebi ostali u bol. mi ce mo da primimo,pa ce nakraju kad isprimi 5 inekcija da damo urin. ” dok mi ti odgovoris na pitanje pasce sneg”! sama sam dosla do odgovora! neznam zasto ste onda otvarali taj sajt kad vam mnogo treba vremena da odgovorite na pitane!!!!!!!!!!!!!
Poštovana Sanja,
Sajt sam otvorila zbog ličnih razloga koje neću nikome, pa ni Vama da objašnjavam.
Kakav god da je, ovaj sajt nije medicinski, niti sam ja lekar. Ukoliko imate ikakvih pitanja vezanih za zdravlje deteta moj Vam je savet da se obratite pedijatru. Čak i da sam ranije videla pitanja, a nisam, zaista ne provodim svo slobodno vreme za računarom, moj odgovor bi bio isti – pitajte lekara, naročito kada su antibiotici i bebe u pitanju.