Ima(te) li u vašem gradu vašar? Ono kada već dan ranije zatvore jednu od tri najvažnije ulice u gradu (da, da, onu u kojoj je Dom zdravlja sa pripadajućim službama), pa počnu da dolaze svi oni koji postavljaju tezge, ređaju robu i pripremaju se za višesatno stajanje i/ili sedenje na vrućini uz potrebno raspoloženje za komunikaciju sa kupcima? Kada nema mesta za prolaz dok o parkiranju može samo da se sanja i kada u celom gradu ključa kao u loncu? I kada po definiciji, u vreme najveće gužve, oko 5-6 po podne, padne kišetina koja ne da rastera kupce, nego i prodavce natera da se evakuišu pod prvi slobodan najlon ili šator?
Foto: J. Milovanović
Aranđelovac dva puta u toku leta ima vašar – 26. jula kada je od pre (dva)desetak godina i Dan Opštine (Sv. Aranđel kako se ovde kod nas kaže tj. Sv. Arhangel Gavril) i 28. avgusta (Velika Gospojina) i tada smo tu svi mi koji nismo mogli da pobegnemo iz grada plus svi oni koji dolaze samo o velikim praznicima i vođeni nekim velikim poslom (ili mukom).
Sjate se tu ljudi iz cele opštine (i šire) da prošetaju između nameštaja sveže istovarenog iz kamiona, pa između tezgi natrpanih svakojakom robom, da virnu, pipnu i odmere sve ono što im se učini interesantnim; da obnove kućni tekstil, opremu (varjače, kašike za med, tučkove za meso i svu ostalu priručnu drvenariju) i sitnurije razne: pamučne majice, čarape i veš, kozmetiku, đinđuve a na ovom avgustovskom vašaru se šareni svakojaki školski pribor. Ima tu džinsa, pamuka pa i prsluka i druge “vojničke” opreme, u onom maskirnom dezenu, kako drug(OJ)ačije, obuće i koječega. I tu nije kraj.
Vašar ne bi bio vašar bez ringišpila, autića i sličnih zanimacija, šarenih bombona, lizalica, pljeskavica, šatri sa muzikom, pićem i pečenjem. Ori se iz nemuzikalnih grla kanonada pogrešnih tonova, ali je važno da je “živo, živo” i da traje do nekog doba noći.
Kako je svima onima koji žive u zgradama tik uz pomenutu ulicu (gospodskog imena Kralja Petra I) ili na brdima koja se na ulicu naslanjaju i u svim onim delovima gde se muzika i graja prenose nekim čudnim putevima odjeka, ne znam. Znam da sam bila juče posle celih 14 godina i da ću verovatno opet napraviti sličnu pauzu 😉