Nedelja, dan za vožnju motorom, sve dok ovo produženo leto dozvoljava 🙂 Polazak oko podne, skup na pumpi – pet motora i šest putnika 😉 Za početak – malo na zapad, preko Bukulje i Garaša pa dalje ka Valjevu, gde nas navede put ili dok neko ne da neki konstruktivan predlog 🙂
Dan savršen, temperatura oko 25°C, bez vetra i oblaka. Bukulja, prelepa i tiha, verovatno najlepša baš sada, u jesen. Garaško jezero kao svaka velika voda, prijatno za oko i prolazak pored. Putevi šumadijski krivudavi, presecaju njive, šume i livade. Lepota. Išli smo ka Rajačkim livadama (nekad ću valjda otići na čuvenu Kosidbu, što odavno priželjkujem) i zaustavili se na kratko na jednoj od visoravni. Pogled fantastičan – ko zna koje se sve planine odatle vide (slabo stojim sa “prepoznaj okolni reljef” geografijom).
Posle toga, spuštanje pored Koridora 11 u izgradnji – prašina svuda, otežava vožnju i vidljivost a ima je u neograničenim količinama. Da ne bude da besciljno tumaramo po prašini, imali smo odredište – restoran Savinački izlet. Hrana odlična, cene takođe (društvo nam se povećalo tokom ručka, pa je ukupna cifra za 7.5 porcija hrane, nekoliko salata, vodu i sokove bila 5,860 din, tek da imate predstavu o tome).
Povratak – preko Gornjeg Milanovca i Kragujevca. U kragujevačkoj pivnici Allectus – pauza, nekome za kafu a nekome za pivo ili palačinke. Pivnica je ogromna, nameštaj od punog drveta, na zidovima umesto tapeta novine, ukrašena sa merom i ukusom, baš prijatno mesto, kakvih nema kod nas u Aranđelovcu, u koji smo se vratili kada je već padao mrak, posle pređenih skoro 200km.