Među postovima na ovom blogu ima najmanje dva koja govore o proslavama različitih godišnjica moje generacije. Kako koja godina odmiče, sve sam više ponosna na sve drugove rođene 1972. (dobro i na one rođene 1973. što su krenuli ranije u školu i umuvali se u našu generaciju) i na naše skupove, što formalne a što one druge. Prošle godine smo se, na primer, okupili dva puta, u leto i u zimu, što u ovim vremenima jurnjave i konstantnog preopterećenja, samo po sebi znači mnogo. 

Ove godine smo imali jedan divan događaj, toliko lep i prepun predivnih osećanja da se o njemu pisalo na više mesta. Tokom nekog kafenisanja palo nam je napamet da organizujemo zajedničku proslavu PEDESETOG rođendana. I dan, za danom, tako i bi, 27. jula, dan posle čuvenog aranđelovačkog vašara, mi napravismo našu žurku.

Da se ne ponavljam, jer je najveći deo teksta po mojim odgovorima uobličio Nenad Blagojević i priču o mojoj predivnoj, predobroj, prepametnoj, sve pre, pre, pre 🙂 generaciji objavio na svom sajtu “Priče sa dušom”. Članak su kasnije preneli i neki portali, tako da smo svi sada celebrity 🙂

Hvala, Nenade, još jednom.