Danima već pratim dešavanja u poplavljenim područjima. Da preciziram, pratim preko tvitera i fejsbuka, medijima sve manje verujem. I mnogo toga mi se vrzma po glavi. I mnogo toga sam htela da napišem, ali još uvek ne umem da sve lepo sročim a da to ne bude kilometarski tekst, a da ne padnem u vatru, i da nikoga ne uvredim, ne izgrdim. A treba – besna sam, kivna, jer nekako osećam da ne mogu mnogo da pomognem, onima koji su ostali bez igde ičega zbog nekih nižih oblika života, nekih ?*#!?!
Učinila sam šta sam mogla, neću da nabrajam šta, delim informacije dalje, ali i dalje sam ljuta (preljuta, besna…) na sve one koji ovo koriste da skupljaju političke poene i trude se, o kako se silno trude, da zakamufliraju svoju nesposobnost. Ali da ne otvaram tu obimnu temu…. Evo zašto pišem…
Danas sam videla na sajtu GreenDesign radove sa konkursa za dizajn plakata za pomoć. Možete ih slobodno preuzeti i deliti dalje – ja jesam
