Poplave, maj 2014.

#poplave #SerbiaFloods #BosniaFloods #CroatiaFloods

Danima već pratim dešavanja u poplavljenim područjima. Da preciziram, pratim preko tvitera i fejsbuka, medijima sve manje verujem. I mnogo toga mi se vrzma po glavi. I mnogo toga sam htela da napišem, ali još uvek ne umem da sve lepo sročim a da to ne bude kilometarski tekst, a da ne padnem u vatru, i da nikoga ne uvredim, ne izgrdim. A treba – besna sam, kivna, jer nekako osećam da ne mogu mnogo da pomognem, onima koji su ostali bez igde ičega zbog nekih nižih oblika života, nekih  ?*#!?!

Učinila sam šta sam mogla, neću da nabrajam šta, delim informacije dalje, ali i dalje sam ljuta (preljuta, besna…) na sve one koji ovo koriste da skupljaju političke poene i trude se, o kako se silno trude, da zakamufliraju svoju nesposobnost. Ali da ne otvaram tu obimnu temu…. Evo zašto pišem…

Danas sam videla na sajtu GreenDesign radove sa konkursa za dizajn plakata za pomoć. Možete ih slobodno preuzeti i deliti dalje – ja jesam

poplavre

 

A ko, ako ne ti? (Vreme za akciju)

Postoje ljudi koje je država zaboravila pa da ih se setimo mi.

Čitam nekoliko blogova, više ni ne znam kako sam do kog došla ali tako pratim dešavanja oko mene. Desi mi se da me neka priča, članak u novinama ili post na webu podsete koliko ima nesreće oko nas i kako ne znamo da cenimo ono što imamo dok to ne izgubimo, o čemu god se radilo.

Jedna takva priča je i ova, o Danilu Jovanovu, na blogu Artmistakes Etotako je to objasnila dovoljno dobro da se ne ponavljam, ali pročitajte obavezno. I radite nešto!