Zdravko Čolić je prvi muškarac za koga sam želela da se udam 😀 Još davne 1979. Godine su prolazile, on nije, postajao je nešto što se kroz istoriju pominje kao “legenda”. Kako drugačije opisati nekoga ko peva i stvara već više od 40 godina?
Elem, nije on jedan od onih pevača čiju muziku pustim i vrtim do beskraja ali je jedan od onih čije skoro sve pesme znam, čiji je glas obeležio moj život – ovako ili onako. I jedan od onih za čije koncerte svi uvek kažu da su odlični.
I tako, u subotu 13. decembra 2014. krenemo moja najstarija ćerka i ja na koncert. Uprkos blagom kašnjenju početka koncerta (uobičajeno, već smo i navikle), nebeskim visinama gde su nam bila sedišta, jednoj nevaspitanoj ženi koja u redu ispred nas nije gasila cigaretu, uživale smo od prvog do poslednjeg trenutka 🙂
Iako nisam verovala da će i drugi koncert biti skroz rasprodat, Arena je bila prepuna.
Koncert je počeo u 20.35 a drugi, i poslednji bis je završen u 23.55. Kratka pauza oko 22h za presvlačenje (Vlatko Stefanovski i Dragoljub Đuričić su nas zabavljali tih 15 minuta). Mislim da je svaki dalji detalj suvišan.
Evo i fotografija 🙂
