Jednom kada je čitalačka blokada prekinuta, kada su u pitanju Nesbeovi romani, nisam obraćala pažnju na redosled. Tako je posle sedmog romana iz serijala o Hariju Huleu na red došao, ni manje ni više, jedanaesti.

Jedan od mojih najjačih utisaka o Hariju Huleu je da uglavnom funkcioniše na “gurkanje” – najčešće mu treba vremena da se zainteresuje za slučaj, njegov vrlo komplikovan lični život, sa svim zavisnostima koje ga sputavaju mu još više otežava i važno je sačekati taj momenat kada se upali lampica, kada namiriše zagonetku i krene u hajku.

U romanu “Žeđ” svakodnevicu Osla grubo narušavaju ubistva žena čija je jedina zajednička karakteristika aplikacija za upoznavanje i sastanke. Sve dok Hari Hule ne posumnja da serijski ubica može da ima veze sa njegovim starim slučajem, koji ga još uvek muči jer ga nije rešio, odbija da se posveti rešavanju. Ali, kada je povezao tačkice – lov može da počne. 

Još jedan u serijalu romana koje sam pročitala za nekoliko dana – sigurno ima veze što sam je čitala na odmoru, ali svakako jako napet, interesantan i neizvestan, za svaku preporuku za ljubitelje žanra a možda i za oni koji će to tek postati.