Često gledam filmove – najčešće kada peglam 😉 ali važno je da mogu da im posvetim dovoljno pažnje. Tako sam, pre par nedelja, ponovo gledala film “Kuća na jezeru” – glavnoj junakinji filma je omiljeni roman “Pod tuđim uticajem” Džejn Ostin. Čitala sam ovaj roman, davno i ne sećam se kad, i učinilo mi se interesantnim da ga ponesem na more i ponovo pročitam u trenucima dokolice. I jesam.
“Pod tuđim uticajem” je, kako i naslov kaže, priča o devojci (En Eliot) koja je u vreme kada je imala 19 godina, odustala od udaje za momka (kapetan Ventvort) u kog je bila zaljubljena, na nagovor ljudi oko sebe – oca, sestre i prvenstveno najbolje priajteljice njene pokojne majke. Kako se to obično dešava u romanima čuvene britanske spisateljice, oni se sreću skoro devet godina kasnije, oboje bez partnera, uzdržani, hladni i nepristupačni. Na početku 😉
Volim romane Džejn Ostin. Još više volim kada se u nekom filmu (savremenom, dabome) pominju njeni romani ili su omiljeni glavnim junakinjama. Ovaj roman je ok. Ali samo to. MOžda mi je negde promakla neka dublja pouka, ali… Dok sam ga čitala setila sam se da mi ni tokom prvog čitanja nije bio interesantan koliko “Razum i osećajnost” a sasvim mi je neuporediv sa romanom “Gordost i predrasude”. Sve u svemu, može da se čita ali mi nije toliko dobar kao ova druga dva koja sam pomenula.
