Mirni dani u Miksing Partu

Po preporuci nekolicine čitalaca u čiji se ukus pouzdam, pročitam knjigu Erlenda Lua “Mirni dani u Miksing Partu”. Dodatni plus za knjigu je izdavač (Geopoetika) za koju sam uvek sigurna da ima sjajna izdanja.

Knjiga mi se uopšte nije dopala. Brzo se čita, to jeste – skoro sve su dijalozi, monolozi ili razmišljanja. Ima par detalja koji mogu da nasmeju (to da je on-line provodilac Garnišpartenkirhen preveo kao “Miksing Part” i sl.) ali to je sve.

Meni ne da nije bilo zabavno, već mi je bilo tužno dok sam čitala kakav promašeni život vode glavne ličnosti – on, koji godinama misli, diše i piše za pozorište a nije odmakao od razmišljanja i možda koje naškrabane strane i ona koja na porodičnom letovanju ima aferu sa vlasnikom kuće koju iznajmljuju.

Tako. Ne znam šta bih dalje rekla – mnogima se dopala knjiga. Meni ne. Eto.

Jedino mi je žao što je ovo prvi roman ovog autora koji sam pročitala pa nešto nemam želju da čitam još neko njegovo delo. A možda bi mi se nešto drugo dopalo.