Društvene mreže, između ostalog, koristim i da bih pratila novosti na našoj literarnoj sceni. Sad se već ne sećam gde, ali pročitah neki komentar o romanu Gorana Skrobonje “Čovek koji je ubio Teslu” i odvojim ga za čitanje. Nisam pročitala ni par strana, kad saznadoh da je objavljen i roman “Sva Teslina deca” čija se radnja hronološki zbiva dve godine pre ovog prvog. So, krenem hronološki.

Mnogo volim kada čitam nešto što me potpuno zaokupi – dok čitam, nisam svesna ničega oko sebe a kada napravim pauzu, šta god da radim, delićem mozga “cupkam” i čekam da završim šta je već u pitanju i nastavim da čitam. E, takav je roman “Sva Teslina deca”. Napisan je tako da vam se potpuno uvuče pod kožu i u misli – dešava se u univerzumu sasvim nalik našem, ali sa par “sitnih” razlika – vladajuća je dinastija Sinđelića, nije bilo Prvog svetskog rata i Tesla živi u Beogradu. Neću dalje da otkrivam već su samo da kažem da me je potpuno opčinila mašta i preciznost autora i pomisao na sve one beskrajne mogućnosti koje su nam promakle jer je točak istoije nekoga pregazio bez zadrške.

Odličan roman, za svaku pohvalu i preporuku 🙂