Bila noć muzeja i kod nas. Još prošle subote uveče, ali ja nešto ne stižem da objavim svetu da sam bila.
Narodni muzej u Aranđelovcu je imao priličan izbor dešavanja. Od toga, ja sam bila u obilasku pećine (Giga i Marko su bili sjajni vodiči 🙂 ), videla mermerne minijature, dečije radove i jedan deo crtanog filma “Ledeno doba” (gledali bi mi i duže da se moja drugarica setila da ponese neku džoku da ogrne, ovako, odosmo kući a tek smo se lepo smestili na klupe.) Ulaz je bila kupovina nekog suvenira u vrednosti od 100 dinara. Ja kupila podmetače za čaše i mnogo su lepi.
Sve u svemu, lepo. Baš lepo. Pećina sređena, nacickana, obeležena, osvetljena. Još da me je Lila pustila da fotografišem, ali ne može. Čak ni preko veze. 🙂 Zato slike minijatura i radova imam ali tek da ih stavim. Možda sutra. Nisam smela ništa ni da pipnem. A oni ukrasi lepi, različitih oblika i struktura, mame li mame. Al’ džaba, ne daju ni vodiči a ni direktorka. Tačno me provalila i krenula za mnom, za svaki slučaj 😀
Volim ovako lepe prilike. Naročito ako su dobro organizovane (bilo je puno ljubaznog osoblja, hitna pomoć, naravno policija nije došla iako je bila obaveštena o okupljanju ali o njima u nekom drugom postu). Nekako se osećam dobro, bolje nego inače kada se susrećem sa nenormalnom količinom gluposti i ludila u svakodnevnom životu. Ovakvi trenuci mi daju nadu da može da bude bolje.
