Ovo je okasneli post od 29. juna. U Crnu goru odneli smo dobro raspoloženje, loše vreme i loše internet veze pa sada objavljujem već napisane postove a pisaću još 🙂

To što sam na odmoru uspela da odgledam (za sada) dva filma i pročitam knjigu (i po…)  samo govori o tome kakvo je bilo vreme u proteklih 8 dana. Danas je vreme super ali Jani nije baš dobro i sada spava, pa eto mene malo sa filmovima, malo sa računarom, još da imam internet konekciju i u apartmanu a ne samo na terasi (Jana ne voli da se probudi i da me ne vidi pa moram da sedim pored nje) postovi bi lako bili napisani 🙂

Ne sećam se kada sam poslednji put sela i na miru odgledala film. Ovoga puta u pitanju je “Changeling” (iliti “prevrtljivac”, ne znam kakav je prevod kod nas ja sam gledala verziju sa engleskim titlom i prevela sama). Iako sam od poznanice bila upozorena da ne ga ne gledam jer je jeziv, grozan i iznad svega rađen po istinitom događaju, ipak sam ga odgledala. I, uzgred budi rečeno, ta poznanica je sasvim omašila glavnu poentu priče 😉

Događaj po kojem je snimljen film odigrao se 1928. godine u Americi. Dečak od nekih 9 godina je nestao i majka pokušava da ga nađe. Posle nekoliko meseci policija pranalazi dečaka koji tvrdi da je on Walter i iako majka tvrdi da to nije njen sin, policija je nagovara da da sebi vremena da se oporavi od šoka i da “prepozna” sina. Kako se to ne dešava, umesto da priznaju grešku, policajci počinju da maltretiraju majku.

Film nije loš. Najgore je to što je sve to stvarno tako bilo a verovatno i još malo gore i što zbog nadmoći i oholosti službenika (na bilo kojoj poziciji da su) stradaju nevini ljudi.