Nov 162018
 

Prijatno sam se iznenadila kada sam čula da u naše bioskope stiže drugi deo filma “Fantastične zveri i gde ih naći” jer ga nisam očekivala ovako brzo. Uglavnom, od juče je u beogradskim bioskopima a kako sam imala nešto dogovoreno za juče u Beogradu, eto me/nas 😉 u bioskopu.

Grindelvaldovi zločini počinje negde 1927. godine, mračnom slikom zatvora u Americi gde je zatočen još mračniji čarobnjak Grindelvald (oodličan, sjajan Džoni Dep). Naravno, Grindelvald beži i počinje potera za njim. U međuvremenu, Salamander se ko zna koji put pojavljuje pred komisijom Ministarstva magije ne bi li dobio dozvolu da ponovo putuje – dozvola mu je ukinuta posle haosa u Njujorku, opisanog u prvom delu filma. Pošto ne odustaje od nekih svojih uverenja i ne pristaje na uslov, dozvola mu nije odobrena ali on uskoro, posle razgovora sa Dambldorom (Džud Lou, isto odličan, mada na prvi pogled se iznenadih kad ga videh) krišom odlazi na put. Neizostavni saputnik je opet sa njim, Normalac Džejkob koji traži svoju ljubav Kvini i avantura se seli u Pariz.

Neću više da otkrivam detalje, pošto je film tek stigao u bioskope, ali moram da kažem bar nešto –  očekivala sam drugačiji kraj, kao u serijalu HP – znamo da ima još nastavaka ali to je to za sada. Ovde se film završava skoro na pola priče, tako da je neophodno odgledati i sledeći nastavak.  Zveri ima mnogo manje nego u prethodnom delu, mada su one kojih ima zaista odlično urađene, ali  je priča fokusirana oko čarobnjaka i veštica čija imena i dela kasnije provejavaju kroz život i školovanje Harija Potera.

Nije da nisam zadovoljna, uživala sam u filmu, skoro isto kao u prvom delu. Svakako pogledajte, ako ništa, da donesete svoj sud. I obavezno u bioskopu, film je baš za velika platna.

Nov 132018
 

Margaret Etvud (Margaret Atwood) je davne 1985. godine napisala roman “Sluškinjina priča” sa kojim sam se ja srela nešto kasnije, posle 1999. kada sam je videla u Biblioteci. Naslovna strana mi se nije nešto dopala a pogotovo mi je kratak sadržaj bio bzvz, tako da je nisam ni pročitala (do skoro).  Na osnovu opisa sam pretpostavila da je neka svojevrsna naučnofantastična priča i to je sve.

A onda se 2017. Brus Miler dosetio da napravi seriju po ovom romanu i serija me potpuno oborila s’ nogu. Gledala sam je tokom ovog proleća i leta i dugo je to bila tema koja me je opsedala. Naravno, tada sam pročitala i knjigu koja je samo dobra osnova za seriju, detaljniju, sa više opisa i zbog tih detalja nekako strašniju nego što je knjiga.

Priča je sledeća – u USA u nekom trenutku u budućnosti (što je naša sadašnjost, sa aspekta osamdesetih) na prevaru, posle više nameštenih, dobro organizovanih terorističkih napada, na vlast dolazi hrišćanska ekstremistička grupacija, izglasavanjem nekakvog zakona u Kongresu. USA postaje Gilead kojim vladaju odabrani, doslovce po pravilima iz Biblije, dok su svi oni koji se ne slažu sa njihovom politikom – ili nisu iste vere, ili su u istopolnim brakovima ili su naučnici ili šta god a da nisu deo vladajućeg aparata – kažnjeni. Muškarci su ubijani vešanjem i ostavljani da vise na gradskim zidinama a žene, kojima su uskraćena sva prava počev od čitanja i pisanja, su odvođene u logore da čiste nuklearni otpad i umiru u najstrašnijim mukama, ukoliko ne mogu da rađaju. Čudo života se poštuje iznad svega, zbog enormno visoke stope steriliteta pa se žene koje mogu da rađaju obučavaju u kampovima, potpuno ih lišavaju svega ličnog (čak i imena) i raspoređuju po kućama odabranih, dok ne rode naslednika posle niza silovanja koje doživljavaju i to su Sluškinje.

Mene je potpuno zatekla činjenica da to nije nikakva nemoguća verzija budućnosti (setite se samo života u Avganistanu šezdesetih godina prošlog veka a znamo kako se sada živi tamo) i da je dovoljno da postoje ekstremisti koji imaju neku svoju verziju stvarnosti ka kojoj idu, bez obzira kakvom se ta stvarnost činila svima ostalima. Činjenica da je digitalizacija (u izvornoj priči povlačenje gotovog novca iz opticaja i prelazak na kartice) dovela do mogućnosti da se ženama jednim potezom zamrznu računi a da se ubrzo sve one ostave bez posla, dugo mi je bila u mislima kao jeziva moguća stvarnost.

Za sada ima dve sezone, treću očekujem na proleće a ako se sa njom ne završi serija, ja je dalje neću gledati. Prve dve sezone su baš dobre, ali je već vreme da se polako završava priča.

U svakom slučaju preporučujem. Ako ništa, da se malo i vi plašite budućnosti…

 

Dec 032017
 

Pošto nemam neki bolji početak, evo ovako – tokom svog školovanja, Hari Poter se u nekom trenutku susreće sa knjigom “Fantastične zveri i gde ih naći” od Salamandera Skamandera. Iako se knjiga samo mestimično pominje i nije nekog zamašnog obima, producenti (ili ko se već bavi tim) su procenili da može da bude odličan materijal za novi serijal filmova. I jeste.

Film “Fantastične zveri i gde ih naći” smo odgledali jednom od beogradskih Cineplexx bioskopa (i to samo zato što ja nisam  znala da je  u Aranđelovcu film prikazivan dan posle beogradske premijere…) jer ipak mislim da je to film za veliko platno. I jeste. Efekti su odlični, iako smo mi gledali onu običnu, dvodimenzionalnu verziju 😀 Sama priča je uverljiva, ne smeta mnogo što znamo šta se dešava sedamdesetak godina kasnije.

Salamander Njut Skamander je zanesenjak, naučnik koji putuje po svetu, pronalazi ugrožene životinjske vrste i zatim ih seli na nova mesta za siguran život. Otvorenog je uma, zna da je svako loše ponašanje proizvod nekakve traume pa povređene i često razjarene životinje polako leči i pripitomljava. Njegovi ljubimci su neodoljivi – od malenih njuškavaca, životinja koji su nešto crno, krzneno što krade sve što sija i šljašti, preko listolikih stidljivih drvobrižnika pa sve do ogromnih, ozbiljnih zveri kao što je grom-ptica, moćnih krila i prelepog perja (možete ih videti ovde). Njut dolazi u Njujork u trenutku kada se tamo dešavaju neobjašnjive eksplozije i razaranja i iako Normalci ne mogu da pretpostave o čemu se radi, čarobnjaci znaju. Igrom slučaja, Salamader dobija slučajnog saputnika, simpatičnog Normalca, Džejkoba Kovalskog, čija je jedina želja da ima svoju pekaru. Usput upoznaju i dve devojke (veštice) koje im pomažu… ma, zabava!

Sve u svemu, uživala sam – priča je dobra, uverljiva, glumci su odlični, efekti još bolji. Film je napravljen za generacije koje dolaze i tek treba da se upoznaju sa čarobnjačkim svetom kao i za ljubitelje serijala o Hariju Poteru, u koje se i ja ubrajam. Verujem da će biti još najmanje dva nastavka ali ovaj film može da se gleda kao odvojena celina. Ako volite ovu vrstu filmova (dečiji, porodični, kako god) toplo preporučujem.

 

Mar 162017
 

Volim filmove (i knjige) koji su rađeni po istinitim događajima. Jedan od takvih je i “Čudo nad Hadsonom” kako je preveden kod nas ili “Sully” u originalu.

Sali (Sully) je američki pilot, kapetan, koji je u januaru 2009. godine spustio avion sa ukupno 155 putnika i članova posade na reku Hadson jer su, nekoliko minuta po uzletanju, zbog sudara sa jatom ptica otkazali motori.

Kapetana Salenbergera igra Tom Henks a njegovog kopilota Aron Ekhart (Džorž u Erin Brokovič). U fokusu je klasična reakcija vlasnika kompanija i osiguravajućih društava – umesto da svi budu zahvalni zbog spašenih života, kompanija i osiguranje pokušavaju da pokažu da su oni koji su upravljali avionom krivi za nezgodu.

S obzirom da je priča istinita, film je skroz ok – ja sam ga ocenila sa 7 na IMDB-u.

Mar 152017
 

Pogreši čovek a svaka greška se plaća. Tako i ja izaberem potpuno pogrešan film i umesto da uživam dva sata, slatko se namučim.

Knjiga Ana Karenjina mi se nije dopala ni davnih godina kada sam morala da je pročitam za lektiru. Možda je vreme da je ponovo pročitam i otkrijem zašto je klasik o kome se govori, evo, skoro vek i po. Uglavnom, pre nekoliko večeri, moja mlađa ćerka i ja odaberemo ovaj film za gledanje. I omašimo potpuno!

Gledanje filma Ana Karenjina (2012) je potpuno gubljenje vremena. Ocena na IMDB-u (6.6) je preterana jer nije ni za slabu četvorku. Jedan od lošijih filmova koje sam gledala – da nisam čitala knjigu, ne bih ukapirala mnogo toga (videla sam po Jani koliko joj je sve konfuzno jer ne zna likove a ni zaplet od ranije). Film je na momente dosadan a na momente se tako brzo dešavaju neke stvari da se zapitam šta mi je promaklo. Nigde nisam videla ni ljubav a ni patnju koju je ta ista ljubav prouzrokovala. Ana je delovala kao izbezumljena i pomalo luda.

Film je film a knjiga je NJ. V. Knjiga ali ima i dobrih filmova. Ovaj nije jedan od tih i slobodno nemojte gubiti vreme. Mnogo je i moja dva izgubljena sata :-/  

P. S. Stvarno mi je žao zbog ovako lošeg mišljenja jer mi je Kira Najtli skroz simpa a Džud Lou inače odličan (i ovde je bio jedan od boljih) ali eto…